Aleksandar Ruckoj

Aleksandar Ruckoj
Slika iz 2016. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1947-09-16)16. septembar 1947.
Mesto rođenja	Proskuriv, Ukrajinska SSR, Sovjetski Savez
Profesija	major vazduhoplovstva
Porodica
Supružnik	3 braka
Deca	4
Politička karijera
Čin	major-general vazduhoplovstva
Mandati v. d. predsednika Rusije 22. septembar — 4. oktobar 1993. Prethodnik Boris Jeljcin Naslednik Boris Jeljcin potpredsednik Rusije 10. jul 1991 — 3/4. oktobar 1993. Izbori predsednički izbori 1991. Prethodnik pozicija uspostavljena Naslednik pozicija ukinuta guverner Kurske oblasti 23. oktobar 1996 — 18. novembar 2000. Prethodnik Vasilij Šutejev Naslednik Aleksandar Mihajlov

Aleksandar Vladimirovič Ruckoj (16. septembar 1947) je ruski političar, i penzionisani general-major vazduhoplovstva u SSSR-u. Zaključno sa 24. septembrom 2022. je bio jedini potpredsednik RSFSR i Rusije od 10. jula 1991. do formalno 4. oktobra 1993. godine. Po nekim tumačenjima je tokom Ustavne krize 1993. godine od 22. septembra bio v.d. predsednika Rusije, pošto je parlament izglasao opoziv Borisa Jeljcina zbog prekoračenja predsedničkih ovlašćenja. Sam Jeljcin, i grupa koja je podržavala predsednika tokom te krize, ga nije priznala za predsednika. Posle razrešenja krize u Jeljcinovu korist, Ruckoj je bio smenjen sa položaja potpredsednika, a tri godine kasnije je izabran za guvernera Kurske oblasti, gde se služio od 23. oktobra 1996. do 18. novembra 2000.,

Ustavna kriza 1993. godine

Za više informacija pogledajte: Ruska ustavna kriza 1993.

Aleksandar Ruckoj 1993. godine

U najkraćim mogućim crtama, Boris Jeljcin kao predsednik RSFSR, kasnije Rusije, nije imao široka ovlašćenja, i morao je da sarađuje sa Vrhovnim sovjetom Rusije, i Predstavničkim domom. Rusija je u tom periodu prolazila kroz turbulentnu tranziciju i ekonomsku situaciju, i zbog ekonomskih razloga, između ostalih, su ruski parlament i predsednik bili u sukobu. Parlament je konkretno sprečio imenovanje Gajdara za premijera 1992, pa je Viktor Černomirdin imenovan kao kompromisni kandidat. Jeljcin je u TV obraćanju 21. septembra 1993. godine objavio predsednički ukaz br. 1400, kojim se između ostalih mera ukida Vrhovni sovjet, i raspušta parlament. Po tada važećem Ustavu RSFSR iz 1978. godine predsednik Rusije nije imao ovlašćenja da to uradi, pa je Ustavni sud oborio njegov ukaz, a parlament je po presudi suda u veče između 21. i 22. septembra 1993. godine u 00:25 imenovao Ruckoja za vršioca dužnosti predsednika. Dva dana kasnije je vanrednim zasedanjem Predstavničkog doma Jeljcinov ukaz proglašen za državni udar, i formalno je ivršena njegova smena. Tako je nastao sukob između dve struje u Rusiji: predsedničke i parlamentarne, a i sami građani su bili podeljeni oko toga. Na Jeljcinovoj strani su bili ministarstvo unutrašnjih i spoljašnjih poslova. Kriza je rešena 4. oktobra 1993. godine, nakon što je jedan tenkovski bataljon pucao na zgradu Predstavničkog doma, u kojoj su se predstavnici zabarikadirali, i nakon što su vojska i policija upali u zgradu.

Ruckoj i vođe parlamentarne struje u ustavnoj krizi su bili uhapšeni, ali su bili i amnestirani od strane novoformirane Državne dume godinu dana kasnije. Pozicija potpredsednika je ukinuta, i po novom Ustavu su predsednička ovlašćenja znatno proširena.