Aleksandar Dugin
Aleksandar Dugin | |
|---|---|
 Aleksandar Dugin, 2018. godine | |
| Datum rođenja | 7. januar 1962. |
| Mesto rođenja | Moskva, SSSR |
| Veb-sajt | dugin |
Aleksandar Geljevič Dugin (rus. Алекса́ндр Ге́льевич Ду́гин; Moskva, 7. januar 1962) ruski je filozof, geopolitičar, književnik i univerzitetski profesor. Profesor je na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov i član Savetodavnog odbora predsednika Dume.
Duginov uticaj na rusku vladu i na predsednika Vladimira Putina je predmet različitih tumačenja.[1] On nema zvanične veze sa Kremljom,[2] ali se u zapadnim medijima često pominje kao „Putinov mozak“[3] i da je odgovoran za oblikovanje ruske spoljne politike.[4][5][6][7] Drugi tvrde da je Duginov uticaj ograničen i da je uveliko preuveličan,[8][9][10] na osnovu toga što podudarnost između njegovih stavova i zvanične ruske spoljne politike ne impliciraju uzročnost.[11]
Stavovi[uredi | uredi izvor]
Začetnik je ideje novog evroazijatstva, a blizak je visokim političkim i vojnim krugovima u Rusiji. Pristalica je tradicionalizma, kritičar marksizma i liberlizma.
Zbog radikalne kritike unipolarnog sveta i liberalizma, kao i zbog političkog aktivizma po pitanju sukoba u Ukrajini, SAD su mu zabranile ulazak u njihovu zemlju.
Dugin ne gleda blagonaklono na liberalizam i Zapad, posebno hegemoniju SAD.[12] On tvrdi: „Mi smo na strani Staljina i Sovjetskog Saveza“.[13] Za sebe kaže da je konzervativac: „Mi, konzervativci, želimo jaku, čvrstu državu, želimo red i zdravu porodicu, pozitivne vrednosti, jačanje značaja religije i Crkve u društvu“. On dodaje: "Hoćemo patriotski radio, TV, patriotske stručnjake, patriotske klubove. Hoćemo medije koji izražavaju nacionalne interese".[14] Poznat je po svojim tradicionalističkim, anti liberalnim stavovima koji su neki autori na Zapadu okarakterisali kao fašističke.[15][16][17][18][19][20]
On je teoretizirao osnivanje „evro-azijske imperije” sposobne da se bori protiv zapadnog svijeta koji predvode SAD.[21][22][23] U tom smislu, bio je organizator i prvi vođa ultranacionalističke Nacional-boljševičke partije od 1993. do 1998. (zajedno sa Eduardom Limonovim), a potom i Nacionalnog boljševičkog fronta i Evroazijske partije, koja je tada postala nevladina organizacija. Duginova evroazitska ideologija stoga ima za cilj ujedinjenje svih naroda koji govore ruski u jednoj zemlji.[24][25]
Pre nego što je 2008. izbio rat između Rusije i Gruzije, Dugin je posetio Južnu Osetiju i predvideo: „Naše trupe će zauzeti glavni grad Gruzije Tbilisi, celu zemlju, a možda čak i Ukrajinu i poluostrvo Krim, koji je istorijski deo Rusije, ionako. "[26] Posle toga je rekao da Rusija „ne treba da se zaustavi na oslobađanju Južne Osetije, već da ide dalje“, i „moramo da uradimo nešto slično u Ukrajini“.[27] Dugin je 2008. izjavio da Rusija treba da ponovi gruzijski scenario u Ukrajini, odnosno da je napadne.[28] Septembra 2008, posle rusko-gruzijskog rata, nije krio ljutnju prema Putinu, koji se nije usudio da „obnovi Carstvo“.[29]
