Aleksandar Vasiljević (general)
| Aleksandar Vasiljević | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Lični podaci | ||||||||||
| Datum rođenja | 8. jul 1938. | |||||||||
| Mesto rođenja | Vitkovac, kod Kraljeva, Kraljevina Jugoslavija | |||||||||
| Profesija | vojno lice, kontraobaveštajac | |||||||||
| Vojna karijera | ||||||||||
| Služba | Jugoslovenska narodna armija Vojska Jugoslavije 1961—1992. 1999—2001. | |||||||||
| Čin | general-potpukovnik VJ | |||||||||
| Učešće u ratovima | Raspad SFRJ Rat u Hrvatskoj Rat u Bosni i Hercegovini Rat na Kosovu i Metohiji | |||||||||
| Načelnik Uprave bezbednosti JNA | ||||||||||
| Period | 1991—1992. | |||||||||
| Načelnik Uprave bezbednosti VJ | ||||||||||
| Period | 1999. | |||||||||
| Odlikovanja |
| |||||||||
Aleksandar Vasiljević (Vitkovac, kod Kraljeva, 8. jul 1938) je penzionisani general-potpukovnik Vojske Jugoslavije i kontraobaveštajac. Široj javnosti je poznat kao čovek koji je vodio operaciju „Štit“, koja je dovela do afere Špegelj.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 8. jula 1938. godine u selu Vitkovac, kod Kraljeva, a od 1944. godine njegova porodica živi u Kragujevcu. Maturirao je 1958. godine u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, posle čega je primljen u 14. klasu Vojne akademije JNA u Beogradu. Pohađao je Vojnu akademiju između 1958. i 1961. godine, kada u činu potporučnika preuzima dužnost komandira pitomačkog voda u Podoficirskoj školi ABHO u Kruševcu. Od 1965. godine je deo organa bezbednosti Jugoslovenske narodne armije (JNA), a dve godine kasnije je završio Školu oficira bezbednosti u Pančevu.
Godine 1973. Vasiljević je završio Komandno-štabnu akademiju Kopnene vojske JNA, a 1977. i Školu narodne odbrane (danas Škola nacionalne odbrane), nakon čijeg završetka je u činu majora JNA postavljen na mesto pomoćnika načelnika Odeljenja bezbednosti u Sarajevskoj armiji, dok je 1982. godine postao načelnik Odeljenja bezbednosti. Od 1986. do 1988. godine je bio načelnik Prvog odeljenja u Upravi bezbednosti SSNO, odnosno Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu SFRJ, a od 1988. do 1990. godine i komandant Četvrte motorizovane divizije u Sarajevu.
Od 8. jula 1990. godine je bio zamenik načelnika Uprave bezbednosti SSNO i na tom položaju je ostao do 16. juna 1991. godine, kada je postavljen za načelnika te Uprave umesto dotadašnjeg načelnika, general-potpukovnika Marka Negovanovića. Prevremeno je penzionisan 8. maja 1992. godine, u činu general-majora JNA.
General Aleksandar Vasiljević je tokom ratova u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini bio na položaju načelnika Kontraobaveštajne službe u okviru Uprave bezbednosti SSNO, a njegovo najaktivnije angažovanje tokom ratova je bilo u bici za Vukovar. Na početku rata u Bosni i Hercegovini, Aleksandar Vasiljević je prevremeno penzionisan, a njegovo učešće u ovom ratu je bilo tokom oslobođenja Zvornika. Po predlogu Dragoljuba Ojdanića, tokom NATO agresije protiv SRJ 1999. godine, 7. aprila, general Vasiljević je reaktiviran i vraćen na položaj zamenika načelnika Uprave bezbednosti, a kasnije je postavljen na mesto savetnika za bezbednost Načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije[1], gde se zadržao do konačnog penzionisanja, 2001. godine. Penzionisan je 31. decembra 2000. godine, a konačno je napustio službu 31. marta 2001. godine, tokom hapšenja Slobodana Miloševića, u činu general-potpukovnika Vojske Jugoslavije. U Osijeku je na Županijskom sudu 20. marta 2023. godine u odsutnosti, nepravosnažno, osuđen na 20 godina zatvora, ’za ratne zločine nad hrvatskim civilima i ratnim zarobljenicima u logorima na području Srbije i Hrvatske’.[2]
Nosilac je nekoliko jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden za hrabrost (za učešće u akciji „Štit”), Orden rada sa zlatnim vencem, Orden narodne armije sa zlatnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Orden narodne armije sa srebrnom zvezdom i Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima. Od odlikovanja SR Jugoslavije, ističe se Orden Vojske Jugoslavije prvog stepena.
