Pređi na sadržaj

Амазонски ламантин

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Amazonski lamantin
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Sirenia
Porodica: Trichechidae
Rod: Trichechus
Vrsta:
T. inunguis
Binomno ime
Trichechus inunguis
Johan Naterer, 1883)
Rasprostranjenost amazonskog lamantina

Amazonski lamantin (Trichechus inunguis) je vrsta morske krave iz porodice lamantina, koja živi u Amazonskom basenu u Brazilu, Peruu, Boliviji, Kolumbiji, Ekvadoru i Venecueli. [1] Ima tanku, naboranu smeđkastu ili sivu boju kože, sa sitnim dlačicama razbacanim po telu i belim mrljama na grudima. [2][3] To je najmanja od tri postojeće vrste lamantina.[4]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Specifično ime inunguis je reč iz latinskog jezika koja znači "bez noktiju". Ime roda Trichechus znači „kosa“, a odnosi se na brkove oko usta lamantina.[5]

Fizičke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Raspon telesne težine i veličine je 7,5–346,5kg i 76–255,5cm za mužjake u zatočeništvu, 8,1–379,5kg i 71–266,5cm za ženke u zatočeništvu i 120–270kg i 162–230cm za lamantine uopšte.[6] Najveća prijavljena stvarna težina amazonskih lamantina je 379,5kg. [6] Mladunci se rađaju sa težinom 10–15kg i dužinom 85–105cm.[6] Amazonski lamantini rastu u dužinu od približno 1,6-2 mm dnevno. Ova dužina se meri duž zakrivljenosti tela, tako da se apsolutna dužina može razlikovati. Mladunci dobijaju u proseku 1 kilogram nedeljno.[7]

Amazonski lamantini su veliki sisari cilindričnog oblika, sa prednjim udovima modifikovanim u peraja, bez slobodnih zadnjih udova, a stražnji deo tela im je u obliku ravnog, zaobljenog i horizontalnog vesla.[8] Fleksibilna peraja se koriste za pomaganje kretanja po dnu, grebanja, dodirivanja, pa čak i zagrljaja drugih lamantina, te premeštanja hrane u usta i čišćenje usta.[8] Gornja usna lamantina je modifikovana u veliku čekinjastu površinu koja je duboko podeljena.[8] Tokom hranjenja može nezavisno pomerati svaku stranu usana.[8] Opšta boja je siva, a većina amazonskih lamantina ima izrazitu belu ili jarko ružičastu mrlju na grudima.[8]

Amazonski lamantini, slično svim živim vrstama lamantina iz porodice Trichechidae, imaju zube polifodonata. Njihovi zubi se neprekidno tokom života horizontalno menjuju, od kaudalnog dela vilice do rostralnog dela, što je jedinstvena osobina sisara. Samo najbliži živi srodnik Sirenia slon, pokazuje slične karakteristike zamene zuba, ali slonovi imaju ograničen broj zuba koji se menjaju. Dok se zubi pomeraju rostralno, koren zuba se resorbuje i gleđ se troši sve dok zub na kraju ne propadne. Nazvani su "zubima obraza", a diferencijacija zuba u kutnjake i prekutnjake se ne dešava, a nemaju ni sekutiće ni očnjake. Ovi zubi se pomeraju brzinom od oko 1-2mm mesečno, u zavisnosti od brzine habanja i žvakanja.[9]

Amazonski lamantin nema nokte na perajama, što ga razdvaja od ostalih lamantina.[5] Pored toga, amazonski lamantin imaju veoma mali stepen rostralnog izvijanje (30,4°), što se može koristiti kao pokazatelj gde se u vodenom stubu životinja hrani. Mali stepen izvijanje znači da je kraj njuške ravniji u odnosu na kaudalni deo vilice. Životinje sa većim stepenom izvijanja, kao što je Dugong dugon, oko 70°, više su bentosne vrste, hrane se na morskim dnu i imaju njuške koje gotovo u potpunosti uperene prema trbuhu. Samo Trichechus senegalensis ima manje rostralno izvijanje od oko 25,8°. Veruje se da ovo povećava efikasnost hranjenja. Mali stepen rostralnog izvijanja omogućava amazonskim lamantinima da se efikasnije hrane na površini vode, gde se nalazi veći deo njihove hrane.[10]

