Aleksandar Stanojević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandar Stanojević
Stanojević kao trener PAOK-a
Lični podaci
Puno ime Aleksandar Stanojević
Datum rođenja (1973-10-28)28. oktobar 1973. (50 god.)
Mesto rođenja Beograd, SFRJ
Visina 1,81 m
Pozicija odbrambeni / vezni
Juniorska karijera
1988—1993 Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1993—1995 Obilić - (-)
1995—1996 Majorka 5 (0)
1996—1997 Obilić - (-)
1997—1999 OFK Beograd 40 (2)
1999—2001 Partizan 38 (0)
2001—2002 OFK Beograd - (-)
2002—2003 Videoton 14 (0)
Reprezentativna karijera
1988—1990 Jugoslavija do 16[1]
Trenerska karijera
OFK Beograd (mlađe kat.)
OFK Beograd (pomoćnik)
2006 Srem
2007 Partizan (pomoćnik)
2007—2008 Srbija (pomoćnik)
2008—2010 Srbija do 19
2010—2012 Partizan
2012 Dalijen Aerbin
2013 Peking Guan
2014 Makabi Haifa
2015—2016 Peking Enterprajz
2017 PAOK
2018 Al Kadisija
2019 Peking Rene
2020—2022 Partizan
2023—2023 Konijaspor

Aleksandar Stanojević (Beograd, 28. oktobar 1973) je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Stanojević je rođen u Beogradu, na Lionu.[2] Prošao je sve mlađe kategorije Partizana. Nakon toga igra u Obiliću da bi 1995. otišao u Majorku, gde je odigrao jednu sezonu, pre nego što se 1996. vratio u Obilić.

Naredne 1997. godine prelazi u OFK Beograd, gde je ostao dve sezone. Tokom 1999. se vraća u Partizan, gde je prethodno igrao u mlađim kategorijama, a sa crno-belima je osvojio nacionalni kup 2001. godine. Za prvi tim je odigrao 116 utakmica i postigao jedan gol. Sezonu 2001/02. proveo je u OFK Beogradu, a 2002. odlazi u mađarski Videoton, gde i završava igračku karijeru 2003. godine.

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Trenersku karijeru, Stanojević je počeo u OFK Beogradu gde je bio pomoćnik šefa struke a pored toga je trenirao i mlađe kategorije. Nakon toga je nastavio trenersku karijeru u Sremu iz Sremske Mitrovice kao šef stručnog štaba. Godine 2007. dolazi u Partizan, tada kao asistent Miroslavu Đukiću.

Stanojević je Đukiću bio pomoćnik i u seniorskoj reprezentaciji Srbije, a posle toga je ostao pri FSS i povereno mu je mesto selektora omladinske selekcije za igrače mlađe od 19 godina. Stanojević je sa selekcijom Srbije do 19. godina na Evropskom prvenstvu u Ukrajini osvojio treće mesto uz dve pobede (Španija 2:1, Turska 1:0), jedan remi (Francuska 1:1) i jedan poraz (Ukrajina 3:1).[3]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Stanojević je 16. aprila 2010. imenovan za novog trenera Partizana, nasledivši na tom mestu Gorana Stevanovića koji je prethodno podneo ostavku.[4] Uspeo je da nadoknadi bodovni minus u odnosu na Crvenu zvezdu i osvoji titulu šampiona Srbije na kraju sezone 2009/10.[5] Stanojević je potom u kvalifikacijama za LŠ eliminisao Pjunik, Helsinki i Anderleht, čime je uveo Partizan u grupnu fazu Lige šampiona i postao prvi srpski trener kojem je to pošlo za rukom.[5] U grupi sa Arsenalom, Šahtjorom i Bragom, Partizan je zauzeo poslednje mesto sa svih šest poraza.[6]

