Alojz Kocmur

alojz kocmur
Lični podaci
Datum rođenja	(1908-01-31)31. januar 1908.
Mesto rođenja	Ljubljana, Austrougarska
Datum smrti	20. decembar 1943.(1943-12-20) (35 god.)
Mesto smrti	Zagreb, ND Hrvatska
Profesija	pedagog
Delovanje
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba

Alojz Kocmur (Ljubljana, 31. januar 1908 — Zagreb, 20. decembar 1943) bio je komunistički revolucionar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.

Biografija

Otac mu je bio istaknuti član Jugoslovenske socijaldemokratske stranke, zbog čega je kao mladić često odlazio u Radnički dom, gde je dobio prva saznanja iz političke ekonomije i filozofije. Godine 1923, sa svega 15 godina, postao je član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) u Ljubljani, ali je zbog komunističkog delovanja bio isključen iz gimnazije. Kako bi dobio priliku da se školuje, od strane Komunističke partije je 1925. poslat na školovanje u Sovjetski Savez. Ovde je najpre radio u fabrici, uporedo učeći ruski jezik, a potom je vanredno završio srednju školu i položio ispit za učitelja večernjih kurseva. Pohađao je i Svredlovski komunistički univerzitet. Radio je kao učitelj, najpre u guberniji Tver u srednjoj Aziji, a nakon toga na severnom Kavkazu. U drugoj polovini 1929. učestvovao je na sastanku Balkanskog omladinskog sekretarijata Komunističke omladinske internacionale. Tada je uključen u članstvo Centralnog komiteta SKOJ-a.

Januara 1930. vratio se u Kraljevinu Jugoslaviju. Boravio je najpre u Sloveniji, a potom je kao instruktor CK KPJ upućen u Beograd, sa zadatkom da radi na obnavljanju beogradske partijske organizacije. Na ovom poslu sarađivao je sa Matom Vidakovićem, Otokarom Keršovanijem i Ibrahimom Babovićem. Njihov rad prekinulo je hapšenje, 16. februara 1930. godine. Prilikom isleđivanja u policiji nije se dobro držao pa je policijskim agentima odao imena mnogih drugova sa kojima je sarađivao. Njegovom izdajom, uhapšen je u Ljubljani istog meseca Edvard Kardelj, sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ za Sloveniju. Na grupnom suđenju, pred Državnim sudom za zaštitu države, 18. septembra 1930. osuđen je zbog komunističkog delovanja na 12 godina zatvora. Zajedno sa njim osuđeni su Mate Vidaković, Ibrahim Babović, Otokar Keršovani i Edvard Kardelj i dr.

Zbog lošeg dražanja tokom istrage, bio je isključen iz Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), ali je u zatvoru aktivno učestvovao u borbi političkih zatvorenika za bolje uslove života. Zatvorenici-komunisti su u sremskomitrovačkom zatvoru formirali „univerzitet“ sa ciljem doškolovavanja partijskih kadrova, koji su se nalazili na robiji. Među predavačima na ovom „univerzitetu“ bio je i Kocmur. Na osnovu znanja stečenog tokom školovanja u Moskvi, napravio je pojednostavljen program kojim je Hegelovu i Engelsovu komplikovanu dijalektiku i Marksovu političku ekonomiju učinio lako razumljivim polaznicima kursa, koji su uglavnom bili radnici ili ljudi srednjeg obrazovanja.

Nakon okupacije Jugoslavije, kada je zatvor u Sremskoj Mitrovici došao pod kontrolu ustaša, učestvovao je u bekstvu 32 zatvorenika-komunista, koji su u noći 21/22. avgusta 1941. kroz podzemni kanal dug 14 metara izašli na slobodu. Zajedno sa njima otišao je na Frušku goru, gde je ubrzo formiran Fruškogorski partizanski odred. Naredbom CK KPJ, veći deo bivših zatvorenika, prešao je na oslobođenu teritoriju u Mačvi, dok je manji deo ostao u Sremu. Po prelasku na slobodnu teritoriju, došao je u oslobođeno Užice, gde je s obzirom da je bio isključen iz KPJ, dobio je zaduženje da prati radio vesti. Tada je dobio partizansko ime – Kosta Vojnović. Kako je znao više svetskih jezika, a posebno nemački, pratio je i zapisovao vesti sa radija koje su koristile redakciji lista Borba, koji je štampan u Užicu. Takođe, propagandno je delovao među nemačkim zarobljenicima, koji su se nalazili u Užicu i držao im predavanja o pogubnoj politici nacionalsocijalizma.

Nakon Prve neprijateljske ofanzive, u jesen i zimu 1941. sa glavninom partizanskih snaga se povukao u Sandžak, gde je boravio u Novoj Varoši, a odatle je prešao u istočnu Bosnu. Po dolasku i oslobođenu Foču, februara 1942. kratko je boravio u Komandi mesta, ali je ubrzo potom marta 1942. upućen u tada formiranu Drugu proletersku udarnu brigadu. U propratnom pismu, koje je upućeno Štabu brigade napomenuto je da mu se ne dodeljuje nikakva rukovodeća funkcija, dok se ne proveri njegovo držanje pred policijom. Bio je borac Treće čete Četvrtog užičkog bataljona.

U toku pohoda proleterskih brigada u Bosansku krajinu, tokom juna i jula 1942, Druga proleterska brigada je učestvovala u napadu na ustaško-domobranski garnizon u Bugojnu. Kako prvi napad 16/17. jula nije uspeo, 20/21. jula izvršen je novi napad. U ovim borbama proleterske brigade su pretrpele veće gubitke, a u borbi koju je Četvrti užički bataljon vodio 22. jula 1942, kod sela Poriče, kod Bugojna, Kocmur je zarobljen.

Nakon zarobljavanja odveden je najpre u Bugojno, a potom je prebačen u Sarajevo, gde ga je 28. jula 1942. lično saslušavao šef ustaškog Zaštitnog redarstva za Sarajevo i Župu Vrhbosnu. Isledniku se njegova izjava o svom životnom putu, od boravka u Sovjetskom Savezu, bekstvu sa robije i boravku u partizanskom štabu, činila veoma interesantnom, da je u jednom momentu posumnjao da je uhapšeni ustvari vođa partizana Tito, o čemu je obavestio svoje nadređene, odnosno Ustašku nadzornu službu u Zagrebu, koja je početkom septembra tražila da se uhapšeni pod jakom pratnjom prebaci u Zaštitino redarstvo za Zagreb. U istragu o Kocmuru, bio je uključen i šef sarajevskog Gestapoa, koji je o svemu informisao komandanta Gestapoa u Beogradu. Ipak prebacivanjem Kocmura u Zagreb, otkriven je njegov pravi indentitet, s obzirom da je ustaška komanda u sremskomitrovačkom zatvoru imala njgove podatke.

Obešen je 20. decembra 1943. u Dubravi, kod Zagreba, zajedno sa još 17 antifašista.

Literatura

• Odić, Slavko; Komarica, Slavko (1988). Partizanska obavještajna služba 1941-1942 — šta se stvarno događalo tom I. Zagreb: Centar za informacije i publicitet.  COBISS.SR 512253601