Pređi na sadržaj

Almira Hart Linkon Felps

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Almira Hart Linkon Felps
portret
Datum rođenja(1793-07-15)15. jul 1793.
Mesto rođenjaBerlin, Konektikat, SAD
Datum smrti15. jul 1884.(1884-07-15) (91 god.)
Mesto smrtiBaltimor, Merilend, SAD

Almira Hart Linkon Felps (engl. Almira Hart Lincoln Phelps, Berlin, Konektikat, 15. jul 1793 – Baltimor, 15. jul 1884) bila je američki naučnik, pedagog, pisac i urednik. Njeni spisi o botanici uticali su na više američkih žena tog vremena da postanu botaničarke, uključujući Junis Njutn Fut i njenu ćerku, Augustu Njutn Fut Arnold. Iako je prvenstveno pisala o prirodi, takođe je bila pisac romana, eseja i memoara.[1]

Felpsova je bila rodom iz Konektikata. Njen dug i aktivan život bio je posvećen obrazovanju mladih žena. Objavila je nekoliko popularnih[2] naučnih udžbenika iz oblasti botanike, hemije i geologije.[3][2] Neki od njenih dela vrednih posebnog sećanja su The Blue Ribbon Society; The School Girls Rebellion; Christian Households; Familiar Lectures on Botany; Our Country and its Relation to the Present, Past and Future; and The Fireside Friend.[4] Njeni stavovi o temama u rasponu od govorničke veštine do korseta sadržani su u Predavanjima mladim damama, koja obuhvataju nacrte i primene različitih grana ženskog obrazovanja za korisnike ženskih škola i privatnih biblioteka.[5]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Almira Hart je rođena 15. jula 1793. u Berlinu, u Konektikatu. Bila je najmlađa od 17 dece[6] i rasla je u intelektualnom, nezavisnom i religioznom okruženju.[7] Ona i njena porodica živeli su na imanju.[8] Njena majka Lidija se zainteresovala za anatomiju, ispitujući životinje koje je kuvala i na taj način razvila rudimentarno znanje o ljudskoj anatomiji. Ovo joj je dalo mogućnost da popravlja iščašene zglobove i pruži druge vrste osnovne prve pomoći svojoj porodici i zajednici, u slučajevima kada lekar nije bio odmah dostupan. Lidija je takođe proučavala svojstva biljaka, a kasnije je o ovim zapažanjima razgovarala sa svojom ćerkom Almirom, nakon što je počelo njeno interesovanje za botaniku.Lidija Hart je svoju decu naučila vrednostima sveta oko njih, a oni su naučili da naporno rade na farmi. Kroz ove lekcije, Lidija je takođe naučila svoje ćerke onome za šta je verovala da je njihovo mesto u svetu, kao žene.[3]

Dom Hartovih je bio otvoreno mesto gde su se članovi zajednice često okupljali da raspravljaju o velikom broju tema. Almirin otac, Semjuel Hart, i sam je voleo da se raspravlja i debatuje, a u njihovoj kući je često bio neistomišljenik ili propovednik koji je svraćao da se raspravlja sa njim.[8] Deca Hartovih su bila podstaknuta da preispituju stvari i da stvaraju svoja mišljenja o raznim stvarima. Almira i njena porodica često su se okupljali oko ognjišta, gde bi njeni otac i majka pričali priče o svojim precima i porodične anegdote. Almirine omiljene priče su se odnosile na Američki rat za nezavisnost.[3] U ovom okruženju, koje je negovalo učenje i samostalnu misao, Almira Hart je odrasla.

