Adenom lojne žlezde

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Adenom lojne žlezde
Mikrografija adenoma lojne žlezde.
Specijalnostidermatologija

Adenom lojne žlezde (ALŽ) je dobroćudni (benigni) rak ili tumor kože koji se razvija iz žlezdanog ili duktalnog epitela lojnih žlezda. Karakteriše ga spori rast. Najčešće se javlja kao ružičasta, žućkasta papula ili čvorić.[1][2] Pravovremena dijagnoza adenoma lojne žlezde može biti odlučujući faktor u spasavanju života pacijenta, kod koga je ova vrsta raka udružena sa Muir-Toreovim sindromom.[3]

Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]

Lojne žlezde su holokrine žlezde koje proizvode ulja prisutna u dermisu kože sisara. Lojne žlezde su obično vezane za folikule dlake i deo su složene kožno-adneksalne jedinice poznate kao folikuloapokrini (znojni) aparat. Žlezde su prisutne po celom telu, sa izuzetkom dlanova i tabana. Najviše ih ima na skalpu i centralnom licu.[4]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Adneksalni tumori kože sa diferencijacijom lojnice su neuobičajeni, teško ih je klasifikovati i mogu biti kontroverzni. Glavna kontroverza se tiče mikroskopskih karakteristika, koje variraju od dobro do slabo diferenciranih i ponekad nediferenciranih varijeteti. U okviru iste neoplazme može se naići na spektar morfoloških karakteristika.[4]

Zbog intimne povezanosti lojnih žlezda sa drugim adneksalnim strukturama u folikulosebaceo-apokrinoj jedinici, mnoge lojne neoplazme pokazuju složene histopatološke karakteristike sa mešanim diferencijacijama lojnih, pilarnih (kosa) i apokrinih (znojnih) žlezda. Prema tome, termin lojne neoplazme je neophodan da uključi ove složene tumore adneksa kože sa različitim stepenom diferencijacije lojnice.

Pojam lojne neoplazme uključuje benigne i maligne tumore sa različitim stepenom diferencijacije lojnice. U okviru ove kategorije prepoznati su sledeći termini:[5]

  • lojni adenom,
  • lojni epiteliom (sebaceom),
  • lojni karcinom,
  • karcinom bazalnih ćelija sa diferencijacijom lojnice,
  • sebokrini adenom,
  • sebomatrikom.

Lezije kože koje sadrže benignu proliferaciju lojnih žlezda (npr hiperplaziju lojne žlezde), urođene hamartome (npr nevus sebaceus) i lezije sa ektopičnim lojnim strukturama (npr Fordice spot, Montgomeri tuberkuli) se generalno ne smatraju pravim lojnim neoplazmama.[6] Prave lojne neoplazme su relativno retke, dok je hiperplazija lojnice čest nalaz kod osoba sa kožom koja je hronično izložena suncu.

Kada pacijenti sa brojnim lojnim adenomima i/ili drugim neoplazmama sa diferencijacijom lojnice imaju udruženi unutrašnji malignitet, kliničko stanje je poznato kao Muir-Toreov sindromom, podtip sindroma porodičnog nepolipoznog karcinoma creva ili Linčevog sindroma.[7]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Adenom lojne žlezde uglavnom se javlja kod starijih ljudi prosečne starosti od 60 godina.[8]

Patologija[uredi | uredi izvor]

Adenomi lojne žlezde

Sam po sebi, adenom lojne žlezde nema znalajan patološkog značaja (prognoza za hirurško lečenje je povoljna). Međutim, može biti povezano sa Muir-Toreovim sindromom, naslednim poremećajem koji predisponira kolorektalni rak.[9]

Patologija ALŽ nije povezana sa tuberoznom sklerozom.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Adenom lojne žlezde se definiše kao benigna epitelna neoplazma sastavljena od struktura nalik lojnim žlezdama ili tumoru sa dobro prepoznatom diferencijacijom lojne žlezde na mikroskopskom pregledu.

