Alginatni zavoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Komad alginatnog zavoja

Alginatni zavoj ili alginatna obloga je prirodni zavoj za ranu dobijen iz izvora ugljenih hidrata koje oslobađaju kliničke bakterijske vrste, na isti način kao i formiranje biofilma. Ove vrste zavoja najbolje se koriste na ranama koje imaju veliku količinu eksudata. Mogu se koristiti na opekotinama pune debljine, hirurškim ranama, donorskim mestima podeljene debljine grafta, defektima Mohsove operacije, vatrostalnim dekubitima i hroničnim ulkusima. Takođe se mogu primeniti na suve rane nakon što se normalni fiziološki rastvor prvo nanese na mesto primene.[1]

Alginatni zavoji se proizvode od kalcijumovih i natrijumovih soli alginske kiseline, polisaharida koji sadrži jedinice manuronske i guluronske kiseline. Alginat se u početku ekstrahuje iz ćelijskog zida smeđih morskih algi. Alginatni zavoji mogu biti u obliku zamrzavanjem osušenih, poroznih (penastih) listova ili fleksibilnih vlakana. Fleksibilna vlakna se koriste za lečenje kavitetnih rana. Alginat će formirati gel u kontaktu sa eksudatom rane i dati mu jaku moć upijanja.[2]

Nema dokaza o superiornoj efikasnosti kod onih sa dijabetičkim ulkusima stopala.[3]

Osobine alginatnih zavoja[uredi | uredi izvor]

Svojstva geliranja alginata se pripisuju prisustvu jona kalcijuma koji pomažu u formiranju sporo razgradivog umreženog polimernog gela. Kada dođe u kontakt sa ranom koja izlučuje, dolazi do reakcije jonske razmene između jona kalcijuma u zavoju i jona natrijuma u serumu ili tečnosti za ranu. Kada se značajan deo jona kalcijuma na vlaknima zameni natrijumom, vlakno nabubri i delimično se rastvara formirajući masu nalik gelu.[4]

Formirani gel je visoko hidrofilan, što ograničava izlučivanje rane i minimizira bakterijsku kontaminaciju.[5]

Alginati bogati manuronatom formiraju meke gelove, dok oni bogati guluronskom kiselinom formiraju čvršće gelove sa većom upijanjem eksudata.

Svojstva u zarastanju rana[uredi | uredi izvor]

Kalcijum alginatne obloge mogu pomoći u proizvodnji mišjih fibroblasta i in vitro, ljudskih fibroblasta. Poznato je da fibroblasti učestvuju u regeneraciji i zarastanju tkiva.[6] Pokazalo se da kalcijum alginat aktivira ljudske makrofage da proizvode TNFα (faktor nekroze tumora α) koji je uključen u signale upale i posledično u proces zarastanja rana.[7]

Takođe, primenom ovog zavoja mehanizmi zgrušavanja tokom prve faze zarastanja rana mogu biti poboljšani kalcijum alginatom.[8]

Uporedna studija hidrokoloidnih zavoja i alginata pokazala je da alginatni gelovi ostaju na rani duže od hidrokoloidnih.[9]

Rana upotreba alginata kao hemostatika i zavoja za rane i njihov očigledan nedostatak toksičnost su diskutabilni.[10]

Primena[uredi | uredi izvor]

Alginatni zavoj

Alginatni zavoji su korisni za rane sa umerenim do jakim izlučivanjem sekreta. Kod rahlih rana koje takođe proizvode eksudat, alginatni zavoj obezbeđuje vlažan pokrivač kako bi se sprečilo isušivanje rane i omogućilo bržem zarastanju rane. Uobičajene situacije u kojima se može primeniti alginatni zavoj su:[11]

  • dekubitus,
  • dijabetički čir na stopalu
  • šupljinske rane,
  • venski ulkusi nogu
  • postoperativne rane
  • traimom izazvane rane

U obliku vlakana zarobljenih u rani, alginat je lako biorazgradiv[12] i može se isprati fiziološkim rastvorom, što omogućava da se tokom uklanjanje zavoja ne uništava stvoreno granulaciono tkivo, čineći promenu zavoja praktično bezbolnom.

Osobina lake biorazgradnje se koristi za izradu alginatnih šavova koji se koriste za hirurško zatvaranje rana.

