Aleksandrijska biblioteka

Drevna Aleksandrijska biblioteka.

Aleksandrijska biblioteka je bila najveća biblioteka antičkog sveta. Nalazila se u Aleksandriji, na obali Sredozemnog mora, u današnjem Egiptu.

Osnovana je početkom 3. veka pre nove ere od strane kraljeva iz dinastije Ptolemeja. Duhovni pokretač i prvi organizator bio je Grk Demetrije iz Falerona. Tokom njenog postojanja upravnici biblioteke bili su veoma učeni ljudi i književnici, kao priređivač klasičnih epova: Zenodot iz Efesa, pesnik i gramatičar Likofron iz Halkisa i kritičar i filolog Aristarh sa Samotrake.

Nastanak biblioteke

Izgradnju grada na ušću Nila u Sredozemno more, sa ostrvom Faros, predložio je prvi grčki pesnik Homer, što je tek Aleksandar Veliki prihvatio i naredio njegovu gradnju 331. p. n. e. Gradnja je počela u selu Rakotis, uključujući i ostrvo Faros, do koga su sagrađene dve luke. Na jugu grada nalazilo se jezero Mareotis, odakle se grad snabdevao svežom vodom.

Aleksandar Veliki naredio je gradnju velike biblioteke, a grad je imenovao po sebi Aleksandrija i proglasio ga glavnim gradom Egipta, ali ga lično nikada nije video. Ubrzo je Aleksandrija postala najveći grad zapadnog sveta, inače grad papirusa i centar trgovine knjigama. Dolaskom Aleksandra u Malu Aziju, Palestinu, Egipat, Mesopotamiju i sve do današnjih Avganistana i Pakistana došli su i grčki jezik, dotadašnja znanja i grčka kultura. Ti narodi počeli su se međusobno mešati i intelektualno obogaćivati i izgradili zajednu helenističku kulturu. Grad Aleksandrija se širio i postajao sve privlačniji za naučnike Grčke i drugih delova sveta. U okviru izgradnje grada sagrađeni su Velika biblioteka i Muzej, koji su vremenom postali centar naučnih izučavanja. U toku jedne godine (323—322. p. n. e.) umrli su Aleksandar Veliki i njegov učitelj Aristotel, a Aleksandrovi generali, grčko-makedonskog porekla, podelili su vlast u Egiptu, od kada je na presto došla dinastija Ptolemeja i vladala Egiptom gotovo 300 godina (323—30. p. n. e.).

Gradnju Biblioteke i Muzeja počeo je Ptolemej I Soter (367-283. p. n. e.), oko 290-283. p. n. e., a nastavio Ptolemej II Filadelf - Soter (309—246. p. n. e.), u aristokratskom delu grada Brukejon, kraljevskoj četvrti, u stilu Aristotelovog Liceja, neposredno jedno pored drugog. Biblioteka je imala i svoj drugi deo, zvani Sestrinska biblioteka, sagrađen kasnije u delu grada zvanom Serapion, uz obalu Sredozemnog mora. U svom sastavu Biblioteka je imala: šetališta, bašte, prostorije za zajedničke ručkove, čitaonice, holove za predavanja (amfiteatre) i sobe za sastanke. Ovakav raspored prostora sličan je i današnjim univerzitetima. Biblioteka je takođe imala i nabavno odeljenje, locirano u luci, kao i kataloško odeljenje. U holovima su bile police za držanje rolni papirusa, koje su se tada zvale “Bibliothekai”. Iznad rolni stajao je natpis sa značenjem: “Mesto za lečenje duše”. Inicijalno, Veliku biblioteku je organizovao Demetrije Faler, Teofastov učenik. Biblioteke staroga veka razlikovale su se od današnjih. Kako tada nije bilo povezanih knjiga, već su postojale papirus rolne, police su bile prilagođene rolnama. Papirus je inače pravljen od trske, koja je rasla na obalama Nila.