Dugin predlaže da se petoj koloni oduzme rusko državljanstvo i da se deportuje iz Rusije: „Smatram da je potrebno petu kolonu deportovati i oduzeti im državljanstvo.[30] Međutim, 2007. Dugin je tvrdio: „Više nema protivnika Putinove politike, a ako ih ima, oni su psihički bolesni i treba ih poslati na profilaktički zdravstveni pregled“.[31][32] Tokom 2014. Dugin je u intervjuu za Špigel potvrdio da smatra da su Putinovi protivnici mentalno bolesni.[33] U jednoj od svojih publikacija, Dugin je uveo termin šesta kolona i definisao je kao „petu kolonu koja se samo pretvara da je nešto drugo“,[34] oni koji su za Putina, ali zahtevaju da se on zalaže za liberalne vrednosti ( za razliku od liberalne pete kolone koja je konkretno protiv Putina). Tokom ruske vojne intervencije u Ukrajini 2014. godine, Dugin je rekao da je cela ruska šesta kolona čvrsto stala za ukrajinskog oligarha Rinata Ahmetova.[35] Dugin smatra da, „treba da se borimo protiv pete i šeste kolone“.[36]
Prema Duginu, trebalo bi zabraniti čitav internet: „Mislim da Internet kao takav, kao pojavu, vredi zabraniti jer nikome ne daje ništa dobro.[37]
Otvoreno je kitikovao Putina što nije uspeo da odbrani ruske gradove kao što je Herson, koji je oslobođen od ruske kontrole 11. novembra 2022.[38][39]
Lični život[uredi | uredi izvor]
Dugina je u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Mičurinsku krstila njegova prabaka Elena Mihailovna Kargalceva kada je imao šest godina. Od 1999. formalno je prigrlio ogranak staroveraca, ruskog verskog pokreta koji je odbacio reforme zvanične Ruske pravoslavne crkve iz 1652–1666.[40]
Duginova prva žena bila je Evgenija Debrjanskaja, ruska aktivistkinja. Imaju sina Artura Dugina, kome su dali ime u čast Artura Remboa.[41] Dugin je imao ćerku Darju Duginu sa svojom drugom ženom, filozofom Natalijom Melentjevom. [42] Dana 20. avgusta 2022, Darja Dugina je ubijena u eksploziji automobila bombe kada je automobil koji je vozila eksplodirao u blizini predgrađa Moskve.[43][44][45] Nejasno je da li je ona bila meta ili je njen otac, za koga se očekivalo da putuje sa njom, ali je u poslednjem trenutku prešao u drugi automobil.[44]
Protiv njega su sankcije uvele SAD, Kanada, Japan i Ukrajina.[46][47][48][49]
Dela[uredi | uredi izvor]
Nekoliko Duginovih knjiga je na engleskom jeziku objavila izdavačka kuća Arktos Media.[50][51]
- Knjige
- Puti absolюta. — M., 1990
- Konspirologiя. — M.: Arktogeя, ROF «Evraziя», 1992, 2005. — ISBN 5-85928-010-6, ISBN 5-902322-03-0
- Giperboreйskaя teoriя. — M., 1993
- Konservativnaя revolюciя. —M., 1994
- Tamplierы proletariata. — M., 1996
- Misterii Evrazii. — M., 1996
- Metafizika blagoй vesti. — M., 1996
- Osnovы geopolitiki. — M., 1997, 1999, 2000, 2001 (perevedena na francuzskiй, rumыnskiй, serbskiй, gruzinskiй, italьяnskiй, ispanskiй i angliйskiй яzыki)
- Absolюtnaя Rodina. — M., 1999
- Naš putь. — M., 1999. — Evraziйskiй putь. M., 2002
- Russkaя veщь. V 2 t. — M., 2001; 2006
- Эvolюciя paradigmalьnыh osnovaniй nauki. — M., 2002[52]
- Filosofiя tradicionalizma. — M., 2002. — (Lekcii «Novogo universiteta»)
- Osnovы evraziйstva. — M., 2002
- Proekt «Evraziя». — M., 2004
- Evraziйskaя missiя Nursultana Nazarbaeva. — M., 2004. — ISBN 978-5-902322-01-6
- Filosofiя politiki. — M., 2004
- Filosofiя voйnы. — M., 2004
- Konspirologiя. — M., 2005
- Pop-kulьtura i znaki vremeni. — M.: Amfora, 2005. — 496 s. — ISBN 5-94278-903-7
- Obщestvovedenie dlя graždan novoй Rossii. — M., 2007. — ISBN 978-5-90359-03-2
- Geopolitika postmoderna. — M.: Amfora, 2007. — 384 c. — ISBN 978-5-367-00616-2
- Znaki velikogo norda. Giperboreйskaя teoriя. — M.: Veče, 2008. — ISBN 978-5-9533-3352-8 (pereizdanie «Giperboreйskoй teorii»)
- Postfilosofiя. — M., 2009
- Radikalьnый subъekt i ego dublь. — M., 2009