Adenomi lojne žlezde se kreću od manjih promena do 1 cm (obično 2-4 mm) do veće promene od 5 cm (u maksimalnoj veličini). Tumori se najčešće pojavljuju kao žuta, šarena, glatka papula ili čvorić. Mogu biti žutosmeđe ili ružičaste do crvene boje, i mogu imati polipozni izgled, pojavu kore i/ili centralnu pupčanost.

Tumori se obično nalaze na licu, skalpu i vratu. Ponekad se tumori mogu videti na drugim mestima, uključujući trup i noge. Lojni adenomi su opisani na karunkulu oka,[10] kapku,[11] bulbarnoj konjuktivi[12] i bukalnoj sluzokoži.[13]

Klinički utisak pre vremena biopsije obično je utisak karcinoma bazalnih ćelija ili neopisive papule bez konačne kliničke dijagnoze.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Biopsija lojne žlezde kod ALŽ. U centru lobule nalazi se veliki, prazan prostor, koji verovatno sadrži holokrini sekret. Na periferiji se nalaze sebociti sa različitim stepenom zrelosti

Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i biopsijom promena na koži.[14]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Pošto su ALŽ dobroćudne novotvorevine(benigne) prirode, lečenje većine pacijenata je konzervativno, mada se kod upornih lezije one mogu ukloniti hirurški radi udobnosti pacijenta.

Obavezno bi trebalo razmotrite i mogućnost potpune ekscizije (hirurškog lečenja) ALŽ ako je lezija delimično biopsirana ili postoji klinička zabrinutost za razvoj karcinoma (zloćudnog tumora) sa diferencijacijom lojne žlezde.[15]