Biblioteka je čuvala radove najvećih mislilaca antičkog vremena. Na opštu civilizacijsku žalost, gotovo sva ta dela uništena su zauvek u velikim požarima.

Zahi Havas, predsednik Egipatskog komiteta za antikvitete tvrdi da je 13 holova u Biblioteci moglo da primi istovremeno 5000 studenata, a prostorije tih holova tako su bili međusobno raspoređeni da je predavač stajao na jednom, centralnom, uzvišenom mestu, na podijumu. Mesto gde su se čuvale knjige sastojalo se od: kolekcije polovnih knjiga (Festus) sa instruktorima i prevodiocima i javne kolekcije knjiga, namenjene za javno korišćenje. Biblioteka je u svom sastavu imala i astronomsku opservatoriju.

U vreme nastanka Aleksandrijske biblioteke čuvene ličnosti u Atini posedovale su svoje sopstvene kolekcije knjiga u svojim domovima. Među njima istaknuti su bili: Euripid, Euklid, Aristotel i drugi. Mnogi od poznatih ličnosti poklanjali su svoje kolekcije Biblioteci. Prva dinastija vladara Ptolemej bili su značajni kolekcionari, pa su i oni poklanjali svoje kolekcije, a takođe i znatna sredstva kraljevskog budžeta usmeravali u iste svrhe. Biblioteka je bila centar kulturnog razvoja Zapada, tokom nekoliko vekova. Od osnivanja Aleksandriju su pretežno naseljavali vojnici, mornari, birokrate, činovnici i administracija, biznis-klasa ljudi, zanatlije i slični. Naučnici helenskog sveta dolazili su da uče i predaju. Plaćani su: lingvisti, istoričari, astronomi, geografi, matematičari, fizičari i pesnici. Među poznatima u Biblioteci su radili Arhimed i Euklid, koji je tu napisao svoju knjigu “Elementi”. Legende kažu da je Ptolemej II primorao [[jevrejske naučnike da prevedu Bibliju sa hebrejskog na grčki. Elen Brundidž kaze da u tom kosmopolitskom gradu Grci, Egipćani, Rimljani i Jevreji nisu baš živeli u najboljoj koegzistenciji, ali su im baš Muzej i Biblioteka bili idealna mesta za sastajanja i razmene saznanja. Ona takođe navodi da je Demetrije, nakon organizovanja Biblioteke istu predao Ptolemeju II Fidelfu 283. p. n. e.

Zapisano je da je prvi upravnik Aleksandrijske Biblioteke bio Zenodotus od 285. do 270. p. n. e., biran od strane suda, koji je primenio Aristotelova pravila rada i ustrojio alfabetsko obeležavanje. Zatim su bili: Kalimakus od 260. do 240. p. n. e., Eratosten 276-194. p. n. e., Aristofan od 200. do 185. p. n. e. i Aristacije od 160. do 145. p. n. e.. A nakon okupacije Rimljana bibliotekom su upravljali vojnici. Jedan od njih bio je Tiberije Klaudije Balbil (20-79. nove ere).

Broj knjiga i/ili papirusa u Biblioteci se u različitim izvorima navodi različito. Dok jedni izvori ukazuju da ih je bilo 700.000 primeraka, drugi tvrde da ih je bilo 500.000 ili 600.000, a Karl Sejgan čak navodi da ih je bilo milion. Barbara Krasner u svom radu navodi da je Velika biblioteka u Aleksandriji osnovana oko 300. p. n. e., kada je kralj Ptolemej I pitao: “Koliko imamo rolni papirusa”? Aristotelov učenik Demetrije je na to imao odgovor i predložio postavku biblioteke koja će sadržati kopije svih knjiga sveta. Ptolemej i njegovi naslednici želeli su da se celokupna kolekcija latinskih, budističkih, persijskih, jevrejskih i egipatskih knjiga prevedu na grčki. Postoji takođe jedna priča kako je Ptolemej III postupao sa Atinjanima tako što je pozajmljivao je od njih originalne knjige, iste su kopirane i kopije vraćane autorima, a originalne zadržavane u biblioteci, uz izvesnu nadoknadu u srebru. Što su knjige bile starije bile su vrednije. Navodi se da je Biblioteka u to vreme imala oko 750.000 papirusa. Na obogaćivanju Biblioteke, pored dinastije Ptolemej, radio je i pergamski kralj Eumen I 283-263. p. n. e., koji je bio očaran literaturom i naukom.