- Četvёrtaя političeskaя teoriя. — M.: Amfora, 2009
- Strukturnaя sociologiя. — M.: Akademičeskiй proekt, 2010
- Logos i mifos. Glubinnoe regionovedenie. — M.: Akademičeskiй proekt, 2010
- Krizis: konec эkonomičeskoй teorii. — M., 2010
- Martin Haйdegger: filosofiя drugogo Načala. — M.: Akademičeskiй proekt, 2010
- Sociologiя russkogo obщestva. Rossiя meždu Haosom i Logosom. — M.: Akademičeskiй proekt, 2010
- Sociologiя voobraženiя. — M.: Akademičeskiй proekt, 2010
- Martin Haйdegger: vozmožnostь russkoй filosofii. — M.: Akademičeskiй proekt, 2011
- Arheomodern. — 2011
- Geopolitika. — M.: Akademičeskiй proekt, 2011
- Эtnosociologiя. — M.: Akademičeskiй proekt, 2011
- Sociologiя geopolitičeskih processov. — M., 2011
- Geopolitika Rossii. — M.: Akademičeskiй proekt, Gaudeamus, 2012. — 424 s. — (Gaudeamus). — 1000 эkz. — ISBN 978-5-8291-1398-8, ISBN 978-5-98426-122-7
- Teoriя mnogopolяrnogo mira. — M., 2012
- V poiskah tёmnogo Logosa. — M., 2012. — 516 s. — ISBN 978-5-8291-1426-8
- Meždunarodnыe otnošeniя. Paradigmы, teoriя, sociologiя. — M., Akademičeskiй proekt, 2014. — ISBN 978-5-8291-1659-0
- SŠA i novый mirovoй porяdok. — Vide, 2013 (v soavtorstve s Olavo de Karvalьo)
- Četvёrtый putь. — M., 2014. — 683 s. — ISBN 978-5-8291-1625-5
- Martin Haйdegger. Posledniй bog. — M.: Akademičeskiй proekt, 2014. — 846 c. — ISBN 978-5-8291-1636-1
- Evraziйskiй revanš Rossii. — M.: Algoritm, 2014. — 256 s. — ISBN 978-5-4438-0855-0
- Ukraina: moя voйna. Geopolitičeskiй dnevnik. — 2015. — ISBN 978-5-227-05690-0
- Voobraženie. Filosofiя, sociologiя, strukturы. — M., Akademičeskiй proekt, 2015. — ISBN 978-5-8291-1828-0
- Russkaя voйna. — M.: Algoritm, 2015. — 272 s. — ISBN 978-5-09-067988-7-9
- Russkiй Logos — russkiй Haos. Sociologiя russkogo obщestva. — 2015. — ISBN 978-5-8291-1736-8
- Geopolitika. Učebnoe posobie. — 2015. — ISBN 978-5-8291-1737-5
- Teoriя mnogopolяrnogo mira. Plюriversum. Učebnoe posobie. — 2015. — ISBN 978-5-8291-1754-2
- Martin Haйdegger. Metapolitika. Эshatologiя bыtiя. — M.: Akademičeskiй proekt, 2016. — ISBN 978-5-8291-1797-9
- Politica Aeterna. Političeskiй platonizm i «Černoe Prosveщenie» — M.: Akademičeskiй proekt, 2020. — ISBN 978-5-8291-2484-7
- Postfilosofiя. Tri paradigmы v istorii mыsli — M.: Akademičeskiй proekt, 2020. — ISBN 978-5-8291-2489-2
- V poiskah temnogo Logosa (filosofsko-bogoslovskie očerki) — M.: Akademičeskiй proekt, 2021. — ISBN 978-5-8291-3865-3
- Internalьnыe Ontologii. Sakralьnaя fizika i oprokinutый mir — M.: Direktmedia Pablišing, 2022. — ISBN 978-5-4499-3015-6
- Antikeйmenos. Эpistemologičeskie voйnы. Bogi čumы. Velikoe probuždenie. — M.: Akademičeskiй proekt, 2022. — ISBN 978-5-8291-3927-8
- Četvertaя Rusь. Kontrgegemoniя. Russkiй koncept — M.: Akademičeskiй proekt, 2022. — ISBN 978-5-8291-3932-2
- V prostranstve Velikih snov (putešestviя na kraй utra). Russkaя veщь-3 — M.: Akademičeskiй proekt, 2022. — ISBN 978-5-8291-3939-1
- Bыtie i Imperiя. Ontologiя i эshatologiя Vselenskogo Carstva — M.: AST, 2023. — ISBN 978-5-17-151225-5
- Postfilosofiя. Tri paradigmы v istorii mыsli — M.: Akademičeskiй proekt, 2023. — ISBN 978-5-8291-4110-3
- Četvertый putь. Vvedenie v četvertuю političeskuю teoriю — M.: Akademičeskiй proekt, 2024. — ISBN 978-5-8291-4247-6
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Alexander Dugin: who is Putin ally and apparent car bombing target?”. The Guardian. 21. 8. 2022.