Ponašanje i biologija[uredi | uredi izvor]

Amazonski lamantin je jedini morska krava koji živi isključivo u slatkovodnom staništu.[11] Vrsta se oslanja na promene periferne cirkulacije zbog svog primarnog mehanizma za termoregulaciju pomoću sfinktera za odvraćanje protoka krvi iz područja tela u bliskom kontaktu sa vodom. Oni se takođe oslanjaju na potkožnu masnoću kako bi smanjili gubitak toplote.[12]

Lamantini imaju nozdrve, a ne otvore za vazduh poput drugih vodenih sisara, koje se zatvaraju kada su pod vodom da voda ne ulazi i otvaraju kada iznad vode da dišu.[13] Iako lamantini mogu da ostanu pod vodom duže vreme, uobičajeno je da izlaze na vazduh svakih pet minuta.[14][15] Najduži dokumentovan boravak pod vodom bez izronjavanja kod amazonskog lamantina u zatočeništvu je 14 minuta.[16]

Lamantinove sezonske selidbe su sinhronizovane sa režimom poplava Amazonskog basena.[17] Tokom sezone poplava, nalaze se u poplavljenim šumama i livadama kada hrane ima u izobilju. [17] Amazonski lamantin ima najmanji stepen rostralnog odstupanja (25° do 41°) među morskim kravama, što im omogućava da se hrane bliže vodenoj površini.[18] Oni su i noćne i dnevne životinje i žive svoj život gotovo u potpunosti pod vodom.[19] Samo im nozdrve izviruju na površini vode dok tragaju za vegetacijom po dnu reka i jezera.[19]

Amazonski i floridski lamantini su jedini lamantini za koje se zna da vokalizuju. Primećene su kako vokaliziraju same i sa drugima, posebno majke sa mladuncima.[20]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Lamantini se hrane raznim vodenim biljkama, uključujući Araceae (posebno Pistia, poznatu i kao „vodena zelena salata“[19][21]), travu, mešinke, vodenu drezgu, lokvanje, a posebno vodene zumbule.[22] Takođe se zna da jedu plodove palmi koji padaju u vodu.[19] Držeći se biljojedne prehrane, lamantin ima sličan probavni proces u želucu kao kod konja.[18] Lamantin konzumira oko 8% svoje telesne težine u hrani dnevno. [18]

Tokom sušne sezone u julu i avgustu, kada nivo vode počinje da opada, neke populacije postaju ograničene na duboke delove velikih jezera, gde često ostaju do kraja sušne sezone u martu.[17]Smatra se da poste tokom ovog perioda, velike rezerve masti i niske stope metabolizma - samo 36% uobičajene metaboličke stope placentalnog sisara - omogućavajući im da prežive do sedam meseci uz malo hrane ili bez nje.[17]

Reprodukcija i životni ciklus[uredi | uredi izvor]

Amazonski lamantin se razmnožava sezonski sa gestacijskim periodom od 12-14 meseci i produženim periodom rađanja. Većina porođaja odvija se između decembra i jula, a oko 63% između februara i maja, u vreme porasta nivoa reke u njihovom rodnom regionu.[23] Nakon što se mladunče rodi, počeće da jede dok je sa majkom uz koju ostaje od 12 do 18 meseci. [24]

Dva amazonski lamantina su živela je u zatočeništvu 12,5 godina.[8] Divlje jedinke imaju životni vek oko 30 godina.[19]

Populacija i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Od 1977. godine broj amazonskih lamantina procenjen je na oko 10 000. [25] Do danas je ukupan broj populacije neodređen, međutim, čini se da se smanjuje.[25] Oni su uglavnom rasprostranjeni u slivu reke Amazon, na severu Južne Amerike, od ostrva Maražo u Brazilu preko Kolumbije, Perua i Ekvadora.[25] Povremeno se preklapaju sa severnoameričkim lamantinima duž obala Brazila.[25]

