Alfa džet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Alfa džet
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu4. novembar 1977.
Statusaktivan
Broj primeraka506
Dužina12,29
Razmah krila9,11
Visina4,19
Površina krila17,50
Prazan3.500
Normalna poletna5.000
Maks. masa pri uzletanju7.500 kg
Maks. spoljni teret2.500 kg
Turbo-mlazni motorLarzak 04-C5
Potisak TMM13,20 kN
Maks. brzina na Hopt920 km/h
Taktički radijus kretanja610 km
Dolet2.940 km
Plafon leta14.630 m
Brzina penjanja3.420[a] m/min

Alfa džet je avion za školovanje i obuku pilota i za dejstva vazduh-zemlja. Zajednički je razvijen i serijski proizveden od firmi nemačkog Dornijea i francuskog Marsel Dasoa. U operativnoj upotrebi je u više vazduhoplovstava, širom sveta. Proizvedeno je ukupno 506 primeraka aviona Alfa džet.[2]

Višenamenski Alfa džet je „trener“ i borbeni avion druge generacije, veoma je kompaktan i efikasan projekat. Vremenom je postao uzor projektantima, iz mnogih drugih zemalja. Poseduje prednost u podršci na malim visinama leta, u odnosu na većinu poznatih i skupih borbenih aviona. U 1970. godini, pokrenuta je njegova zajednička proizvodnja, u vazduhoplovnim industrijama Francuske i Nemačke.[3]

Logo za Alfa džet.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Francusko-britanski razvoj[uredi | uredi izvor]

Francusko, britansko i nemačko ratno vazduhoplovstvo (Luftvafe), 1965. godine, pokrenuli su proces zamene svoje zastarele avijacije sa mlaznim motorom, za obuku pilota i za laku podršku. Prvo su okrenuti pojedinačni nacionalni projekti, koji su kasnije sporazumno transformisani u međunarodnu francusko-britansku kooperaciju na borbenom avionu „jaguar“, 17. maja 1965. „Jaguarov“ program je 1970. godine ponovo izmenjen: britansko vazduhoplovstvo ga više nije želelo u nameni za obuku, već kao taktičkog aviona za podršku. Smatrajući ga teškog i skupog, u nameni obuke. To je odredilo potrebu za poseban razvoj aviona za obuku i laku podršku. Francuzi i Nemci, kroz program Alfa džeta, a britanci, samostalno BAE sistems hok.[2][4][5]

Francusko-nemački razvoj[uredi | uredi izvor]

U međuvremenu, Francuzi su počeli razgovore sa Zapadnom Nemačkom, za saradnju na rešavanju problema oko obezbeđenja novog aviona za školovanje i obuku pilota. Napravljeni su zajednički taktičko-tehnički zahtevi, 1968. godine. Glavna odlika te definicije je bio manji podzvučni dvomotorni avion, sa osnovnom namenom obuka pilota i laka podrška. Njihove firme, već u julu 1969. godine, predložile su tri idejna projekta:

  • Marsel Daso-Brege avijacija (AMD-BA) / Dornije predložili su TA501, spajanjem postojećih koncepcija Brege 126 i Dornije P.375.
  • Aerospecijal / MBB predložili su E.650 jurotrener
  • VFW-foker predložili su VFT-291[2][6]

Svi predlozi su se zasnivali na primeni pogona od dva motora Snekma-turbomeca larzak, Dženeral elektrik J85-GE-4 ili Prat end Vitni Kanada JT15D-37. Nemačko ratno vazduhoplovstvo Luftvafe, je posebno insistirao da avion ima dva motora, nakon svoga teškog iskustva sa velikim gubicima i udesima sa jednomotornim F-104 starfajterom.[2]

Nemački Alfa džet.

Posle žestoke konkurencije, 23. jula 1970. godine, dve vlade su se odlučile za koncepciju TA501, koja dobija naziv Alfa džet. Oznaka „E“ je verzija namenjena za obuku, a „A“ za podršku.