- ^ „Factbox: Alexander Dugin advocates a vast new Russian empire”. Reuters. 21. 8. 2022.
- ^ Multiple sources:
- ^ Newman, Dina (10. 7. 2014). „Russian nationalist thinker Dugin sees war with Ukraine”. BBC News. London. Pristupljeno 22. 3. 2022. „A prominent Russian ultra-nationalist philosopher has told BBC News that war between Russia and Ukraine 'is inevitable' and has called on President Vladimir Putin to intervene militarily in eastern Ukraine 'to save Russia's moral authority'.” In Russian: Dina Nьюman (10. 7. 2014). Kto pridumal anneksirovatь ukrainskiй Krыm?. BBC Ukrainian (na jeziku: ruski).
- ^ „To Understand Putin, You First Need to Get Inside Aleksandr Dugin's Head”. Haaretz (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 4. 2022.
- ^ Burbank, Jane (22. 3. 2022). „The Grand Theory Driving Putin to War”. The New York Times. New York City. Pristupljeno 23. 3. 2022. „After unsuccessful interventions in post-Soviet party politics, Mr. Dugin focused on developing his influence where it counted – with the military and policymakers ... In Mr. Dugin’s adjustment of Eurasianism to present conditions, Russia had a new opponent – no longer just Europe, but the whole of the 'Atlantic' world led by the United States. And his Eurasianism was not anti-imperial but the opposite: Russia had always been an empire, Russian people were 'imperial people', and after the crippling 1990s sellout to the 'eternal enemy', Russia could revive in the next phase of global combat and become a 'world empire'.”
- ^ „What we know about the father of Darya Dugina, who was killed in a suspected car bombing in Russia”. ABC News. 22. 8. 2022.
- ^ Laruelle, Marlène (2015). Eurasianism and the European Far Right : Reshaping the Europe-Russia Relationship. Lanham. str. 59. ISBN 9781498510691.
- ^ „Putin under fire from the ultranationalists after Daria Dugina's assassination”. Le Monde. 22. 8. 2022.
- ^ „Russia Probes Car Bomb That Killed Daughter of Putin Ideologist”. Bloomberg News. 21. 8. 2022.
- ^ Barros, George (2019-07-08). „The West Overestimates Aleksandr Dugin's Influence in Russia”. Providence (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-20.
- ^ Dugin hočet s pomoщью Putina proяsnitь svoй status v MGU (na jeziku: ruski). BBC Russian Service. 30. 6. 2014.
- ^ Ivan Zuev (31. 10. 2012). Aleksandr Dugin: Uroki religii – эto velikaя pobeda nad rusofobami (na jeziku: ruski). Nakanune.ru.
- ^ Dugin, Aleksandr (28. 9. 2012). Mы dolžnы zabratь u liberalov kak minimum polovinu mediйnogo polя! [We must take at least half of the media field from the liberals!] (na jeziku: ruski). Nakanune.ru.
- ^ Shekhovtsov, Anton (1. 12. 2008). „The Palingenetic Thrust of Russian Neo‐Eurasianism: Ideas of Rebirth in Aleksandr Dugin’s Worldview”. Totalitarian Movements and Political Religions. 9 (4): 491—506. ISSN 1469-0764. doi:10.1080/14690760802436142.
- ^ Shekhovtsov, Anton (2009). „Aleksandr Dugin's Neo-Eurasianism: The New Right à la Russe1”. Religion Compass (na jeziku: engleski). 3 (4): 697—716. ISSN 1749-8171. doi:10.1111/j.1749-8171.2009.00158.x. Arhivirano iz originala 08. 03. 2021. g. Pristupljeno 22. 03. 2021.
- ^ Ingram, Alan (1. 11. 2001). „Alexander Dugin: geopolitics and neo-fascism in post-Soviet Russia”. Political Geography (na jeziku: engleski). 20 (8): 1029—1051. ISSN 0962-6298. doi:10.1016/S0962-6298(01)00043-9.