Amazonski lamantini javljaju se kroz većinu sliva reke Amazon, od gornjeg toka reka u Kolumbiji, Ekvadoru i Peruu do ušća Amazona (blizu ostrva Maražo) u Brazilu, na procijenjenih sedam miliona kvadratnih kilometara. [26] Međutim, njihova distribucija je nejasna, i koncentriše se na područja poplavljenih šuma bogatih hranjivim materijama, koje obuhvataju oko 300.000km².[26] Takođe nastanjuju okruženja u nizinskim tropskim oblastima ispod 300m nadmorske visine, gde postoji velika koncentraccija vodenih i poluvodnih biljaka. Takođe mogu se naći se i u mirnim plitkim vodama, daleko od ljudskih naselja.[26]

Amazonski lamantin je potpunosti vodena životinja i nikada ne napušta vodu.[17] Jedini su lamantini koji se javljaju isključivo u slatkovodnim sredinama.[27] Amazonski lamantin favorizuje jezera, rečne okuke i lagune povezane sa velikim rekama i obilnom vodenom vegetacijom. [27] Oni su uglavnom samotni, ali ponekad se okupljaju u malim grupama do osam jedinki. [28] Oni se sezonskim kreću, prelazeći iz poplavljenih područja tokom sezone kiša u duboka vodna tela tokom sušne sezone.[26]

Prirodni predatori su jaguari, ajkule i krokodili.[19]

Nelegalni lov[uredi | uredi izvor]

Glavna pretnja amazonskim lamantinima je krivolov. Love se za ishranu i za lokalnu upotrebu, a ne komercijalnu. Lov je doveo do velikog pada populacije. Procenjuje se da je između 1935. i 1954. godine ubijeno preko 140.000 lamantina. Uprkos važećim zakonima protiv krivolova, on se i dalje dešava čak i u zaštićenim područjima. Tradicionalni harpuni su najčešće oružje protiv lamantina, a u Ekvadoru ih love i ribljim zamkama.[1]

Love se uglavnom zbog mesa velike vrednosti, ali masnoća i koža se takođe koriste za kuvanje i za lekove. Meso se prodaje lokalno susedima ili na pijacama. Može se ilegalno prodavati kao kobasica ili mišira na javnim pijacama u Brazilu i Ekvadoru. Mišira je meso prženo u masti životinje i vrlo je skupo, pa se lovokrađa dešava zbog novčane dobiti. [1]

Između 2011. i 2015. godine, 195 lamantina je ubijeno zbog mesa u jednoj regiji Brazila. U drugoj regiji, 460 je ubijeno u zaštićenom području između 2004. i 2014. godine.[1]

Očuvanje[uredi | uredi izvor]

Rehabilitacija novorođenčeta na Maražu

Crvena lista IUCN svrstala je amazonske lamantine kao ranjive. Smanjenje populacije je uglavnom rezultat lova, kao i smrtnosti mladunaca, klimatskih promena i gubitka staništa. [1] Međutim, zbog njihovog mračnog vodenog staništa, teško je steći precizne procene populacije.[1]

Ne postoje nacionalni planovi za očuvanje amazonskih lamantina osim u Kolumbiji.[1] Od 2008. godine Nacionalni istraživački institut Amazona brine se o 34 zarobljena lamantina, a Centar za očuvanje i istraživanje vodenih sisara brine se o 31.[1] Lamantini su zaštićeni peruanskim zakonom iz 1973. godine, Vrhovnom dekretom 934-73-AG, kojom se zabranjuje lov i komercijalna upotreba lamantina.[16]

Lov i dalje ostaje najveći problem i nastavlja se čak i unutar zaštićenih područja.[1] Godine 1986. procenjeno je da su nivoi lova u Ekvadoru neodrživi i da će lamantini nestati iz ove zemlje u roku od 10–15 godina.[29] Iako se lov i dalje nastavlja, veruje se da je sve veći rizik za njihov kontinuirani opstanak u Ekvadoru rizik od izlivanja nafte.[1] Eksploatacija nafte takođe znači i povećanje brodskog prometa na rekama.[1]

