Akaki Čhenkeli
| akaki čhenkeli | |
|---|---|
 Akaki Čhenkeli | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1874. |
| Mesto rođenja | Honi, Rusko carstvo |
| Datum smrti | 5. januar 1959. (84/85 god.) |
| Mesto smrti | Pariz,  Francuska |
| Porodica | |
| Supružnik | Markine, sin Aleks Socijaldemokratska (menjševička) partija Gruzije |
| Premijer i ministar spoljnih poslova zakavkaske demokratske federativne republike, Ministar spoljnih poslova DR Gruzija | |
Akaki Čhenkeli (gruz. აკაკი ჩხენკელი (1874. - 5. januar 1959) bio je gruzijski socijaldemokratski političar i publicista koji je delovao kao jedan od vođa menjševičkog pokreta u Rusiji i Gruziji. 1918. godine vršio je funkciju premijera i ministra spoljnih poslova Zakavkaske demokratske federativne republike, a potom je postao ministar spoljnih poslova Demokratske Republike Gruzije. 1921. godine imenovan je za gruzijskog ambasadora u Francuskoj, mada nije mogao da služi jer je Crvena armija napala Gruziju. Njegov mlađi brat bio je lingvista Kita Čhenkeli.
Život[uredi | uredi izvor]
Rođen je u gradu Honi provincija Kutaisi, u Gruziji, tada delu carske Rusije, u plemićkoj porodici. Njegovi roditelji, Ivan i irina, imali su devetoro dece. Diplomirao je na univerzitetima u Kijevu, Berlinu i Londonu, bio je pravnik i stručnjak za književnost. Pridružio se socijaldemokratskom pokretu 1898. godine i priključio se menjševičkoj frakciji 1903. godine. Učestvovao je u Ruskoj revoluciji 1905. i nakratko je uhapšen nakon toga. Izabran je u Četvrtu Državnu dumu gde se zalagao za samoopredeljenje naroda Rusije. Posle Februarske revolucije 1917. godine, radio je za Specijalni zakavkaski komitet kao komesar za unutrašnje poslove i izabran je u junu 1917. za člana Centralnog ruskog izvršnog komiteta.
U martu 1918. vodio je delegaciju u Trabzonu da pregovara sa Osmanskim carstvom o teritoriji koja je ustupljena Ugovorom iz Brest-Litovska, a to je Batumi; kako Gruzija nije konsultovana, oni nisu bili voljni da se odreknu zemlje. Međutim, otomanska delegacija odbila je da posluša, jer Gruzijci nisu bili strana u ugovoru, niti priznata država.[1] Do 10. aprila Čhenkeli je pristao da iskoristi Ugovor kao osnovu za pregovore, mada je to uglavnom bila formalnost, jer su otomanske snage zauzele većinu teritorije koja im je obećana.[2]
Akaki Čhenkeli je u velikoj meri pomogao obnavljanju autokefalnosti Gruzijske pravoslavne crkve i osnivanju Gruzijskog univerziteta u Tbilisiju.
Državne pozicije[uredi | uredi izvor]
Čhenkeli je bio premijer i ministar spoljnih poslova Zakavkaske demokratske federativne republike koja je ujedinila Jermeniju, Azerbejdžan i Gruziju; njegov kabinet odražavao je raznolikost republike, jer su Jermeni zauzimali četiri mesta, Azerbejdžani pet, a Gruzijci četiri.[3] Čhenkeli je naveo pet glavnih ciljeva novoformirane države: izrada ustava; konačno definisanje granica; okončanje rata; suzbijanje anarhije u državi; i zemljišnu reformu.
Uz kontinualni pritisak osmanskih snaga, Čhenkeli je apelovao na ostale gruzijske vođe da je nezavisnost Gruzije najbolji put delovanja, na koji su oni pristali, formirajući Demokratsku Republiku Gruziju 26. maja 1918, a Čhenkeli je ostao na funkciji ministra spoljnih poslova.[4] U tom svojstvu potpisao je ugovor sa nemačkim snagama na Kavkazu radi zaštite i otputovao u Berlin na dalje pregovore. 28. maja 1918. potpisao je sporazum o monopolističkoj eksploataciji prirodnih resursa Gruzije od strane Nemačke. 8. septembra 1918. je dobio najviši vojni orden Nemačke za pomoć nemačkim okupacionim telima. Sa završetkom rata i porazom Nemačke, Čhenkelija, koji je bio pro-nemački, na mestu ministra spoljnih poslova zamenio je Evgeni Gegečkori, koji je bio više pro-francuski.[5] Vodio je gruzijsku delegaciju na Pariskoj mirovnoj konferenciji, ali tamo nije postigao ništa za Gruziju.[6][7]
Izabran je u Ustavotvornu skupštinu Gruzije 1919. 26. januara 1921. gruzijska vlada ga je imenovala za ambasadora u Francuskoj; međutim, na dan kada je predao akreditive francuskom predsedniku, 26. februara, Crvena armija je okupirala Tbilisi, čime je okončala Demokratsku Republiku Gruziju.[8] Ostao je u egzilu u Parizu, i bio je protiv Sovjetskog Saveza sve do svoje smrti 1959. Aktivnosti Akaki Čhenkelija, kao prvog ambasadora Gruzije, na diplomatskim i javnim poljima u Francuskoj trajale su još 13 godina, do jula 1933, kada ja gruzijska ambasada prestala da postoji. U egzilu Akaki se bavio književnom aktivnošću, izdavši knjigu "Država i nacija".[9]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Rayfield 2012, str. 326
- ^ Swietochowski 1985, str. 123
- ^ Swietochowski 1985, str. 125
- ^ Rayfield 2012, str. 328
- ^ Rayfield 2012, str. 331
- ^ Rayfield 2012, str. 332
- ^ „Čhenkeli Akakiй Ivanovič”. kavkaz-uzel.eu. Pristupljeno 21. 5. 2020.
- ^ Kazemzadeh 1951, str. 275
- ^ Gejadze,ЭBRALIDZE, Vadim, Malhaz. „Akakiй Čhenkeli – vidnый političeskiй deяtelь Gruzii”. tbilisi.media. Pristupljeno 21. 5. 2020.[mrtva veza]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Čhenkeli, Akakiй Ivanovič.
- Kazemzadeh, Firuz (1951), The Struggle for Transcaucasia (1917–1921), New York City: Philosophical Library, ISBN 978-0-95-600040-8
- Rayfield, Donald (2012), Edge of Empires: A History of Georgia, London: Reaktion Books, ISBN 978-1-78-023030-6
- Swietochowski, Tadeusz (1985), Russian Azerbaijan, 1905–1920: The Shaping of National Identity in a Muslim Community, Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press, ISBN 0-521522-45-5
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (French) Akaki Tchenkéli Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. februar 2017).
- (French) Ière République de Géorgie Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. jul 2020).
- (French) Ière République de Géorgie en exil Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. novembar 2018).
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