Alginatni zavoji se mogu ostaviti nepromenjeni 5 do 7 dana osim ako se ne dostigne kapacitet eksudata. Kod inficiranih rana, ležište rane treba pregledati svakodnevno.

Nedostaci[uredi | uredi izvor]

Pošto alginatni zavoji zahtevaju vlagu da bi efikasno funkcionisali, on se ne može koristiti za suve rane i one prekrivene tvrdim nekrotičnim tkivom.

Kako ovaj zavoj može dehidrirati ranu, on na izvestan način može odlagati zarastanje i to je njegovv glavni nedostatak.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dermatology. 1 (2. ed., Repr izd.). London: Mosby Elsevier. 2009. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  2. ^ Boateng, Joshua S.; Matthews, Kerr H.; Stevens, Howard N.E.; Eccleston, Gillian M. (2008). „Wound Healing Dressings and Drug Delivery Systems: A Review”. Journal of Pharmaceutical Sciences (na jeziku: engleski). 97 (8): 2892—2923. doi:10.1002/jps.21210. 
  3. ^ Dumville, Jo C; O'Meara, Susan; Deshpande, Sohan; Speak, Katharine (2013-06-25). Cochrane Wounds Group, ur. „Alginate dressings for healing diabetic foot ulcers”. Cochrane Database of Systematic Reviews (na jeziku: engleski). 2015 (3). doi:10.1002/14651858.CD009110.pub3. 
  4. ^ Thomas, S. (2000). „Alginate dressings in surgery and wound management — part 1”. Journal of Wound Care (na jeziku: engleski). 9 (2): 56—60. ISSN 0969-0700. doi:10.12968/jowc.2000.9.2.26338. 
  5. ^ „Alginate Dressings: Frequently Asked Questions”. www.worldwidewounds.com. Pristupljeno 2023-12-20. 
  6. ^ Doyle, James W.; Roth, Timothy P.; Smith, Robin M.; Li, Ya-Qi; Dunn, Raymond M. (1996). „Effect of calcium alginate on cellular wound healing processes modeledin vitro”. Journal of Biomedical Materials Research (na jeziku: engleski). 32 (4): 561—568. ISSN 0021-9304. doi:10.1002/(SICI)1097-4636(199612)32:4<561::AID-JBM9>3.0.CO;2-P. 
  7. ^ Thomas, A (2000). „Alginates from wound dressings activate human macrophages to secrete tumour necrosis factor-α”. Biomaterials. 21 (17): 1797—1802. doi:10.1016/S0142-9612(00)00072-7. 
  8. ^ Blair, S D; Backhouse, C M; Harper, R; Matthews, J; McCollum, C N (1988). „Comparison of absorbable materials for surgical haemostasis”. British Journal of Surgery. 75 (10): 969—971. ISSN 0007-1323. doi:10.1002/bjs.1800751010. 
  9. ^ Ichioka, Shigeru; Harii, Kiyonori; Nakahara, Minoru; Sato, Yuko (1998). „AN EXPERIMENTAL COMPARISON OF HYDROCOLLOID AND ALGINATE DRESSINGS, AND THE EFFECT OF CALCIUM IONS ON THE BEHAVIOUR OF ALGINATE GEL”. Scandinavian Journal of Plastic and Reconstructive Surgery and Hand Surgery (na jeziku: engleski). 32 (3): 311—316. ISSN 0284-4311. doi:10.1080/02844319850158660. 
  10. ^ Blaine, Major George (1947). „EXPERIMENTAL OBSERVATIONS ON ABSORBABLE ALGINATE PRODUCTS IN SURGERY*:”. Annals of Surgery (na jeziku: engleski). 125 (1): 102—114. ISSN 0003-4932. doi:10.1097/00000658-194701000-00011. 
  11. ^ „What is an Alginate Dressing? | WoundSource”. www.woundsource.com. Pristupljeno 2023-12-20. 
  12. ^ Gilchrist, T; Martin, A (1983). „Wound treatment with Sorbsan — an alginate fibre dressing”. Biomaterials (na jeziku: engleski). 4 (4): 317—320. doi:10.1016/0142-9612(83)90036-4. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алгинатни_завој&oldid=27442869”