Amazonski lamantini u Peruu su doživeli pad populacije zbog lova od strane ljudi zbog mesa, masti, kože.[16] Takav lov se vrši harpunama, mrežama i postavljenim zamkama.[16] Veliki deo ovog lova dešava se u jezerima i potocima u blizini Nacionalnog rezervata Pakaja-Samirija na severoistoku Perua.[16] Ova vrsta se sporo kreće, pitoma je i često se hrani na površini jezera i reka u kojima obitava.[17] Lamantini su takođe izloženi opasnosti od zagađenja, slučajnog utapanja u komercijalnim ribarskim mrežama i degradacije vegetacije erozijom tla koja je posledica krčenja šuma.[17] Uz to, neselektivno ispuštanje žive u rudarskim aktivnostima ugrožava čitav vodeni ekosistem Amazonskog sliva.[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Marmontel, M. (2008). „Trichechus inunguis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008. Pristupljeno 29. 12. 2008. 
  2. ^ „conserve nature manatee site”. Arhivirano iz originala 31. 7. 2009. g. Pristupljeno 3. 11. 2008. 
  3. ^ Trichechus inunguis. Sandra L. Husar. Mammalian Species, No. 72, Trichechus inunguis (Jun. 15, 1977), pp. 1-4. Published by: American Society of Mammalogists Article Stable URL: https://www.jstor.org/stable/3503928
  4. ^ Trials of a Primatologist. - smithsonianmag.com. Accessed March 16, 2008.
  5. ^ a b „Manatees”. Canisius Ambassadors for Conservation. Institute for the Study of Human-Animal Relations. Arhivirano iz originala 22. 10. 2019. g. Pristupljeno 21. 10. 2014. 
  6. ^ a b v Amaral, Rodrigo S. (27. 10. 2010). „Body weight/length relationship and mass estimation using morphometric measurements in Amazonski lamantin Trichechus inunguis (Mammalia: Sirenia)”. Marine Biodiversity Records. 3 (e105): 4. doi:10.1017/s1755267210000886. 
  7. ^ Rosas, Fernando Cesar Weber (1994). „Biology, conservation and status of the Amazonian Manatee Trichechus inunguis”. Mammal Review. 24 (2): 49—59. doi:10.1111/j.1365-2907.1994.tb00134.x. 
  8. ^ a b v g d đ „Animal Info - Amazonian Manatee”. Animal Info. animalinfo.org. Pristupljeno 23. 10. 2014. 
  9. ^ Domning, D.P.; Hayek, L.-A.C. (1984). „Horizontal tooth replacement in the Amazonian manatee (Trichechus inunguis)”. Mammalia. 48 (1): 105. doi:10.1515/mamm.1984.48.1.105. 
  10. ^ Domning, D.P.; Morgan, G.S.; Ray, C.E. (1982). „North American Eocene Sea Cowe (Mammalia: Sirenia)” (PDF). Smithsonian Contributions to Paleobiology (52): 1—69. doi:10.5479/si.00810266.52.1. 
  11. ^ Amaral R.S., V.M.F da Silvia, and F.C.W Rosas. (2010). Body weight/length relationship and mass estimation using morphometric measurements in Amazonian manatees Trichechus inunguis Mammalia: Sirenia. Marine Biodiversity Records. 3:e105-e109.
  12. ^ Gallican G.J., R.C. Best, and J.W. Kanwisher. (1982). Temperature regulation in the Amazonian manatee Trichechus inunguis. Physiological zoology. The University of Chicago Press 255-262.
  13. ^ „Facts about Manatees”. Manatee World. 2014. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  14. ^ „Manatee Trichechus”. National Geographic. Arhivirano iz originala 01. 02. 2023. g. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  15. ^ Metabolism and Respiration of the Amazonian Manatee (Trichechus inunguis). G.J. Gallivan and R.C. Best. Physiological Zoology, Vol. 53, No. 3 (Jul., 1980), pp. 245-253. Published by: The University of Chicago Press. Article Stable URL: https://www.jstor.org/stable/30155787