U sezoni 2010/11. vodio je Partizan do osvajanja "duple krune".[7] Krajem maja 2011. godine Stanojević je potpisao novi, dvogodišnji ugovor sa klubom.[8] Iako je imao uspeha na domaćoj sceni, Partizan u sezoni 2011/12. nije ponovio rezultat u evropskim takmičenjima. Ispao je u 3. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona od Genka,[9] a potom je pretrpeo šokantan poraz od irskog Šamroka u plej-ofu za plasman u grupnu fazu Lige Evrope.[10] U septembru je uprava smenila Stanojevića sa mesta trenera, ali ga je vrlo brzo vratila na to mesto.[5] Partizan je uspeo da prebrodi krizu posle eliminacije od Šamroka i da ponovo uspostavi dominaciju u srpskoj ligi. Jesen je završio sa 10 bodova prednosti nad Crvenom zvezdom.[5]

Odmah posle jesenjeg dela sezone, u Partizanu su se dogodili veliki potresi. Mladen Krstajić, tada sportski direktor, javno je istupio i odgovorio na kritike predsednika kluba Dragana Đurića na račun sportskog dela kluba.[11] Uprava je potom smenila Krstajića,[12] a Stanojević je zbog te odluke poručio da je "bivši trener" i da se neće vraćati na klupu crno-belih.[13] Ipak ubrzo se predomislio i odlučio da ostane na klupi,[14] ali je klub odlučio da ga smeni 13. januara 2012. i na njegovo mesto postavi Avrama Granta.[15]

Za nešto manje od dve godine u klubu, Stanojević je zabeležio tek tri poraza u prvenstvu.[16] Vodio je crno-bele na šest večitih derbija, ostvario je pet pobeda uz samo jedan poraz, ali taj poraz bio je onaj koji nije imao značenje - 1:0 u revanšu polufinala Kupa 2011. kada je Partizan imao 2:0 iz prvog meča. Prvi derbi u kom je Stanojević slavio je bio onaj u Humskoj u finišu 2009/10. sezone (1:0) golom Petrovića. Potom je na jesen 2010. savladao crveno-bele 1:0 na Marakani, golom Moreire. Usledili su pomenuti dvomeči u Kupu, pa pobede u prvenstvu 2011. godine - 1:0 kod kuće golom Tejga i 2:0 na strani golovima Vukića i Šćepovića.[16]

Inostranstvo[uredi | uredi izvor]

Početkom aprila 2012. godine je postavljen za trenera kineskog Dalijena.[17] Stanojević je klub preuzeo kad je bio u zoni ispadanja (0-3-1), a na kraju Superlige Kine nedostajao je jedan bod za plasman u azijsku Ligu šampiona. Stanojević je doveo Dalijen do petog mesta, a dok je on bio trener klub je imao skor 11-8-7. Ipak i pored dobrih rezultata, neočekivano je podneo ostavku u novembru 2012.[18]

U decembru 2012. je preuzeo kineskog superligaša Peking Guan.[19] Peking je pod vođstvom Stanojevića osvojio treće mesto u Superligi Kine. Dobri rezultati i duple prvenstvene pobede nad Antićevim Šandongom (3:1, 3:0), jedan remi sa Gvangžuom Marčela Lipija (1:1) i ubedljiva pobeda nad ekipom Sven Gorana Eriksona (Gvangžu R&F, 6:0) zadovoljili su čelnike klub zbog čega je polovinom septembra 2013. Stanojević produžio ugovor do decembra 2015.[20] A onda je usledio poraz u finalu kineskog FA kupa, od Gvangžua (trostruki uzastopni prvak, osvajač Lige šampiona), mada ni tih 0:1 i 1:6 nisu krajem novembra uticali na promenu planova rukovodilaca, koji su sa Stanojevićem dogovorili plan priprema i pojačanja za narednu sezonu. Ipak u decembru 2013. klub je iznenađujuće uručio otkaz Stanojeviću.[20]