Aleksandrijska biblioteka postala je mesto stalnoga rada i stvaranja mnogih grčkih naučnika staroga veka, kao što su i: Erasistratus (304—250. p. n. e.) I Praksgora, koji su otvorili prvu medicinsku školu u Aleksandriji, te Herofilos (335—280. p. n. e.), Kleofanter Filinos, Krisipus (280—206. p. n. e.), Euklid, Aristarkos sa Somosa (320—250. p. n. e.) i drugi. Egipatski faraoni plaćali su im za izdržavanje kompletne porodice dok su živeli i radili u Biblioteci. Faraon Ptolemej III Euerget naredio je da svi strani posetioci Egipta moraju predati svoje knjige Biblioteci, a Biblioteka im je vraćala prepisane kopije istih. Ovaj faraon Ptolemej III, sin Ptolemeja II Sotera, osnivač je sestrinske biblioteke u Serapionu.

Knjige su se sakupljale veoma intenzivno dobrim plaćanjima kraljevstva, a za dobre knjige putovalo se po svetu, a najviše u Rodos i Atinu. Sa brodova, posetilaca Aleksandrije, knjige su oduzimane, a vršena je i velika trgovačka razmena između Istoka i Zapada. Ta razmena pretežno se obavljala između kopna i ostrva Faros .

Kao naučna institucija, Aleksandrijska biblioteka popunjavana je novim radovima iz oblasti matematike, astronomije, fizike, prirodnih nauka i drugih. Metode rada i dobijeni rezultati prvo su postavljani kao empirijski standardi, a zatim su stavljani na najteže provere ozbiljnog kriticizma. Nakon svih tih provera pravljeno je po nekoliko kopija teksta, koji su davani naučnicima, kraljevstvu i bogatim bibliotekama širom sveta. Na taj način ostvarivani su i izvesni prihodi za Biblioteku. Izdavači su bili istaknute ličnosti, koji su radili i na Homerovim tekstovima, a oni najpoznatiji među izdavačima nazivali su se Glavni bibliotekari. Nakon izgradnje i popune Biblioteka je imala knjige iz Asirije, Grčke, Persije, Egipta, Indije i drugih zemalja. U Muzeju je živelo i radilo preko 100 naučnika, koji su se bavili istraživačkim radovima, držali predavanja studentima, pisali knjige i vršili prevode dokumenata. Kada je sagrađena, Biblioteka je sadržala celokupno znanje staroga veka, a kada je uništena od toga nije ostalo ništa.

Bibliotečki fond

Zapis nastao oko 56. godine potvrđuje da je Aleksandrijska biblioteka u nekom obliku postojala još u 1. veku

U Aleksandrijskoj biblioteci nalazile su se knjige iz ondašnjeg celokupnog civilizovanog sveta: dela iz grčke književnosti i filozofije, prevedene knjige iz egipatske, persijske i drugih književnosti. Prevodilo se i u suprotnim pravcima, od kojih su posebno važni prevodi na aramejski i hebrejski, pošto je na taj način sačuvan deo grčkih knjiga. Knjige su se nalazile u impozantnom kompleksu zgrada, uključujući dve glavne: Muzej i Serapis. Centralni deo u kome su se odvijala istraživanja činilo je deset velikih sala. Pesnik Kalimarh iz Kirene načinio je katalog biblioteke u 120 knjiga. Procene broja knjiga i sličnog materijala u Aleksandrijskoj biblioteci se dosta razlikuju i kreću do 700 hiljada.