- ^ Von Drehle, David (22. 3. 2022). „The man known as ‘Putin’s brain’ envisions the splitting of Europe — and the fall of China”. The Washington Post. Washington D.C. Pristupljeno 24. 3. 2022. „In his magnum opus, ‘The Foundations of Geopolitics: The Geopolitical Future of Russia,’ published in 1997, Dugin mapped out the game plan in detail. Russian agents should foment racial, religious and sectional divisions within the United States while promoting the United States’ isolationist factions. In Great Britain, the psy-ops effort should focus on exacerbating historic rifts with Continental Europe and separatist movements in Scotland, Wales and Ireland.”
- ^ „Aleksandr Dugin: The far-right theorist behind Putin's plan”. www.cbsnews.com. Pristupljeno 13. 5. 2022.
- ^ „Aleksandr Dugin Is the Reactionary Prophet of Russian Ultranationalism”. jacobinmag.com. Pristupljeno 13. 5. 2022.
- ^ Shekhovtsov, Anton (2009). „Aleksandr Dugin's Neo-Eurasianism: The New Right à la Russe”. Religion Compass: Political Religions. 3: 697—716. doi:10.1111/j.1749-8171.2009.00158.x. Arhivirano iz originala 3. 11. 2020. g. Pristupljeno 24. 2. 2015.
- ^ Ingram, Alan (novembar 2001). „Alexander Dugin: geopolitics and neo-fascism in post-Soviet Russia”. Political Geography. 20 (8): 1029—1051. doi:10.1016/S0962-6298(01)00043-9.
- ^ Stephen Shenfield (2001). Russian Fascism: Traditions, Tendencies, Movements. M. E. Sharpe. str. 195.
- ^ Robert Horvath (21. 8. 2008). „Beware the rise of Russia's new imperialism”. The Age. Pristupljeno 27. 4. 2020.
- ^ „Voprosы k intervью – V GOSTЯH:Aleksandr Dugin” [Questions for the interview – GUEST: Alexander Dugin]. Echo of Moscow (na jeziku: ruski). 8. 8. 2008. Pristupljeno 27. 4. 2020.
- ^ „Road to War in Georgia: The Chronicle of a Caucasian Tragedy”. Der Spiegel. 25. 8. 2008.
- ^ Alexander Dugin (8. 8. 2008). „Interview” (na jeziku: ruski). Echo of Moscow.
- ^ Іrina Bіla (10. 9. 2008). Možlivіstь zastosuvannя Ющenkom silovogo scenarію; mahіnacії navkolo zemlі. (Oglяd presi). Radіo Svoboda (na jeziku: ukrajinski). Radio Free Europe/Radio Liberty.
- ^ Vincent Jauvert (3. 5. 2014). „Le Raspoutine de Poutine”. Le Nouvel Observateur (na jeziku: francuski). In Russian: Vensan Žover (12. 5. 2014). Dugin — putinskiй Rasputin (na jeziku: ruski). inoSMI.
- ^ Elena Яnkelevič (18. 8. 2014). Andreй Makarevič: "pяtaя kolonna" ili žertva travli? (na jeziku: ruski). Riafan.ru. Arhivirano iz originala 1. 10. 2021. g. Pristupljeno 3. 3. 2022.
- ^ Maksim Sokolov (5. 10. 2007). Putin absolюten [Putin is absolute]. Izvestia (na jeziku: ruski).
- ^ Grigoriй Pasьko (2007). Šizofreniя, ili Budьte zdorovы! [Schizophrenia, or To your health!]. Index on Censorship (na jeziku: ruski) (27). Arhivirano iz originala 13. 2. 2022. g. Pristupljeno 3. 3. 2022.
- ^ Christian von Neef (14. 7. 2014). „Jeder Westler ist ein Rassist”. Der Spiegel (na jeziku: nemački) (29). In Russian: Kristian Neef (16. 7. 2014). Dugin: Na Zapade vse rasistы (na jeziku: ruski). InoSMI.
- ^ Aleksandr Dugin (29. 4. 2014). Šestaя kolonna. Vzglyad (na jeziku: ruski).
- ^ Aleksandr Dugin (21. 5. 2014). Za Ahmetova grudью vstala rossiйskaя šestaя kolonna (na jeziku: ruski). Nakanune.ru.
- ^ Tatьяna Medvedeva (10—16. 10. 2014). Aleksandr Dugin: "Nužno borotьsя s "šestoй kolonnoй". Gazeta "Kulьtura" (na jeziku: ruski).