  16. ^ a b v g d Reeves, Randall R.; Leatherwood, Stephen; Jefferson, Thomas A.; Curry, Barbara E.; Henningsen, Thomas. „Amazonian Manatees, Tricheus inunguis, In Peru: Distribution, Exploitation, and Conservation Status” (PDF). Pristupljeno 20. 10. 2014. 
  17. ^ a b v g d đ e ž „70. Amazonian Manatee (Trichechus inunguis)”. edgeofexistence.org. Zoological Society of London. Arhivirano iz originala 22. 09. 2010. g. Pristupljeno 22. 10. 2014. 
  18. ^ a b v Pazin-Guterres, Michelle (2014). „Feeding Ecology of the Amazonian Manatee (Trichechus inunguis) in the Mamirauá and Amanã Sustainable Development Reserves, Brazil.”. Aquatic Mammals. 40 (2): 139—149. doi:10.1578/AM.40.2.2014.139. 
  19. ^ a b v g d đ Gorog, Antonia (1999). „ADW: Trichechus inunguis: INFORMATION”. Animal Diversity Web. University of Michigan. Pristupljeno 9. 4. 2014. 
  20. ^ Bullock, Theodore H. ; Daryl P. Domning; and Robin C. Best (1980). "Evoked Brain Potentials Demonstrate Hearing in a Manatee (Trichechus inunguis). Journal of Mammalogy. 61(1): 130-133. Published by: American Society of Mammalogists Article Stable URL: https://www.jstor.org/stable/1379969
  21. ^ „Amazon manatee | WWF”. wwf.panda.org. WWF - World Wide Fund For Nature. 2017. Arhivirano iz originala 20. 02. 2015. g. Pristupljeno 29. 3. 2018. 
  22. ^ Ecology, Distribution, Harvest, and Conservation of the Amazonian Manatee Trichechus inunguis in Ecuador Robert M. Timm, Luis Albuja V. and Barbara L. Clauson Biotropica, Vol. 18, No. 2 (Jun., 1986), pp. 150-156 Published by: The Association for Tropical Biology and Conservation Article Stable URL: https://www.jstor.org/stable/2388757
  23. ^ Seasonal Breeding in the Amazonian Manatee, Trichechus inunguis (Mammalia: Sirenia) Robin C. Best Biotropica, Vol. 14, No. 1 (Mar., 1982), pp. 76-78 Published by: The Association for Tropical Biology and Conservation Article Stable URL: https://www.jstor.org/stable/2387764
  24. ^ „Amazonian Manatee”. theanimalfiles.com. theanimalfiles.com. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  25. ^ a b v g „Amazonian manatee distribution and population”. Arhivirano iz originala 10. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  26. ^ a b v g „Trichechus inunguis (Amazonian Manatee, South American Manatee)”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 
  27. ^ a b „Arkive closure”. Arhivirano iz originala 20. 1. 2015. g. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  28. ^ „Amazonian Manatee: The Animal Files”. 
  29. ^ Ecology, Distribution, Harvest, and Conservation of the Amazonian Manatee Trichechus inunguis in Ecuador. Robert M. Timm, Luis Albuja V. and Barbara L. Clauson. Biotropica, Vol. 18, No. 2 (Jun., 1986), pp. 150-156. Published by: The Association for Tropical Biology and Conservation. Article Stable URL: https://www.jstor.org/stable/2388757

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gallivan, G.J; Kanwisher, J.W; Best, R.C (1. 5. 1986). „Heart rates and gas exchange in the Amazonian Manatee (Trichechus inunguis) in relation to diving”. Journal of Comparative Physiology B. 156 (3): 415—423. doi:10.1007/BF01101104. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Amazonski lamantin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амазонски_ламантин&oldid=26809500”