Kada je bibliotekar Filaret u 3. veku p. n. e. hteo da uvrsti Stari zavet u fond biblioteke, okupio je sedamdeset dvojicu Jevreja koji dobro poznaju grčki radi prevođenja, što svedoči o nivou učenosti te epohe.

Bibliotekari Aleksandrijske biblioteke

Zenodom iz Efesa, radio je u prvoj polovini trećeg veka p. n. e. i bio je prvi upravnik biblioteke. Izvršio je organizaciju fonda i uveo alfabetski redosled. Započeo je i sa standardizacijom Homerovih tekstova, a takođe se bavio leksikologijom.

Kalimah iz Kirene je radio oko sredine trećeg veka p. n. e. i on je na osnovu tipografskog kataloga koji je prethodno sam sastavio izradio čuvene Tablice koje su obuhvatale 120 knjiga koje su bile alfabetski organizovane. Kalimah je bio i značajan i vrlo uticajan pesnik u to vreme.

Apolonije sa Rodosa je bio upravnik u drugoj polovini trećeg veka. Kao i Kalimah bio je uticajan i značajan pesnik tog vremena. Bio je bibliotekar Aleksandrijske biblioteke do 264. p. n. e.

Eratosten, radio je krajem trećeg i početkom drugog veka p. n. e. Proučavao je razne oblasti pogotovo na polju geografije gde je sa vrlo malim odstupanjem izračunao obim Zemljine kugle.

Aristofan iz Bizanta je radio u drugoj polovini drugog veka p. n. e. Izučavao je različite discipline iz oblasti nauka o jeziku. Pripisuje mu se i pronalazak znakova interpunkcije i znakova za obeležavanje akcenata.

Aristarh iz Samotrake je radio kao bibliotekar oko sredne drugog veka p. n. e. Nastavio je filološki rad svojih prethodnika i savremenika. Bio je jedan od najvećih gramatičara svog doba.

Uništavanje biblioteke

Sudbina biblioteke je tragična. Ona je uništavana više puta sa više raznih strana.

Cezarovo uništavanje 48. godine

Smatra se da je Cezarova vojska 47. godine pre nove ere uništila glavni deo, onaj u Muzeju.

Hrišćansko uništavanje 391. godine

Ubrzo nakon što je 387. godine hrišćanstvo postalo državna religija Rimskog carstva, car Teodosije I 391. godine naređuje uništavanje svih paganskih hramova. Tada hrišćani, na čelu sa aleksandrijskim patrijarhom Teofilom, spaljuju Aleksandrijsku biblioteku.

Muslimansko uništavanje 642. godine

Kada je muslimanska armija osvojila Aleksandriju 642. godine nakon što je porazila vizantijsku vojsku u bici kod Heliopolisa, komandant je upitao kalifa Umara šta da rade sa bibliotekom, odnosno sa knjigama. On je dao čuveni odgovor: „One ili su u suprotnosti sa Kuranom, što znači da su jeres, ili se slažu sa njim, što znači da su suvišne."

Obnavljanje biblioteke

Glavni članak: Biblioteka Aleksandrina

2002. godine od stare biblioteke, na obali mora među oronulim stambenim zgradama, stvorena je jedanaestospratnica od stakla i betona, delo norveške arhitektonske firme „Snoheta". Oblikom podseća na ogromni solarni disk, okrenut Mediteranu. Na granitnom zidu koji gleda na jug uklesana su slova većine svetskih pisama, što predstavlja svojevrsnu promociju nacionalne, kulturne i jezičke šarolikosti koja se čuva u ovoj građevini. Ukupna površina se procenjuje na 40.000 m². U svom sklopu poseduje najveću javnu čitaonicu na svetu, kao i specijalizovane dečje, čitaonice retkih knjiga, rukopisa, mikrofilmova, a njen sastavni deo je i Muzej (rađen takođe po antičkom uzoru). Jedna od posebnih poslastica je „Nobelova soba“, smeštena na trećem spratu, u kojoj možete uživati u biserima svetske književnosti, delima nastalim (i od švedske kraljevske Akademije nagrađenim) od 1901. do 2001. godine. Realizacija ovakvog jednog ambicioznog projekta koštala je investitore 220 miliona dolara i trajala je oko 20 godina.