Zahvaljujući bliskom prijateljstvu sa majkom prodavca knjiga, Almira je od malih nogu imala pristup velikom broju knjiga.[8] Volela je da čita, i u početku se činilo da uživa da čita sve što joj se dočepa. Jedan od najuticajnijih Almirinih mentora bila je njena starija sestra Ema Hart Vilard. Ema je postala uticajni reformator ženskog obrazovanja i savetovala je svoju sestru da odabere dobre knjige pomoću kojih će se obrazovati, umesto da samo čita knjige za razonodu.[3] Kada je Almira imala 17 godina, otišla je da živi sa Emom i njenim mužem, pošto je njena sestra bila zadužena za žensku akademiju u Midlberiju.[9] Dok je živela sa svojom sestrom, mentori su joj bili i Džon Vilard i trojica njegovih kolega studenata koji su takođe došli da žive u Vilardovom domaćinstvu. Studirala je matematiku i filozofiju.[10] Mladići sa koledža Midlberi često su se nalazili kod Vilardovih ili u obližnjim kućama dok su pohađali koledž. To je Almiri, i drugim ženama poput nje, omogućilo da steknu fakultetsko obrazovanje iz druge ruke, upuštajući se u razgovore i na taj način učeći predmete koji se u to vreme nisu predavali, ili su se predavali samo u osnovi, na ženskim akademijama. Na ovaj način iz druge ruke Almira je mogla da nauči višu matematiku.[9]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Primer stranice iz prve knjige Almire Hart Linkon Felps: Poznata predavanja o botanici

Sa 16 godina, Almira je započela svoju nastavničku karijeru u okružnim školama. Kasnije je nastavila sopstveno obrazovanje. Godine 1814. otvorila je svoj prvi internat za mlade žene u svom domu u Berlinu; a dve godine kasnije, postala je direktorka škole u Sendi Hilu u Njujorku.[7]

Ženska bogoslovija u Troju[uredi | uredi izvor]

Godine 1817. Almira se udala za Simeona Linkona i napustila karijeru na šest godina da bi bila domaćica i majka svoje troje dece. Nakon muževljeve smrti 1823. godine, nastavila je karijeru u obrazovanju. Postala je učiteljica, a kasnije, 1829. godine, zamenica direktora, u poznatoj ženskoj bogosloviji Troj u Troju, u Njujorku, koju je vodila njena sestra Ema Hart Vilard.[11]

Dok je predavala u Troju, njeno interesovanje za nauku je poraslo, a njena botanička karijera počela je pod uticajem Amosa Itona. Kao nastavnica, Almira je primetila nedostatak naučnih knjiga koje bi odgovarale studentima početnicima i odlučila da reši problem. Ona je nastojala da napiše udžbenik koji bi bio lak za razumevanje i koji bi na taj način olakšao mladim akademicima, posebno mladim ženama, da proučavaju nauke. Dok je Almira predavala u Bogosloviji u Troju, studije nauke su postale popularna tema. Svoje učenike je vodila u botanička terenska istraživanja u okolini Bogoslovije, a studenti koji su pohađali njena predavanja bili su oduševljeni oblastima botanike.[8] Pod Itonovim uticajem, takođe se zainteresovala za hemiju.[3] Kada je Bogoslovija u Troju dodala laboratoriju za izučavanje hemije, Almira je naporno radila kako bi bila opskrbljena hemikalijama, kako bi ona i njeni učenici mogli da učestvuju u naučnim eksperimentima. Tako je mogla da drži predavanja iz hemije koja su ilustrovana kroz eksperimente, čime je obogatila kvalitet naučnog obrazovanja u Bogosloviji u Troju.[3]

Ženska bogoslovija u Troju

Ohrabrena Itonovim i sestrinim uspehom i vođena sopstvenim finansijskim potrebama, Linkonova je počela da piše udžbenike kasnih 1820-ih. Njen prvi i najznačajniji udžbenik Poznata predavanja o botanici objavljen je 1829. godine, doživeo je sedamnaest izdanja i prodao se u preko 275.000 primeraka do 1872.[7][12][8] Amos Iton je verovao u sposobnost žena za visoko obrazovanje i stavio je kao prioritet pozivanje žena iz Bogoslovije u Troju na svoja predavanja na Politehničkom institutu Reneselaer kad god je to moguće. Iton je verovao da muškarci i žene treba da se obrazuju zajedno, i čitavog života se trudio da uključi žene u naučnu nastavu. Od Itona, Almira je naučila mnogo o nekoliko oblasti, uključujući botaniku, hemiju, geologiju i prirodnu filozofiju.[3]

Drugi Almirin profesionalni mentor bio je botaničar Vilijam Darlington.[13] On je uticao na prezentaciju botanike u njenim udžbenicima i podstakao je da doda uvodni materijal o Prirodnom sistemu botaničke klasifikacije, umesto da uključi samo Lineov sistem u svoju knjigu. Almira je ovaj predlog prihvatila u narednim izdanjima svog udžbenika.[9]