Dana 25. aprila 2014, Stanojević je postavljen za trenera izraelskog prvoligaša Makabi Haife.[21] Na klupi Makabija se zadržao do 28. decembra iste godine, kada je podneo ostavku nakon slabijih rezultata. Stanojević je tokom jesenjeg dela sezone 2014/15. pretrpeo osam poraza u 15 mečeva. U momentu njegove ostavke klub je bio četvrti na tabeli, sa 19 bodova, 13 bodova iza vodećeg Hapoel Hirijata Šmone.[22]

Stanojević je 12. januara 2015. godine preuzeo kineskog drugoligaša Peking Enterprajz.[23] Nije uspeo da uvede Peking u Superligu Kine, pa je u decembru 2016. napustio klub.[24]

Dana 16. juna 2017. Stanojević je postavljen za trenera PAOK-a iz Soluna, sa kojim je potpisao trogodišnji ugovor.[25] Ipak na klupi PAOK-a se zadržao samo do 11. avgusta iste godine. Stanojević je napustio kormilo kluba iz Soluna posle samo 56 dana i posle samo dve takmičarske utakmice. Srpski trener je obezbedio prolaz u plej-of rundu kvalifikacija za Ligu Evrope pošto je bio bolji od Olimpika iz Donjecka.[26] Ipak čelnici PAOK-a nisu bili zadovoljni načinom na koji Stanojević vodi ekipu, pa su mu uručili otkaz.[27]

Stanojević je 24. maja 2018. godine predstavljen kao novi trener Al Kadisije, kluba iz Saudijske Arabije.[28] Na klupi ovog kluba se zadržao do 5. novembra iste godine, kada je dobio otkaz nakon šest vezanih poraza.[29]

U decembru 2018. godine, Stanojević je preuzeo kineskog superligaša Peking Rene.[30] Na klupi kineskog kluba se zadržao do 9. jula 2019. kada je podneo ostavku, iz ličnih razloga, kako stoji u saopštenju kluba. Do prekida saradnje je došlo posle serije od četiri uzastopna poraza, koju su obeležila i dva vezana neuspeha na domaćem terenu, protiv Dalijana (1:3) i Šandonga (0:2). Stanojević je kao trener Pekinga na 18 utakmica zabeležio 12 poraza.[31]

Povratak u Partizan[uredi | uredi izvor]

Stanojević je 1. septembra 2020, po drugi put u karijeri postavljen za trenera Partizana.[32] Sa Partizanom je uspeo da se plasira u premijerno izdanje evropskog klupskog takmičenja Ligu konferencije, pobedom u plej-ofu protiv portugalske ekipe Santa Klara (sezona 2021/22).[33] U prvom delu sezone 2021/2022 Stanojević je vodio tim koji je postigao najbolji rezultat u prvenstvu Srbije u istoriji kluba sa 19 pobeda i 2 remija bez poraza, stigao do prvog mesta u prvenstvu Srbije, sa najviše postignutih (57) i najmanje primljenih golova (6) i 5 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu Crvenu zvezdu. U Ligi konferencije Partizan je zauzeo drugo mesto u grupi i plasirao se u šesnaestinu finala takmičenja.

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Igrački[uredi | uredi izvor]

Partizan

Trenerski[uredi | uredi izvor]