Francuska i Zapadna Nemačka, počeli su za saradnju sa rešavanjem problema svojih potreba, sporazum je potpisan u julu 1969. godine. Zajednički dogovor je nagovestio da će svaka strana naručiti 200 primeraka aviona Alfa džet, stim da se vlastiti avioni sklapaju u sopstvenim fabrikama. Konačna odluka, o početku razvoja, doneta je u februaru 1972. godine.[2][3][6]

Prototipovi[uredi | uredi izvor]

Dva prototipa su razvijena i proizvedena u Francuskoj u Marsel Dasou, a paralelno dva u Dornijeu u Nemačkoj. Prvi francuski prototip je napravio prvi let 26. oktobra 1973. godine, a prvi nemački 9. januara 1974. Preostala dva prototipa su takođe poleteli pre kraja 1974. godine.

Francuska je dobila prvu operativnu letelicu u 1977. godini, dok je Nemačka, koja je želela više od jedne verzije za kopnene napade, čekala sve do 1978.[2][6]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Alfa džet E, ratnog vazduhoplovstva Nigerije, u konfiguraciji podrške vazduh-zemlja.

Operativne[uredi | uredi izvor]

  • Alfa džet A : Verzija za podršku (malo profilisana za veće brzine sa šiljatim nosem) (175 primeraka za Nemačku, a zatim je prodato nekoliko primeraka i Portugaliji)
  • Alfa džet E : Verzija za obuku (303 primeraka za 8 zemalja)
  • Alfa džet E+ : Verzija sa poboljšanom opremom (29 primeraka prodano Belgiji)
  • Alfa džet MS1 и MS2 : Verzija za podršku, sa poboljšanom opremom za Egipat.[7][8]

VTX projekat za Američku mornaricu (1977—1983)[uredi | uredi izvor]

Razvojni mornarički centar, u americi (NADC), započeo je studije u septembru 1977. godine, a pokrenut je konkurs za obezbeđenje aviona za naprednu obuku (engl. Heavier Than Air [sic]-Training Aircraft) VTX-TS, radi zamene postojećih aviona Nort ameriken T-2 bukija i Daglas TA-4F skajhoka. Povezani sa američkim Lokididom, 24. jula 1978. godine, Marsel Daso i Dornije su predložili nešto izmenjenu verziju Alfa džeta (ojačan stajni trap, duži nos, itd). Posle odbijanja poboljšane verzije Nort ameriken T-2 bukija, na bazi Aermakija MB-339, Alfa džet je ostao u konkurenciji sa avionom BAE sistems hok.[9][10]

Očekivalo se da će u slučaju pobede Lokid proizvoditi avione u Sjedinjenim Državama sa Marsel Dasoom i Dornijeom, u količini do 350 primeraka. Motori Snekma-turbomeca larzak-04-C20, takođe bi se proizvodili u Americi, u firmi Teledin kontinental motors (Ohajo).

Borbena konfiguracija Alfa džet.
Školski Alfa džet
Alfa džet akro grupe.

U periodu od 8. do 25. septembra 1980. godine, Alfa džet A 58 (F-ZVAB), posebno ofarban u žuto, plavu i belu boju, obišao je Sjedinjene Američke Države. Gde je demonstriran u letu, članovima Kongresa, vlade, visokim oficirima Pentagona i specijalistima za obuku pilota u mornarici i američkom vazduhoplovstvu. U gustom rasporedu, demonstriran je u četiri do pet letova dnevno.[10]

Alfa džet A 58 je napravio 88 letova, za 18 dana, u obimu od ukupno oko 100 časova. Šezdeset sedam američkih pilota su ga leteli. Program nije usvojen, iz političko industrijskih razloga. To je odlučeno u avgustu 1983. godine. Po zahtevima Američke mornarice, izgrađen je jednomotorni avion, po licenci od BAE sistems hoka, u korporaciji Daglas, pod nazivom T-45A hok. U 2005. godini, Američka mornarica je počela da koristi 75 primeraka T-45A i 86 T-45C, za poboljšanu obuku mornaričkih pilota.[10][11][12][13]