Godine 1830, uz odsustvo svoje sestre, Felpsova je služila kao vršilac dužnosti direktora Ženske bogoslovije u Troju i održala seriju predavanja vezanih za obrazovanje žena koje će kasnije objaviti kao svoju drugu knjigu, Predavanja za mlade devojke.[7] Za to vreme, Almira je stekla važno menadžersko iskustvo, i počela da zapisuje neke od svojih ideja za obrazovanje žena.[8] Tokom svog vršioca dužnosti direktora, Almira je proširila vlasništvo Bogoslovije u Troju kako bi uključila prostor za učenike da uzgajaju sopstvene botaničke primerke na terenu.[3]

Seminar za mlade dame Zapadnog Čestera[uredi | uredi izvor]

Godine 1831, Almira se udala za Džona Felpsa, advokata i političara iz Vermonta. Uzimajući ime „Almira Hart Linkon Felps“, ponovo je odustala od svoje karijere da bi podigla drugu porodicu, ali je nastavila da piše nove udžbenike iz hemije, prirodne filozofije i obrazovanja.

Godine 1838, Felpsova je postavljena za direktora književnog odeljenja Seminara za mlade dame Zapadnog Čestera u Vest Česteru u Pensilvaniji kojim je upravljao lokalni lekar Džesi V. Kuk. Felpsova pastorka Junis je postavljena za pomoćnicu direktora, druga pastorka En i ćerka Ema Linkon su postavljene za učiteljice.[14] Za nekoliko časova korišćeni su udžbenici Felpsove.[8]

Skoro od samog početka došlo je do sukoba između Kukovih i Felpsovih. Felpsovi su navodno bili nezadovoljni zbog mešanja gospođe Kuk u vođenje škole, uključujući i smetanje osoblju.[15] Džon Felps je dr Kuka smatrao ljubaznim i učtivim čovekom, ali nesposobnim da pravilno vodi školu i nema pojma o tome kako pravilno obrazovati mlade žene.[16] Još jedna velika sporna tačka između Almire i nekih od poverenika Bogoslovije bilo je mesto religije u nastavnom planu i programu.[8] Almira je želela da u nastavni plan i program uključi versku nastavu i bogosluženje, a upravni odbor je želeo da ostane sekularan. Almira je to na kraju navela kao jedan od glavnih razloga njenog kasnijeg odlaska iz škole.[3]

Već u decembru 1838. Almira Felps je razmišljala o odlasku. Konsultovala se sa jednim članom porodice Bidl pokušavajući da dobije podršku za otvaranje ženske škole u Filadelfiji. Nije bilo podrške i Almira je ostala u Vest Česteru. U aprilu 1839. Almira je ponudila svoju poziciju svojoj pastorki Helen Felps. Helen je odbila ponudu.[17] U proleće 1839. Džon Felps je uslovno zakupio zgradu u Filadelfiji, kako bi Almira mogla da otvori sopstvenu školu. Međutim, Almira je odbila da napusti Vest Čester. Ona i Džon su bili u ćorsokaku. Verovao je da njegova žena snažne volje ne bi trebalo da radi ni za koga drugog. Almira je bila zabrinuta za samofinansiranje sopstvene škole.[18]

Raskid sa Kukovima bio je konačan leta 1839. Almira Felps je otputovala u Njujork da razgovara sa velečasnim Džonom F. Šrederom (1800–1857) koji je te godine otvorio školu Svete Ane u Flešingu na Long Ajlendu. Džon Felps je pratio svoju ženu i konačno je ubedio da otvori sopstvenu školu. Džon Felps je napravio aranžmane za iznajmljivanje zgrade u Roveju, Nju Džersi, i Almira Felps je osnovala sopstvenu školu 1839.[19] Mnogi studenti iz Zapadnog Čestera su je pratili u ovej. Škola Zapadnog Čestera nije preživela razlaz između Almire Felps i dr Kuka i zatvorena je. Nijedna od Almirinih pastorki nije predavala na Roveju. Junis se udala i ostala u Vest Česteru, En se preselila u Kamden u Južnoj Karolini da predaje za svoju sestru Stelu, a Helen je imala svoju školu u Bruklinu, Njujork.[20]

