Amensalizam

Amensalizam je takav oblik ekoloških interakcija između vrsta, gde jedna vrsta (organizam) sprečava ili ograničava rast i/ili razmnožavanje druge, a sama ne trpi ni pozitivne ni negativne posledice prisustva te druge vrste. Često se ovo označava kao efekat (- / 0 ) ili (0 / - ), odnosno govori se da je ovaj ekološki odnos negativan za jednu, a neutralan po drugu vrstu.

Primeri amensalizma[uredi | uredi izvor]

Eutrofikacija često dovodi do „cvetanja vode”, kada neke od algi i bakterija mogu izazvati trovanje organizama koji piju vodu

Ovaj tip odnosa je vrlo složen, a najčešće se ostvaruje tako što jedna vrsta izlučuje u spoljašnju sredinu odgovarajuće hemijske materije (metabolite, bioline, alelopatske materije, antibiotike) koje na druge vrste deluju negativno.^[1] Nekada organizmi luče i otrovna jedinjenja (toksine), kao što je slučaj s modrozelenim bakterijama tokom cvetanja vode – od ovih toksina stradaju organizmi koji piju vodu.

Takođe, u nekim slučajevima kompeticije za hranu između organizama različite veličine, bolje je govoriti o amensalizmu. Recimo, iberijski kozorog Capra pyrenaica i insekti iz roda Timarcha koriste istu biljku za ishranu. U ovom slučaju, insekti ne mogu drastično smanjiti količnu biljaka dostupnu kozorozima, dok kozorozi mogu dovesti do smanjenja dostupne hrane insektima^[2].

Reference[uredi | uredi izvor]

^ 1973. Amensalizam. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja— Biologija, Interpres, Beograd.
^ Gómez, José M.; González-Megías, Adela (2002). „Asymmetrical interactions between ungulates and phytophagous insects: Being different matters”. Ecology. 83 (1): 203—11. doi:10.1890/0012-9658(2002)083[0203:AIBUAP]2.0.CO;2. .

[1] 1973. Amensalizam. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja— Biologija, Interpres, Beograd.

[2] Gómez, José M.; González-Megías, Adela (2002). „Asymmetrical interactions between ungulates and phytophagous insects: Being different matters”. Ecology. 83 (1): 203—11. doi:10.1890/0012-9658(2002)083[0203:AIBUAP]2.0.CO;2. .

[1]

[2]