- ^ God is against Internet (Dugin's speech in Russian) na sajtu YouTube
- ^ „Russia's retreat from Kherson divides Putin's allies”. The Hill. 13. 11. 2022.
- ^ „'Putin's brain' quotes chilling story about king being killed in threat at Russian despot after Kherson surrender”. LBC. 12. 11. 2022.
- ^ Laruelle (2006).
- ^ „The Bizarre Russian Prophet Rumored to Have Putin's Ear”. The Bulwark. 27. 4. 2022. Pristupljeno 13. 5. 2022.
- ^ Knott, Paul (21. 9. 2018). „Meet the most dangerous man in the world”. The New European. Pristupljeno 22. 8. 2022.
- ^ „Daughter of Russian philosopher Alexander Dugin killed in car explosion” (na jeziku: engleski). Anadolu Agency. Pristupljeno 2022-08-22.
- ^ a b Sands, Leo (21. 8. 2022). „Darya Dugina: Daughter of Putin ally killed in Moscow bomb”. BBC. Pristupljeno 21. 8. 2022.
- ^ „The Mysterious Murder of Darya Dugina”. The New Yorker. 26. 8. 2022. Pristupljeno 26. 1. 2024.
- ^ „U.S. Department of the Treasury Ukraine-related Designations”. treasury.gov. 11. 3. 2015.
- ^ „Expanded Sanctions List”. pm.gc.ca. 29. 6. 2015. Arhivirano iz originala 20. 8. 2015. g.
- ^ „ウクライナ情勢に関する外国為替及び外国貿易法に基づく措置について” (PDF). Pristupljeno 7. 2. 2023.
- ^ „Ukraine Latest: Russian Cease-Fire Moves Into Second Day”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 7. 1. 2023. Pristupljeno 7. 2. 2023.
- ^ Teitelbaum, Benjamin R. (2. 1. 2017). Lions of the north : sounds of the new Nordic radical nationalism. New York, NY. str. 51. ISBN 9780190212599. OCLC 953576248.
- ^ Heidi Beirich (21. 11. 2014). „White Identity Worldwide”. Southern Poverty Law Center.
- ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka
<ref>; nema teksta za reference pod imenomdissertation12.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Clover, Charles (2016). Black Wind, White Snow: The Rise of Russia's New Nationalism. Yale University Press. ISBN 978-0-300-22394-1. OCLC 944961411.
- Laruelle, Marlene (2006). „Aleksandr Dugin: A Russian Version of the European Radical Right?”. Occasional Paper #254. Kennan Institute, Woodrow Wilson International Center for Scholars.
- Laruelle, Marlene (jul 2015). Eurasianism and the European Far Right: Reshaping the Europe-Russia Relationship. Lexington Books. ISBN 978-1-4985-1069-1. OCLC 1105524560.
- Laruelle, Marlene (2019). „A textbook case of doctrinal entrepreneurship: Aleksandr Dugin”. Russian Nationalism. Imaginaries, Doctrines, and Political Battlefields. London and New York: Routledge. str. 95—133. ISBN 978-1-138-38652-5. OCLC 1042352311.
- Malić, Branko (7. 5. 2017). „The Invisible Empire: Introduction to Alexander Dugin's "Foundations of Geopolitics", pt. 1”. Kali Tribune.
- ——— (9. 5. 2015). „Against The Gnostics: Anti-Traditional and Anti-Christian Core of Alexander Dugin's 4th Political Theory”. Kali Tribune.
- ——— (23. 1. 2015). „Idiot's Guide to Chaos: Some Passages from Dugin's "4th PT" Left Untranslated Into English”. Kali Tribune.
- Marinescu, Mihai (31. 1. 2017). „A Serpent Oil Salesman: Alexander Dugin from Eastern Orthodox Perspective”. Kali Tribune.
- Millerman, Michael (18. 9. 2020). Beginning with Heidegger: Strauss, Rorty, Derrida, Dugin and the Philosophical Constitution of the Political. London: Arktos Media Limited. ISBN 9781912975792. OCLC 1198715113.
- Umland, Andreas. "Post-Soviet "Uncivil Society" and the Rise of Aleksandr Dugin: A Case Study of the Extraparliamentary Radical Right in Contemporary Russia". PhD in Politics, University of Cambridge, 2007.
- R. Teitelbaum, Benjamin (21. 4. 2020). War for Eternity Inside Bannon's Far-Right Circle of Global Power Brokers. Dey Street Books. ISBN 9780062978479. OCLC 1152156905.