Biblioteka danas

• 
• 
• 
• 
• 
• 

Vidi još

• Aleksandrijska škola

Literatura

• Barnes, Robert (2000), „3. Cloistered Bookworms in the Chicken-Coop of the Muses: The Ancient Library of Alexandria”, Ur.: MacLeod, Roy, The Library of Alexandria: Centre of Learning in the Ancient World, New York City, New York and London, England: I.B.Tauris Publishers, str. 61—78, ISBN 978-1-85043-594-5 
• Booth, Charlotte (2017), Hypatia: Mathematician, Philosopher, Myth, London, England: Fonthill Media, ISBN 978-1-78155-546-0 
• Cameron, Alan; Long, Jacqueline; Sherry, Lee (1993), Barbarians and Politics at the Court of Arcadius, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, ISBN 978-0-520-06550-5 
• Casson, Lionel (2001), Libraries in the Ancient World, New Haven, Connecticut: Yale University Press, ISBN 978-0-300-09721-4 
• Dickey, Eleanor (2007), Ancient Greek Scholarship: A Guide to Finding, Reading, and Understanding Scholia, Commentaries, Lexica, and Grammatical Treatises from Their Beginnings to the Byzantine Period, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-531293-5 
• Fox, Robert Lane (1986), „14: Hellenistic Culture and Literature”, Ur.: Boardman, John; Griffin, Jasper; Murray, Oswyn, The Oxford History of the Classical World, Oxford, England: Oxford University Press, str. 338—364, ISBN 978-0198721123 
• Garland, Robert (2008), Ancient Greece: Everyday Life in the Birthplace of Western Civilization, New York City, New York: Sterling, ISBN 978-1-4549-0908-8 
• Gibbon, Edward (1776—1789). The History of the Decline and Fall of the Roman Empire. 
• Haughton, Brian (1. 2. 2011), „What happened to the Great Library at Alexandria?”, Ancient History Encyclopedia 
• Lyons, Martyn (2011). Books: A Living History. Los Angeles, CA: Getty Publications. ISBN 978-1-60606-083-4. 
• MacLeod, Roy (2000), „Introduction: Alexandria in History and Myth”, Ur.: MacLeod, Roy, The Library of Alexandria: Centre of Learning in the Ancient World, New York City, New York and London, England: I.B.Tauris Publishers, str. 1—18, ISBN 978-1-85043-594-5 
• Meyboom, P. G. P. (1995), The Nile Mosaic of Palestrina: Early Evidence of Egyptian Religion in Italy, Religions in the Graeco-Roman World, Leiden, The Netherlands: E. J. Brill, str. 373, ISBN 978-90-04-10137-1 
• McKeown, J. C. (2013), A Cabinet of Greek Curiosities: Strange Tales and Surprising Facts from the Cradle of Western Civilization, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-998210-3 
• Montana, Fausto (2015), „Hellenistic Scholarship”, Ur.: Montanari, Franco; Matthaios, Stephanos; Rengakos, Antonios, Brill's Companion to Ancient Greek Scholarship, 1, Leiden, The Netherlands and Boston, Massachusetts: Koninklijke Brill, str. 60—183, ISBN 978-90-04-28192-9 
• Nelles, Paul (2010), „Libraries”, Ur.: Grafton, Anthony; Most, Glenn W.; Settis, Salvatore, The Classical Tradition, Cambridge, Massachusetts and London, England: The Belknap Press of Harvard University Press, str. 532—536, ISBN 978-0-674-03572-0 
• Novak, Ralph Martin, Jr. (2010), Christianity and the Roman Empire: Background Texts, Harrisburg, Pennsylvania: Bloomsbury Publishing, str. 239—240, ISBN 978-1-56338-347-2 