Alfa džet 2 NGEA[uredi | uredi izvor]

Alfa džet 2, prvobitno je nazvan Alfa džet 2 NGEA (nova generacija aviona za školovanje / laku podršku), školska je verzija i za laku podršku, sa nadogradnjom sofisticiranog nišanskog sistema, sa informacijama o navigaciji, spoljnoj okolnoj situaciji i upravljanjem oružjem. Takođe je opremljen laserskim obeleživačem cilja, sistemom inercijalne navigacije itd. Sistemi su kompatibilni sa raketom Matra Madžik 2. Takođe su integrisani i motori Snekma-turbomeca larzak 04-C20, povećanog potiska. Alfa džet 2 NGEA je nastao nadogradnjom jednog od četiri postojeća prototipa.[8][14]

Alfa džet 3 lansje (1989)[uredi | uredi izvor]

Nadograđena varijanta NGEA, za poboljšanu podršku u svim vremenskim uslovima, opremljenim sistemom FLIR i sa povećanim asortimanom naoružanja.

Alfa džet 3 lansje je definisan da ima kabinu sa tandem sedištima, multifunkcijskim ekranom (MFD). Integrisan mu je radar AGAVE, lasersko otkrivanje i akvizicija cilja i skup modernih sistema za kontramere.

Konačno, Marsel Daso ga je ponudio za obuku, sa ugrađenom repnom kukom i ojačanim stajnim organima, za ratnu mornaricu.[15]

Alfa džet M, za francusku mornaricu (1990—1994)[uredi | uredi izvor]

Suočeni sa činjenicom da se koristila Fuga CM-175 zepter, u mornarici za obuku od 1960. godine, u Marsel Dasou su razmatrali novo rešenje, u periodu od 1986. godine do 1988.[16] Pristupili su ispitivanju Alfa džeta od 18. do 29. juna 1990. godine, kada je ispitivan modernizovani Super etendard (SEM), proizvoden u 40 primeraka. U junu 1991. godine, mornarica je takođe razmatrala američki T-45A hok, uključujući novu kabinu sa dva prikazivača, uključujući laserski senzor, GPS, top kalibra 20 mm, Rols-Rojsova verzija Adura Mk871, F405/401. Konačno, to rešenje je izabrano 1994. godine i francusko osoblje je obučeno u Americi u vazduhoplovnoj bazi Meridian (Misisipi).[17][18]

Alfa džet na aeromitingu, na Aerodromu Batajnica, 13. septembra 2009. godine.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Zbirne karakteristike aviona Alfa džet[1][2][3][19][20]
Parametar Vrednosti / podaci
Alfa džet A Alfa džet E
Namena:
  • jedan pilot, laki napad i izviđač
  • dvosed za borbenu obuku
 dvosed za letačku i borbenu obuku
Dužina: 12,46 m (nemačka verzija) 12,29 m
Razmah: 9,11 m 9,11 m
Visina: 4,19 m 4,19 m
Površina krila: 17,5 m² 17,5 m²
Trag točkova: 2,71 m 2,71 m
Prednja noga od zadnjih: 4,72 m 4,72 m
Masa praznog: 3.515 kg (nemačka verzija) 3.345 kg
Maksimalna masa: 8.000 kg 7.500 kg
Kapacitet goriva:
  • 1.500 kg (unutrašnje)
  • 716 kg (spolja)
  • 1.520 kg (unutrašnje)
  • 2.200 kg (spolja)
Maksinmalna spoljna nosivost: 2.500 kg
Pogon: dva motora Snekma-turbomeca larzak-04-C20 potisak je 2 h 14,12 kN dva motora Snekma-turbomeca larzak- 04-C6 potisak je 2 h 13,2 kN
Maksimalna brzina:
  • 1.000 km/h (nivo mora)
  • Mahov broj = 0,85 (na visini 10.000 m)
  • 920 km/h (nivo mora)
  • Mahov broj = 0,80 (na visini 10.000 m)
Plafon leta: 14.630 m 14.630 m
Vertikalna brzina: 3.420 m/min
Taktički radijus: 540 km (obuka) 1.450 km
Dolet: 2.940 km (dva podvesna rezervoara) 1.080 km
Trajanje leta: do 3,5 sati
Staza poletanja 410 m 370 m
Staza sletanja 610 m 500 m
Faktor aerodinamičkog opterećenja +8,6/−6,4
Naoružanje
  • Top: 1× 27 mm Mauzer BK-27, po potrebi se nosi upodtrupnom kontejneru sa bojevim kompletom od 150 granata, ili 1x 30 mm DEFA sa istovetnim bojevim kompletom.
  • Rakete: 2× Matra; raketni lanseri sa 18× SNEB od 68 mm; 2× CRV7 raketna lansera sa 19× 70 mm zrna
  • Rakete: 2× AIM-9 sajdvinders; 2× Matra magik II; 2× AGM-65 maverik;
  • Bombe: 2.500 kg, na spoljnim nosačima tereta, uključujući različite bombe (kao što su kasetne BL755 ili slobodno padajuće sa produženim dometom).[2][3][19]