Uz adekvatno uklanjanje tumora, recidivi se ne javljaju (nakon perioda posmatranja je godinu dana).[16]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Usamljeni tumori se leče potpunim hirurškim uklanjanjem sa stopom izlečenja od 100%. Dok nepotpuno uklanjeni ALŽ povremeno mogu dovesti do lokalnog recidiva.[15]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology (angl.). — Saunders Elsevier, 2006. — ISBN 0-7216-2921-0.
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. Dermatology: 2-Volume Set (angl.). — St. Louis: Mosby, 2007. — P. 1702, 1703. — ISBN 1-4160-2999-0.
  3. ^ Coquillard, Cristin; Boustany, Ashley; DeCoster, Ryan C.; Vasconez, Henry C. (2019). „Muir-Torre Syndrome Presenting as a Sebaceous Carcinoma of the Nasal Ala”. The American Surgeon. 85 (3): 115—117. ISSN 0003-1348. doi:10.1177/000313481908500301. 
  4. ^ а б „Sebaceous Adenoma: Background, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2021-07-14. 
  5. ^ „Sebaceous adenoma”. www.pathologyoutlines.com. Приступљено 2024-05-05. 
  6. ^ MEHREGAN, AMIR H. (1965-06-01). „Life History of Organoid Nevi”. Archives of Dermatology. 91 (6): 574. ISSN 0003-987X. doi:10.1001/archderm.1965.01600120006002. 
  7. ^ Georgeson, Peter; Walsh, Michael D.; Clendenning, Mark; Daneshvar, Simin; Pope, Bernard J.; Mahmood, Khalid; Joo, Jihoon E.; Jayasekara, Harindra; Jenkins, Mark A. (2019-06-04). „Tumor mutational signatures in sebaceous skin lesions from individuals with Lynch syndrome”. Molecular Genetics & Genomic Medicine. 7 (7). ISSN 2324-9269. doi:10.1002/mgg3.781. 
  8. ^ Kim, Jee Eun; Kim, Jong Hoon; Chung, Kee-Yang; Yoon, Jin Sook; Roh, Mi Ryung (2019). „Clinical Features and Association with Visceral Malignancy in 80 Patients with Sebaceous Neoplasms”. Annals of Dermatology. 31 (1): 14—21. ISSN 2005-3894. PMC 7992712 Слободан приступ. PMID 33911534. doi:10.5021/ad.2019.31.1.14. 
  9. ^ Izutsu, T.; Kumamoto, H.; Kimizuka, S.; Ooya, K. (2003). „Sebaceous adenoma in the retromolar region: report of a case with a review of the English literature”. International Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 32 (4): 423—426. ISSN 0901-5027. doi:10.1054/ijom.2002.0370. 
  10. ^ Raven, Meisha L.; Rodriguez, Maria E.; Lucarelli, Mark (2015). „Sebaceous Adenoma of the Caruncle”. Ophthalmology. 122 (10): 2070. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/j.ophtha.2015.07.016. 
  11. ^ Sia, Paul Ikgan; Rajak, Saul; James, Craig; Huilgol, Shyamala; Selva, Dinesh (2016). „Sebaceous adenomas in the absence of Muir–Torre syndrome”. Canadian Journal of Ophthalmology. 51 (5): e152—e153. ISSN 0008-4182. doi:10.1016/j.jcjo.2016.05.006. 
  12. ^ Ilhan, Hatice Deniz; Turkoglu, Elif Betul; Bilgin, Ahmet Burak; Bassorgun, Ibrahim; Dogan, M. Erkan; Unal, Mustafa (2016). „A unique case of isolated sebaceous adenoma of the bulbar conjunctiva”. Arquivos Brasileiros de Oftalmologia. 79 (4): 253—254. ISSN 0004-2749. doi:10.5935/0004-2749.20160071. 
  13. ^ Ferguson, John W.; Geary, Colin P.; MacAlister, Alton D. (1987). „Sebaceous cell adenoma. rare intra-oral occurrence of a tumour which is a frequent marker of torre’s syndrome”. Pathology. 19 (2): 204—208. ISSN 0031-3025. doi:10.3109/00313028709077136. 
  14. ^ Li, Feng-Zeng; Ye, Qian; Ran, Li-Wei; Fang, Sheng (2022). „Adipophilin expression in skin lesions with clear cell histology”. Journal of Clinical Pathology. 75 (9): 627—631. ISSN 1472-4146. PMID 33952590. doi:10.1136/jclinpath-2021-207443. 
  15. ^ а б Iacobelli, Jean; Harvey, Nathan Tobias; Wood, Benjamin Andrew (2017). „Sebaceous lesions of the skin”. Pathology. 49 (7): 688—697. ISSN 1465-3931. PMID 29078997. doi:10.1016/j.pathol.2017.08.012. 
  16. ^ Iezzi G, Rubini C, Fioroni M, Piattelli A (2002) Sebaceous adenoma of cheek. Oral Oncol 38, 111- 113.

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Balzer F.; Ménétrier P. (1885). „Étude sur un cas d'adénomes sébacés de la face et du cuir”. Archives de Physiologie normale et pathologique. Paris. 6 (3): 564—676. 
  • James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0. 
  • Morgan, J.E.; Wolfort F. (1979). „The Early History of Tuberous Sclerosis”. Arch Dermatol. 115 (11): 1317—1319. PMID 389165. doi:10.1001/archderm.1979.04010110023018. 
  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. str. 1702, 1703. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • Sami, David; Vivian, Antony; Taylor, David; Saunders, Down (1993). „36. The Phakomatoses”. Ur.: Duane, Thomas. Duane's Clinical Ophthalmology. 5. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 039757245X. 
  • „Treatment of tuberous sclerosis complex dermatological lesions” (PDF). Tuberous Sclerosis Alliance, Derm Outreach Packet, pp. 7. tsalliance.org. 11. 12. 2008. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 04. 2015. g. Pristupljeno 2015-03-08. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аденом_лојне_жлезде&oldid=27731524”