Adonis

Statua Adonisa u Luvru

Adonis je vavilonsko-sirijsko božanstvo vegetacije i plodnosti koje su Grci prihvatili u sedmom veku p. n. e. Sin je kiparskog kralja Kinire i njegove kćeri Mire ili je prema drugima sin kralja Tejanta i njegove kćeri Smirne.

Mitologija

Iako je rođen u oba slučaja iz grešne ljubavi oca i kćeri, u oba slučaja je otac nevin, a ljubav ćerke prema ocu se opravdava Afroditinom srdžbom. Naime, Afrodita je bila ljubomorna na Mirninu lepotu i uticala da se otac i ćerka spoje. Kad je kralj Kinira shvatio prevaru hteo je da ubije svoju ćerku i nerođeno dete. Afrodita se u međuvremenu pokajala zbog svog nedela i da bi umirila devojčinu patnju, pretvorila ju je u stablo mirte. Nakon deset meseci se stablo prepolovilo i iz njega je izašlo prelepo dete- Adonis. Afrodita je dete sakrila i predala kraljici smrti Persefoni, tj. Hadovoj suđenoj, da ga čuva. Kad je Adonis odrastao sa Persefonom u podzemlju, Afrodita je zatražila da joj se vrati, ali je Persefona to odbila. Zamolile su Zevsa da donese odluku i on je odlučio da svakoj pripadne po trećinu godine, dok bi sam mladić jednu trećinu provodio gde on želi. Kod Persefone Adonis je provodio zimu, dok je proleće i leto (2/3) sa Afroditom.

Afrodita se počela zanimati za lov, što je Adonis veoma voleo. Čak mu je i sama Afrodita pomagala u lovu. Uvek mu je napominjala da ne lovi divlje zveri, govoreći kako je dovoljno biti odvažan prema plašljivima, dok je prema hrabrima odvažnost opasna. Adonisu je njegova muževnost branila da sluša takve savete. Kada ga je jednom prilikom Afrodita ostavila samog, Adonis je otišao u lov na veprove, a Arej je iz ljubomore poslao na njega krvoločnog divljeg vepra; ranjena zver ga je napala i usmrtila ogromnim očnjacima. Kada je Afrodita saznala za smrt svog voljenog, obuzela ju je ogromna tuga. Iz Afroditinih suza su nikle sase, a iz Adonisove krvi su nikle crvene ruže. Izrekla je sudbinu, moćniju od bogova, i plačući pala na kolena pred najvišim bogom Zevsom. Molila ga je da joj dragog vrati, pa makar na kratko. Zevs se sažalio nad njom, pa je naredio Hadu da u proleće pusti Adonisa iz svog mračnog carstva na zemlju, tako da Adonis samo pola godine ostane u podzemnom carstvu, a pola godine provodi sa Afroditom na zemlji. Priroda se tada raduje, oblači u zeleno i cveće, jer se Adonis vraća, a obuzima je tuga kada se u jesen vraća u carstvo sena.

Simbolična smena godišnjih doba kroz umiranje i oživljavanje vegetacije je prikazana kroz Adonisove boravke u proleće i leto na zemlji, a jesen i zimu u podzemlju. Mit o Adonisu, sličan je mitu o Atisu (Tamuz) i Kimbeli (Ištar). Oni pokazuju da je Adonis simbol ponovnog umiranja i rađanja vegetacije.

Kult

Najvažnija Adonisova svetilišta su se nalazila u Biblosu i na Libanu. Odavde se njegov kult proširio na Kipar i Rodos, a zatim i u Grčku. Na ostrvu Lezbu njegov kult je dokumentovan u 7. veku, u Kolofonu u 6. veku, a u Sikionu i Atini u petom veku pre nove ere. U Rimu su ga poštovali počevši od poslednjeg veka Republike. Adonisa su privatno najčešće slavile sujeverne žene i hetere, koje su gajile posebno poštovanje prema boginji Afroditi.

Adonisov praznik (Adonije) je svetkovan u pozno leto. Ovih praznika su žene oplakivale i izlagale na krovove kuća drvene lutke, koje su predstavljale Adonisa, a njihov plač je simbolizovao tugu zbog odlaska leta, tj. Adonisovog odlaska u svet sene. Takođe su sađeni i tzv. Adonisovi vrtovi- posude u koje su sađene biljke koje brzo niču, a brzo i venu (npr. loćika). Posude su postavljane oko Adonisovog odra, a zatim su sa mrtvim bogom bacane u izvore.

U Aleksandriji je Adonisov praznik slavljen krajem leta. Svečanosti su bile dvodnevne, ali je poznat samo ritual izvođen prvog dana- Adonisova i Afroditina svadba- bogato ukrašene statuete ovih božanstava su stavljane na postelje, a oko njih su posipali kolače u obliku raznih životinja; cela atmosfera je bila obogaćena mirisima iz sudova od alabastra. Nad ovakvom ložnicom podizan je baldahin od zelene providne tkanine, ukrašene Erotima od zlata.

Prikazivanje

U likovnoj umetnosti je retko prikazivan, jer je upotreba drvenih figura isključivala izgradnju monumentalnih skulptura. Poznate su samo neke crvenofiguralne vaze sa predstavom Adonisa, na kojima je Adonis najčešće prikazivan kraj Afroditinih nogu, a veći broj istih datira iz 5. veka p. n. e. Na apulijskim vazama iz 4. veka p. n. e. i na jednom ogledalu iz Preneste predstavljena je svađa Afrodite i Persefone oko Adonisa. Kasnije je na pompeanskim freskama i egipatskim sarkofazima prikazivano kako Afrodita i Eros oplakuju Adonisa.