Albatros C.III

Albatros C.III^[1]
	Albatros C.III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1915.
Uveden u upotrebu	1916.
Povučen iz upotrebe	1927.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Nemačko vazduhoplovstvo
Broj primeraka	2.271
Dužina	8,00
Razmah krila	11,69
Visina	3,07 / 3,10
Površina krila	36,91
Prazan	851
Normalna poletna	1.353
Klipno-elisni motor	1 x Benz Bz III / 1 h Mercedes D.III
Snaga	1 x 110 / 1 x 120 kW
Brzina krstarenja	123 km/h
Maks. brzina na H=0	140 km/h
Dolet	550 km
Plafon leta	3.350 m
Brzina penjanja	111 m/min

Albatros C.III (nem. Albatros C.III) je jednomotorni, dvokrili, dvosedi, višenamenski avion koje je u toku Prvog svetskog rata razvila i proizvodila nemačka firma Albatros Flugzeugwerke. Korišćen je prvenstveno kao izviđački, školski, laki bombarder ili kao dvosedi lovački avion. Nastao je poboljšanjem svog prethodnika Albatros C.I a na kraju je proizveden u većem broju nego bilo koji drugi Albatros tipa C.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Albatros C.III je bio avion robusne konstrukcije i lak za upravljanje. Najznačajnija razlika između C.III i C.I bila je u izmenjenom vertikalnom nižem stabilizatoru. C.III, zaobljeni rep u poređenju sa velikim, trouglastim repom C.I, što je, u kombinaciji sa manjom težinom, C.III dalo ovom avionu bolju okretnost. Bio je opremljen motorima Benz Bz III snage 110 kW (150 KS) ili linijski motor Mercedes D.III sa 120 kW (160 KS) i, poput brojnih drugih dvoseda korišćenih tokom rata, glava cilindra i izduvni kolektor stršili su iznad prednjeg trupa, ograničavajući pilotovu vidljivost unapred.

Izviđač, koji sedeo u zadnjem kokpitu, bio je naoružan sa jednim mitraljezom Parabelum MG14 kalibra 7.92 mm (0.312 in). Avioni C.III obično su bili opremljeni sinhronizovanim mitraljezom LMG 08/15 kalibra 7,92 mm (0,312 inča) kojim je pilot gađao kroz obrtno polje elise. C.III je takođe mogao da nosi teret do 90 kg bombi u četiri vertikalne cevi u trupu ili na spoljnim nosačima.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Albatros C.III je dvokrili dvosedi višenamenski avion potpuno drvene konstrukcije koji se proizvodio u Nemačkoj i koristio za vreme Prvog svetskog rata i izvesno vreme posle njega.

Trup mu je uglavnom pravougaonog poprečnog preseka, polu monokok konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, a ostali deo trupa je bio oblepljen drvenom lepenkom. Trup ovog aviona se isticao čistom aerodinamičnom linijom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u prvom otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom. Preglednost iz pilotske kabine nije bila dobar jer su pogled pilotu ometali cilindri motora, izduvne cevi i cevi sistema za vodeno hlađenje motora. U drugom kokpitu je sedeo izviđač.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Benz Bz III snage 110 kW (150 KS) ili linijski motor Mercedes D.III sa 120 kW (160 KS). Pored ovih standardnih motora u ograničeni broj aviona je ugrađivan i motor Argus Ас III šestocilindrični linijski motor snage 180 KS (134 kW). Hladnjak za vodu se nalazio sa desne strane aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Gornje krilo je imalo oblik jednokrakog trapeza, dok je donje krilo takođe bilo trapezastog oblika ali je bilo malo uže od gornjeg. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni. Donje i gornje krilo su se poklapala po svojim napadnim ivicama. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa dva mitraljeza, jedan Spandau LMG 08/15 kalibra 7,92 mm je bio postavljeni ispred pilota sa desne strane motora i gađao se kroz obrtno polje elise. Drugi mitraljez Parabellum LMG-14 kalibra 7,92 mm se nalazio u drugom kokpitu kod izviđača na obrtnoj tureli. Svaki mitraljez je bio snabdeven sa po 500 metaka. Avion je mogao da ponese 90 kg bombi.

Varijante[uredi | uredi izvor]

C.VI - za oko 300 mm (11,8 inča) kraći i 20 kg lakši, sa ojačanim nosačima motora za Argus Ас III šestocilindrični linijski motor snage 180 KS (134 kW).
V.2 - Varijanta hidroaviona sa dvostrukim plovcima, motor Mercedes D.II, Ojačana konstrukcija, naoružanje: Parabellum mitraljez MG14 u kokpitu posmatrača. Isporučen samo jedan primerak juna 1916.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Albatros C.III je proizveden u 2.271 primerak 800 je bilo angažovano na frontu a ostatak je korišćen kao školski avion za obuku pilota. Korišćen u širokom spektru uloga, izviđanje, foto izviđanje, kao laki bombarder i avion za pratnju bombardera. Prvih dvanaest letelica otišlo je na front u decembru 1915. Najveći broj bio je istovremeno angažovan na frontu u avgustu 1916. - 354 aviona. Oni su uglavnom povučeni sa prve borbene linije sredinom 1917, iako je nastavljena proizvodnja aviona za obuku. U manjem broju ovaj avion je koristila i nemačka mornarica. Pored proizvodnje u Albatrosu ovaj avion se na osnovu licence proizvodio još u sedam firmi: Ostdeutsche Albatros Werk, B.F.W., D.F.W., Hansa, Linke-Hofman Werke, L.V.G. i Siemens-Schuckert Werke^[2]^[1].

Poljsko vazduhoplovstvo je koristila 15 Albatrosa C.III u periodu 1918-1920 tokom poljsko-sovjetskog rata.

Osamnaest C.III je isporučeno Bugarskoj u avgustu 1916. gde su korišćeni do kraja rata. Preostali avioni su posle rata uništeni 1920. godine u skladu sa Mirovnim ugovorom. Između 1926. i 1927. godine bugarska državna avionska radionica DAR napravila je od sačuvanih delova i komponenata uništenih aviona dve kopije sa motorom Mercedes D.III kao DAR-2 a korišćeni su kao školski avioni. Pored toga je izrađeno još dvanaest DAR-2 aviona.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 130. ISBN 3-89350-693-4.
^ http://www.historyofwar.org/articles/weapons_albatros_C_III.html

Literatura[uredi | uredi izvor]

Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 130. ISBN 3-89350-693-4.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. str. 262. ISBN 3-8068-0391-9.
Gray, Peter; Thetford, Owen (1970). German Aircraft of the First World War. London: Putnam. ISBN 0-85177-809-7.
Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1.
Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[#1-1] Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 130. ISBN 3-89350-693-4.

[2] ttp://www.historyofwar.org/articles/weapons_albatros_C_III.html

[1]

[2]