Patapsko ženski institut[uredi | uredi izvor]

Elikot Mils (sada Elikot Siti) je imao i školu za dečake, Rok Hil, i školu za devojčice, Patapsko ženski institut. Do 1840. nijedno nije išlo dobro. Velečasni Alfred Holmead je prešao iz okruga Baltimor da vodi Rok Hil, a biskup Vajtingem je lično intervjuisao Almiru Felps da postane direktor instituta. Jedan od uslova za njeno angažovanje bio je da mora da ima sveštenika na platnom spisku. Velečasni Holmead postao je prvi kapelan u institutu. Godine 1841, Felpsovi su zatvorili školu Rovej i preuzeli Patapsko ženski institut na sedam godina zakupa. Almira Felps je bila veoma aktivna sa svojim učenicima i imala je dobar odnos sa njima. Ona je istakla akademska dostignuća koja omogućavaju mladim ženama da se izdržavaju, ako je potrebno, kao učiteljice ili guvernante. U tom cilju, Almira je aktivno tražila pozicije za svoje učenike.[21]

Dok je bila u institutu, Almirina prodaja udžbenika učinila ju je uspešnom autorkom. Njena ćerka Džejn Linkon[22] i pastorka Helen Felps su pomogle u uređivanju novih izdanja njenih udžbenika.[23] Felpsovi su obnovili zakup 1848. na još sedam godina, a Džon Felps je umro 1849. Almira je obišla Evropu 1854. godine, a njena najstarija ćerka, Ema Felps O'Brajen, vodila je institut dok je nije bilo. Godine 1855. istekao joj je drugi zakup. Ostala je još godinu dana.[24]

Godine 1859, Almira Felps je bila treća žena izabrana za člana Američkog udruženja za unapređenje nauke. Nakon što je postala član, nastavila je da piše, drži predavanja i revidira svoje udžbenike sve dok nije umrla u Baltimoru 15. jula 1884, na njen 91. rođendan.[7]

Almira Felps je nauku videla kao pomoć religiji i kao nešto što je ženama važno da nauče.[13] Verovala je da će proučavanje nauke obogatiti umove žena i bolje ih pripremiti da postanu inteligentne supruge naučnika i dobro obrazovane majke koje su bolje spremljene da odgajaju decu.[9][7] Odgajana da veruje da muškarci i žene imaju posebne uloge u svetu, Almira je videla stvari koje je podučavala kao važnu pomoć u pomaganju ženama da napreduju u svojim ulogama supruga i majki.[9][8] Almira je verovala da se nauka i religija međusobno podržavaju i podsticala je žene da proučavaju nauku kao način jačanja svojih verskih uverenja. Čvrsto je verovala da će takva čvrsta vera biti od koristi budućim majkama, koje bi mogle da odgajaju svoju decu da poštuju Boga.[9]

Iako je bila snažan zagovornik obrazovanja žena u devetnaestom veku, sama Almira je bila odlučno i glasno protiv prava glasa žena.[8] Zalagala se za ženstvenu gracioznost i delikatnost, i čvrsto je verovala da je mesto žene na kraju krajeva u domu. Među Almirinim studentskom generacijom, bilo je mnogo sifražetkinja koje su se zalagalie za jednaka prava.[3]

Odabrani radovi[uredi | uredi izvor]

 

  • Familiar Lectures on Botany (1829) [25]
  • Dictionary of Chemistry (1830)
  • Botany for Beginners (1831)
  • Geology for Beginners (1832)
  • Female Student; or, Fireside Friend (1833)
  • Chemistry for Beginners (1834) [26]
  • Lectures on Natural Philosophy (1835)
  • Lectures on Chemistry (1837)
  • Natural Philosophy for Beginners (1837)
  • Hours With My Pupils (1869)
  • Caroline Westerly (1833)
  • Ida Norman (1850)
  • Christian Household (1860)