Tri projekcije aviona Alfa džet.

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Alfa džet u okviru grupe Red bul. Francuska Akro grupa.
Portugalski Alfa džet A. Francuski Alfa džet.

Sadašnji[uredi | uredi izvor]

Bivši[uredi | uredi izvor]

Modernizacija[uredi | uredi izvor]

Alfa džet, ratnog vazduhoplovstva Tajlanda.

Belgija je nadogradila svoje primerke dopunskom sofisticiranom opremom. Inegrisali su inercijalni navigacioni sistem u sprezi sa GPS prijemnikom, novi gornji prikazivač i sistem (engl. head-up displays) (HUD) obe reke stalno na ručicama za upravljanje (engl. Hands On Throttle-And-Stick) HOTAS. Egipat je dobio dve verzije (MS1 i MS2) sa poboljšanom opremom, takođe radi povećanja efikkasnosti za napad vazduh-zemlja.

Generalna direkcija za oružja francuske zaključila je ugovor, 31. decembra 2007. godine, u iznosu 22,6 miliona evra za filijale Marsel Dasoa Tales avioniks i SABCA, po osnovu realizacije programa modernizacije za 20 aviona, koji dobijaju opremu kao belgijski Alfa džet. Integracija inercijalnog navigacionog sistema u kombinaciji sa GPS prijemnikom, HUD, instalacije za oružje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja itd. Prvi modernizovani avion je isporučen sredinom 2009. godine.[22]

Ukupno proizvedeno primeraka[uredi | uredi izvor]