Partizan

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ D. Kolašinac (Tempo) (1990-05-13). „Od sutra naši fudbaleri - kadeti učestvuju na Evropskom prvenstvu u DR Nemačkoj“.
  2. ^ „Ljubav prema Partizanu”. politika.rs. 28. 8. 2010. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  3. ^ „Ko je Aleksandar Stanojević?”. sport.blic.rs. 16. 4. 2010. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  4. ^ „Stanojević došao po titulu”. novosti.rs. 16. 4. 2010. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  5. ^ a b v g „Stanojević: Da nastavim gde sam stao!”. mondo.rs. 6. 1. 2012. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  6. ^ „Liga šampiona: Partizan bez bodova završio takmičenje”. nezavisne.com. 9. 12. 2010. Pristupljeno 1. 9. 2020. 
  7. ^ „Dupla kruna za "crno-bele"!”. b92.net. 25. 5. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  8. ^ „Stanojević u Humskoj do 2013”. novosti.rs. 1. 6. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  9. ^ „LŠ: Partizan propustio šansu, Genk ide dalje”. novosti.rs. 3. 8. 2011. Pristupljeno 1. 9. 2020. 
  10. ^ „Partizan se osramotio”. b92.net. 25. 8. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  11. ^ „Krstajić izneo istinu o Đuriću”. b92.net. 22. 12. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  12. ^ „Krstajić: Đuriću, daj ostavku!”. sport.blic.rs. 28. 12. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  13. ^ „Stanojević "bivši trener Partizana"”. rts.rs. 26. 12. 2011. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  14. ^ „Stanojević: Želim da završim započeto”. novosti.rs. 6. 1. 2012. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  15. ^ „Stanojević otpušten, Grant trener”. b92.net. 13. 1. 2012. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  16. ^ a b Marković, Nebojša (1. 9. 2020). „Stanojević i Partizan obnavljaju staru ljubav: "Grobari" su ga obožavali zbog titula, derbija i Lige šampiona!”. mondo.rs. Pristupljeno 1. 9. 2020. 
  17. ^ „Stanojević u Dalijenu za 800.000 evra godišnje”. novosti.rs. 3. 4. 2012. Pristupljeno 5. 4. 2012. 
  18. ^ „Aleksandar Stanojević slobodan trener”. mondo.rs. 9. 11. 2012. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  19. ^ „Stanojević zasukao rukave”. novosti.rs. 16. 12. 2012. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  20. ^ a b „Mocart Sport saznaje: Stanojeviću otkaz u Kini! Čekali da ode na odmor, pa ga otpustili telefonom”. mozzartsport.com. 17. 12. 2013. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  21. ^ „Aleksandar Stanojević trener Makabija”. mozzartsport.com. 25. 4. 2014. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  22. ^ „Aleksandar Stanojević podneo ostavku”. mondo.rs. 28. 12. 2014. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  23. ^ „Stanojević opet u Pekingu”. b92.net. 12. 1. 2015. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  24. ^ „Aleksandar Stanojević je slobodan trener”. mozzartsport.com. 30. 12. 2016. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  25. ^ „Stanojević promovisan: Vreme je da radim, znam sve o igračima i PAOK-u (VIDEO)”. mozzartsport.com. 16. 6. 2017. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  26. ^ „Sale Stanojević smenjen posle dve takmičarske utakmice!”. mozzartsport.com. 11. 8. 2017. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  27. ^ „Saletu Stanojeviću se drma klupa: PAOK čeka Lučeskuovo DA”. mozzartsport.com. 11. 8. 2017. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  28. ^ „Stanojević potpisao: Ugovor na godinu dana u Saudijskoj Arabiji”. mozzartsport.com. 24. 5. 2018. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  29. ^ „Presudila mu serija od šest poraza: Stanojević dobio otkaz u Arabiji”. mozzartsport.com. 5. 11. 2018. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  30. ^ „Zvanično: Stanojević se vratio u Kinu”. mozzartsport.com. 18. 12. 2018. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  31. ^ „Zvanično: Stanojević podneo ostavku”. mozzartsport.com. 9. 7. 2019. Pristupljeno 9. 7. 2019. 
  32. ^ „Zvanično: Aleksandar Stanojević novi trener Partizana”. mozzartsport.com. 1. 9. 2020. Pristupljeno 1. 9. 2020. 
  33. ^ „Partizan je u Ligi konferencija!”. b92.net. 26. 8. 2021. Pristupljeno 27. 8. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Станојевић&oldid=27804693”