• Oakes, Elizabeth H. (2007), „Hypatia”, Encyclopedia of World Scientists, New York City, New York: Infobase Publishing, str. 364, ISBN 978-1-4381-1882-6 
• Phillips, Heather (2010). „The Great Library of Alexandria?”. Library Philosophy and Practice. University of Nebraska–Lincoln. Arhivirano iz originala 26. 7. 2012. g. Pristupljeno 26. 7. 2012. 
• Staikos, Konstantinos Sp. (2000), The Great Libraries: From Antiquity to the Renaissance, New Castle, Delaware and London, England: Oak Knoll Press & The British Library, ISBN 978-1-58456-018-0 
• Theodore, Jonathan (2016), The Modern Cultural Myth of the Decline and Fall of the Roman Empire, Manchester, England: Palgrave, Macmillan, ISBN 978-1-137-56997-4 
• Tocatlian, Jacques (septembar 1991), „Bibliotheca Alexandrina—Reviving a legacy of the past for a brighter common future”, International Library Review, Amsterdam, The Netherlands: Elsevier, 23 (3): 255—269 
• Tracy, Stephen V (2000), „Demetrius of Phalerum: Who was He and Who was He Not?”, Ur.: Fortenbaugh, William W.; Schütrumpf, Eckhart, Demetrius of Phalerum: Text, Translation and Discussion, Rutgers University Studies in Classical Humanities, IX, New Brunswick, New Jersey and London, England: Transaction Publishers, ISBN 978-1-3513-2690-2 
• Trumble, Kelly; MacIntyre Marshall, Robina (2003). The Library of Alexandria. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-395-75832-8. 
• Watts, Edward J. (2008) [2006], City and School in Late Antique Athens and Alexandria, Berkeley and Los Angeles, California: University of California Press, ISBN 978-05-2025-816-7 
• Watts, Edward J. (2017), Hypatia: The Life and Legend of an Ancient Philosopher, Oxford, England: Oxford University Press, ISBN 978-0-1906-5914-1 
• Berti, Monica; Costa, Virgilio (2010). La Biblioteca di Alessandria: storia di un paradiso perduto. Tivoli (Roma): Edizioni TORED. ISBN 978-88-88617-34-3. 
• Canfora, Luciano (1990). The Vanished Library. University of California Press. ISBN 978-0-520-07255-8. 
• El-Abbadi, Mostafa (1992). Life and Fate of the Ancient Library of Alexandria (2nd izd.). Paris: UNESCO. ISBN 978-92-3-102632-4. 
• Jochum, Uwe. "The Alexandrian Library and Its Aftermath" from Library History vol, pp. 5–12.
• Orosius, Paulus (trans. Roy J. Deferrari) (1964). The Seven Books of History Against the Pagans. Washington, D.C.: Catholic University of America. (No ISBN). 
• Olesen-Bagneux, O. B. (2014). The Memory Library: How the library in Hellenistic Alexandria worked. Knowledge Organization, 41(1), 3-13.
• Parsons, Edward. The Alexandrian Library. London, 1952. Relevant online excerpt.
• Stille, Alexander: The Future of the Past (chapter: "The Return of the Vanished Library"). New York: Farrar, Straus and Giroux, 2002. pp. 246–273.

Spoljašnje veze

• Ellen N. Brundige: The Library of Alexandria Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. avgust 2009)
• Preston Chesser: The Burning of the Library of Alexandria Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2012)
• James Hannam: The Mysterious Fate of the Great Library of Alexandria
• Kenneth Humphreys: Murder of Hypatia, End of Classic Scholarship in Egypt
• What happened to the great library of Alexandria? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. avgust 2008)