Amfitrion

Amfitrion (grč. Ἀμφιτρύων) je u grčkoj mitologiji bio Heraklov očuh.

Etimologija

Njegovo ime ima značenje „onaj koji obostrano isceljuje“.

Mitologija

Bio je sin trećeg Persejevog sina, Alkeja. Njegova majka je bila Astidamija, Laonoma (prema Pausaniji) ili Hiponoma (prema Apolodoru).

Nakon rata između Mikene i Tafa, preživeli Tafijani su oteli stoku kralju Elektrionu, Amfitrionovom stricu i dali je kralju Poliksenu u Elidi. Amfitrion je otišao tamo i otkupio je kako bi je vratio Elektrionu. Elektrion je pripremao pohod na Tafijane i njihovog kralja Pterelaja. Pred polazak, vladavinu Mikenom je poverio Amfitrionu, ali mu i obećao ruku svoje kćerke Alkmene, pod uslovom da sa njom ne vodi ljubav pre isteka ratnog pohoda. Međutim, dok je budućem tastu predavao goveda koja je otkupio, jedna krava se bila razbesnela i Amfitrion, kako bi je umirio, krenuo je batinom na nju. Batina se odbila o njene rogove i ubila Elektriona. Prema drugoj priči, Elektrion nije bio rad da plati Amfitrionu otkup, koji je ovaj već platio, kada ga je pozvao da prepozna svoja goveda. Elektrion se žalio na Eliđane otkud im pravo da prodaju tuđu svojinu, ali i na Amfitriona što se uopšte umešao u sukob. Amfitrion nije odgovorio, već je svoje negodovanje izrazio tako što je batinom udario kravu koja se izdvojila iz stada. Batina se tada odbila i usmrtila Elektriona. Presto je nasledio njegov brat Stenel, koji je proterao Amfitriona zbog ovog ubistva. Ovaj je, zajedno sa Alkmenom i Likimnijem, prebegao u Tebu. Tebom je vladao Kreont koji je Amfitriona očistio od ubistva. Pausanija je izveštavao da je u njegovo vreme još mogla da se vidi Amfitrionova kuća, kao i njegova soba u Tebi. Postojao je i natpis koji je to potvrđivao, a gde je pisalo i da su kuću napravili Trofonije i Agamed, Erginovi sinovi.

Amfitrion nije mogao da se oženi Alkmenom, jer je ona dala uslov da će se udati samo za čoveka koji osveti smrt njene braće, a koji su izginuli tokom napada Tafijana. Da bi izvršio taj zadatak, on je zatražio savezništvo kralja Kreonta, koji je pristao uz uslov da Amfitrion oslobodi Tebu od lisice iz Teumese. Pošto je uspeo u tom podvigu, doduše uz Zevsovu pomoć, Kreont je poslao mnoge junake sa Amfitrionom. Uspeli su da pokore ostrva koja su naseljavali Tafijani, ali sam grad Taf nije mogao da bude osvojen sve dok je bio živ njihov kralj Pterelaj. Kao Posejdonov unuk, bio je besmrtan i to zahvaljujući zlatnom pramenu u kosi koji mu je deda darivao. Pošto se u Amfitriona zaljubila Pterelajeva kćerka Kometo, ona je izdala oca i ubila ga, tako što mu je istrgla zlatni pramen. Amfitrion je tako osvojio grad i opljačkao njegovo blago, ali je Kometo kaznio smrću. Vlast na ostrvu je prepustio Kefalu i Heleju. U Tebu se vratio kao pobednik sa zlatnim peharom, ne znajući da je Zevs, prerušen u njega, već proveo noć sa njegovom suprugom. Ona ga je zato dočekala hladno, kao varalicu. Međutim, proveli su ostatak noći zajedno i ona je začela blizance; Herakla sa Zevsom i Ifikla sa Amfitrionom. On je shvatio da je njegova supruga vodila ljubav sa bogom i prihvatio je oba deteta, te ih odgajio. Prema jednoj priči, pošto nije shvatio zašto mu je Alkmena rekla da ne želi ponovo da sluša istu priču sa pohoda, obratio se proroku Tiresiji. On mu je otkrio šta se zaista desilo i Amfitrion više nije smeo da spava sa Alkmenom, plašeći se božje ljubomore. Ipak, da bi video koji je od njih zaista njegov sin, kada su imali deset meseci, na dečju postelju je bacio dve zmije. Ifikle se prestrašio, a Herakle ih je udavio svojim rukama. Kada su dečaci odrasli, Amfitrion je Herakla naučio da upravlja kočijama, posebno na okukama. Kada je Herakle ubio svog učitelja Lina, Amfitrion, u strahu da ne počini još neki sličan zločin, poslao ga je na imanje da čuva krave, gde je ostao do osamnaeste godine. Prema nekim tvrdnjama, Herakle je kasnije izvršio dvanaest podviga koje mu je postavio Euristej, kako bi prekinuo progonstvo svog očuha Amfitriona.

Amfitrion je do smrti živeo mirno. Poginuo je u ratu između Tebanaca i Minijaca iz Orhomena. Prema drugoj priči, rat je preživeo, ali je Herakle u nastupu ludila hteo da ga ubije, pa mu je Atena spasila život onesvestivši Herakla stenom koju su Tebanci nazvali „ukrotitelj“. U Tebi su prikazivali i njegov grob.

Tumačenje

Prema Robertu Grevsu, u mitu je Amfitrion oličenje Zevsa, jer je bio otac svetog kralja i njegovog vojskovođe. Kralj je smatran starijim blizancem božanskog porekla, dok je vojskovođa bio sin smrtnika i mlađi. Tradicije se nisu slagale ko je bio stariji; Herakle ili Ifikle. Herodot je, recimo, Herakla nazivao Amfitrionovim sinom.

U umetnosti

Eshil i Sofokle su napisali tragedije koje su nosile ime ovog junaka, ali se nisu sačuvale do danas. Međutim, danas postoji komedija koju je napisao Plaut, pod nazivom „Amphitruo“ i gde je opisana Zevsova poseta Alkmeni, prerušenog u Amfitriona.