Ukupno proizvedeno primeraka aviona Alfa džet, za sve korisnike[7]
Korisnik Broj primeraka Varijanta
 Francuska /  Zapadna Nemačka 4[v] prototipovi
 Kamerun 7 Alfa džet 2 NGEA
 Egipat 30 Alfa džet E (MS1)
15 Alfa džet MS2
 Belgija 33 Alfa džet E
 Francuska 176 Alfa džet E
 Zapadna Nemačka 175 Alfa džet A
 Obala Slonovače 7 Alfa džet E
 Maroko 24 Alfa džet E
 Nigerija 24 Alfa džet E
 Portugalija - 50 Alfa džet A, ustupljeno od Luftvafe
 Kanada - 16 Alfa džet A, ustupljeno od Luftvafe[21]
 Katar 6 Alfa džet E
 Tajland - 25 Alfa džet, A ustupljeno od Luftvafe
 Togo 5 Alfa džet E
 Ujedinjeni Arapski Emirati - 32 Alfa džet, A ustupljeno od Luftvafe
 Ujedinjeno Kraljevstvo (DERA) - 12 Alfa džet, A ustupljeno od Luftvafe
- 3 primerka koriste Flait bulsi
Ukupno proizvedeno: 506 primeraka, u periodu 1977-1986.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Podaci se odnose na varijantu Alfa džet E.[1]
  2. ^ Alfa džet, bivše vlasništvo Luftvafe, stacionirani u Montrealu i borbeno kontrolišu kanadski vazdušni i elektronske kontramere.[21]
  3. ^ Posle završenih ispitivanja, ostali su kod proizvođača.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Alpha Jet Jet Trainer / light Fighter Bomber” (na jeziku: (jezik: engleski)). Pristupljeno 20. 2. 2013. „Varijanta Alfa džet E” 
  2. ^ a b v g d đ e ž „ALPHA JET ORIGINS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.ne. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Alfa džet – osnovni” 
  3. ^ a b v g „Alpha Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Alfa džet u Ugolok neba” 
  4. ^ Le 15 janvier 1965, le Comité technique des programmes des Armées françaises fixe son choix sur le Br-121
  5. ^ „The SEPECAT Jaguar” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Jaguar u vektorsajtu” 
  6. ^ a b v „History” (na jeziku: (jezik: engleski)). milavia.net. 2002—2005. Pristupljeno 16. 2. 2013. „Istorija” 
  7. ^ a b „ALPHA JET IN FOREIGN SERVICE / IMPROVED VARIANTS” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 17. 2. 2013. „Varijante Alfa džet” 
  8. ^ a b „Variants” (na jeziku: (jezik: engleski)). airrecognition.com. Pristupljeno 17. 2. 2013. „Varijante” 
  9. ^ Réaménagé en avril 1978
  10. ^ a b v „Le programme VTX pour l'U.S. Navy” (na jeziku: (jezik: francuski)). 2. 16. 2011. Pristupljeno 18. 2. 2013. „VTX program”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  11. ^ Donald 2004, str. 175
  12. ^ Frawley 2002, str. 48
  13. ^ „T-45A/C Goshawk -, United States of America” (na jeziku: (jezik: engleski)). boeing.com. Pristupljeno 18. 2. 2013. „T-45A hok” 
  14. ^ „Alpha Jet A, Alpha Jet ATS, Alpha Jet E and Alpha Jet NGEA” (na jeziku: (jezik: engleski)). deagel.com. 2. 2. 2013. Pristupljeno 18. 2. 2013. „Alfa džet 2 NGEA” 
  15. ^ „Dassault-Breguet / Dornier Alpha Jet 1973.” (na jeziku: (jezik: engleski)). aviastar.org. Pristupljeno 18. 2. 2013. „Alfa džet 1973.” 
  16. ^ Une partie de la formation des futurs pilotes de l'aviation navale se déroule sur Alpha Jet depuis 1979. au sein de École de l'aviation de chasse de la BA 705 à Tours
  17. ^ „Un remplaçant éventuel aux CM.175 Zéphyr : l'Alphajet Marine” (na jeziku: (jezik: francuski)). ffaa.net. 2. 16. 2011. Pristupljeno 19. 2. 2013. „Alfa džet M”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ „Dassault Étendard IVM n°56 Flotille 59S” (na jeziku: (jezik: engleski)). pyperpote.tonsite.biz. Pristupljeno 19. 2. 2013. „Flotille 59S” 
  19. ^ a b „Alpha Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas.org. 21. 9. 1999. Pristupljeno 17. 2. 2013. „Alfa džet u FAS” 
  20. ^ „Specification Alpha Jet E” (na jeziku: (jezik: engleski)). milavia.net. 2002—2005. Pristupljeno 19. 2. 2013. „Karakteristike Alfa džet E” 
  21. ^ a b „Dornier Alpha Jet” (na jeziku: (jezik: engleski)). discoveryair-ds.com. Arhivirano iz originala 14. 7. 2014. g. Pristupljeno 20. 2. 2013. „Alfa džet u Kanadi” 
  22. ^ „Module non trouvé” (na jeziku: (jezik: francuski)). defense.gouv.fr. Pristupljeno 20. 2. 2013. „Modernizacija” 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alfa džet na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфа_џет&oldid=26809339”