Kontroverze[uredi | uredi izvor]
Aleksandar Vasiljević je prema tvrdnjama Vojislava Šešelja, jedan od organizatora zločina na Ovčari, a da su brojni ratni zločini koji se njemu pripisuju u optužnici, dela generala Vasiljevića. Hrvatska je protiv generala 2008. godine podigla optužnicu i raspisala međunarodnu poternicu.[3] Penzionisani general Vojske Jugoslavije i savetnik crnogorskog ministra policije Nedeljko Bošković je izneo teške optužbe na račun bivšeg šefa Kontraobaveštajne službe Vojske Jugoslavije, generala Aleksandra Vasiljevića. Bošković u intervjuu za list „Publika“ tvrdi da je Vasiljević trgovao oružjem i vojnom opremom s bivšim ministrom policije Bosne i Hercegovine, Alijom Delimustafićem. Srpski kontraobaveštajac i bivši član grupe Pauk, Jugoslav Petrušić, je 2010. godine izneo optužbe protiv generala Vasiljevića kao jednog od najodgovornijih za Raspad Jugoslavije i za umešanost u brojne ratne zločine tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, među kojima je i zločin u Srebrenici. On je optužio generala za umešanost u trgovinu oružjem u Rusku Federaciju i Zemlje trećeg sveta. U intervjuu za list „Pravda“, general Vasiljević je odbacio optužbe za bilo kakvu umešanost u trgovinu oružjem i da tadašnje rukovodstvo SFRJ nije adekvatno reagovalo na njegova upozorenja o tajnom naoružanju hrvatskih paravojnih formacija. O optužbama za saradnju sa stranim obaveštajnim službama, general Vasiljević je rekao da ni on ni organi bezbednosti JNA, izuzev nekoliko pojedinaca, koji su se tih godina upleli u kolo generala Nedeljka Boškovića[1], koji je nasledio generala Vasiljevića nakon penzionisanja. Na optužbe Jugoslava Petrušića, general Vasiljević je u intervjuu za list „Pravda“ odgovorio da je grupa Pauk u kojoj je učestvovao i Jugoslav Petrušić, bila optužena za pokušaj atentata na bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i da su pušteni snimci jednog od optuženih kako se ispoveda isledniku Resora državne bezbednosti (RDB), a da je jedan od optuženih nakon prebijanja izneo optužbe protiv generala da je tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine, prilikom posete Moskvi trgovao oružjem. General Vasiljević je učestvovao u mnogim sudskim procesima pred međunarodnim tribunalom za ratne zločine u Hagu kao svedok optužbe i suda.[4] General Aleksandar Vasiljević je autor knjige „Štit — akcija Vojne bezbednosti“ sa podnaslovom „Dnevničke beleške operativca“, ali i o silnim prozivkama na njegov račun, naglom penzionisanju i ponovnom aktiviranju za vreme agresije NATO-a na SR Jugoslaviju.[5]
Vidite još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Čovek koji je suviše govorio”. Arhivirano iz originala 20. 06. 2012. g. Pristupljeno 7. 2. 2000. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć) - ^ „Osijek: Bivši šef KOS-a Aleksandar Vasiljević osuđen na 20 godina zatvora”. Radio-televizija Vojvodine, Tanjug. 20. 3. 2023. Pristupljeno 23. 3. 2023.
- ^ „Vesti online / General Aleksandar Vasiljević”. Pristupljeno 13. 4. 2011.
- ^ „INTERNA KOSOVSKA ISTRAGA ALEKSANDRA VASILJEVIĆA”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2014. g. Pristupljeno 22. 1. 2007.
- ^ „Štit - akcija vojne bezbednosti”. Arhivirano iz originala 14. 07. 2014. g.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Čovek koji je suviše govorio
- Razmotrićemo slučaj Vasiljevića ako Hrvatska ustupi dokaze
- Ne postupamo po tuđim optužnicama
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aleksandar Vasiljević „Štit” akcija vojne bezbednosti: dnevničke beleške operativca. Beograd: IGAM. 2012.