Reference[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Early American nature writers : a biographical encyclopedia. Patterson, Daniel, 1953–, Thompson, Roger, 1970–, Bryson, J. Scott, 1968–. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2008. ISBN 978-0-313-34681-1. OCLC 191846328. 
  2. ^ a b Rudolph, Emanuel D. (1984). „Almira Hart Lincoln Phelps (1793–1884) and the Spread of Botany in Nineteenth Century America”. American Journal of Botany. 71 (8): 1161—1167. JSTOR 2443392. doi:10.2307/2443392. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i Bolzau, Emma Lydia (januar 1937). „Almira Hart Lincoln Phelps: Her Life and Work. By Emma Lydia Bolzau. (Lancaster: Science Press. 1936. Pp. xi, 534. $3.50.)”. The American Historical Review. 42 (2): 364—365. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/42.2.364. 
  4. ^ Shepherd 1911, str. 116.
  5. ^ Gold & Hobbs 2013, str. 100.
  6. ^ Early American nature writers : a biographical encyclopedia. Patterson, Daniel, 1953–, Thompson, Roger, 1970–, Bryson, J. Scott, 1968–. Westport, Conn.: Greenwood Press. 2008. ISBN 978-0-313-34681-1. OCLC 191846328. 
  7. ^ a b v g d đ Rudolph, Emanuel D. (1984). „Almira Hart Lincoln Phelps (1793–1884) and the Spread of Botany in Nineteenth Century America”. American Journal of Botany. 71 (8): 1161—1167. JSTOR 2443392. doi:10.2307/2443392. 
  8. ^ a b v g d đ e ž z i Bolzau, Emma Lydia (januar 1937). „Almira Hart Lincoln Phelps: Her Life and Work. By Emma Lydia Bolzau. (Lancaster: Science Press. 1936. Pp. xi, 534. $3.50.)”. The American Historical Review. 42 (2): 364—365. ISSN 1937-5239. doi:10.1086/ahr/42.2.364. 
  9. ^ a b v g d đ Arnold, Lois (1984). Four Lives in Science : Women's Education in the Nineteenth Century. New York: Schocken Books. ISBN 0-8052-3865-4. OCLC 9557354. 
  10. ^ Abir-Am & Outram 1987, str. 77, 79, 86, 87.
  11. ^ „Almira Hart Lincoln Phelps American educator”. Encyclopaedia Britannica. Pristupljeno 15. 3. 2019. 
  12. ^ Rossiter, M. W. "Women Scientists in America: Struggles and Strategies to 1940", 1982, The Johns Hopkins University Press.
  13. ^ a b Arnold, Lois (1984). Four Lives in Science : Women's Education in the Nineteenth Century. New York: Schocken Books. ISBN 0-8052-3865-4. OCLC 9557354. 
  14. ^ Hinds, Grover. Howard County Maryland, Family Letters 1830 – 1855, and Route 1 Roadside America 1920 – 1960. str. 140. 
  15. ^ Eunice Phelps to Helen Phelps, January 16, 1839, private collection.
  16. ^ Hinds, Grover. Howard County Maryland, Family Letters 1830 – 1855, and Route 1 Roadside America 1920 – 1960. str. 140. 
  17. ^ Almira Phelps to Helen Phelps, April 16, 1839, private collection.
  18. ^ Hinds, Grover. Howard County Maryland, Family Letters 1830 – 1855, and Route 1 Roadside America 1920 – 1960. str. 5—6. 
  19. ^ Eunice Phelps to John W. Phelps, September 3, 1839, private collection.
  20. ^ Hinds, Grover. Howard County Maryland, Family Letters 1830 – 1855, and Route 1 Roadside America 1920 – 1960. str. 5—6. 
  21. ^ Hinds, Grover. Howard County Maryland, Family Letters 1830 – 1855, and Route 1 Roadside America 1920 – 1960. str. 7—8. 
  22. ^ Jane Lincoln to Marion Stafford, November 26, 1844, private collection.
  23. ^ John and Almira Phelps to Helen Phelps, April 9, 1845, private collection.
  24. ^ Hinds, Grover. Howard County Maryland, Family Letters 1830 – 1855, and Route 1 Roadside America 1920 – 1960. str. 21. 
  25. ^ Lincoln, Almira (1832). Familiar Lectures on Botany. Hartford : F.J. Huntington. Pristupljeno 29. 11. 2018. 
  26. ^ Lincoln, Almira (1834). Chemistry for beginners. Hartford : F.J. Huntington. Pristupljeno 29. 11. 2018. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алмира_Харт_Линкон_Фелпс&oldid=27802997”