Pređi na sadržaj

Analna inkontinencija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Analna inkontinencija
SinonimiFekalna inkontinencija, disfunkcija analnog sfinktera
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostgastroenterologija
MKB-10R15
MKB-9-CM787.6
DiseasesDB6763
MedlinePlus003135
eMedicinearticle/268674
MeSHD005242

Analna inkontinencija ili fekalna inkontinencija je nemogućnost voljnog zadržavanja crevnog sadržaja, za razliku od anizma — paradoksalnog povećanja pritiska ili smanjenje pritiska manje od 20% u nivou spoljnjeg analnog sfinktera pri defekacionom napinjanju.[1] Karkteriše se ponovljenim prodiranjem stolice ili fecesa (obično nehotično) u odeću. Obično se to dešava kada se zadražana stolica nakuplja u debelom crevu i rektumu. Tada debelo crevo postaje previše puno a tečna stolica curi oko zadržane stolice, ostavljajući mrlje na donjem vešu. Na kraju, zadržavanje stolice može izazvati istezanje (naduvanje) creva i gubitak kontrole nad pokretima creva.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Najčešći uzrok disfunkcije sfinkernog aparata, je porođajna trauma, koja se javlja zbog povreda ureteroanalnog sfinktera (skraćeno UAS), kao rezultat mikrotrauma na nivou analnih sfinktera i/ili u nivou pudendalnog nerva usled nastanka streč lezija odnosno lezija usled rastezanja. Većina žena koja je imala vaginalni porođaj i porođajnu traumu u njihovoj trećoj i četvrtoj deceniji života, ne pokazuje znake fekalne inkontinencije sve do svoje šeste decenije života.

U jednoj prospektivnoj studiji 35% prvorotki koje su se porodile vaginalnim putem su imale oštećenje analnih sfinktera,[3][4] dok drugi podaci ukazuju na rizik od 25% za prvorotke i 4% za svaki sledeći porođaj.[5]

Epiziotomija se pokazala kao poseban faktor rizika za oštećenje analnih sfinktera. U jednoj studiji epiziotomija je bila udružena sa devetostrukim povećanjem rizika za nastanak anorektalne disfunkcije.[6]

Nezavisno od tipa porođaja, inkontinencija za flatus ili feces je uočena u velikom procentu kod žena u srednjoj životnoj dobi, ukazujuću na taj načina da starenje i promene u nivou poda karlice koje nastaju kao posledica starenja i nezavistan su faktor rizika u razvitku analne inkontinencije.

Kod muškaraca i žena starijih od 70 godina pritisci u analnim sfinkterima su 30-40% niži u odnosu na mlađe osobe.[7]

Voljna kontrakcija sfinktera u svim starosnim grupama je manja u žena u odnosu na muškarce, sa velikom padom ovih vrednosti posle menopauze.[7]

Potrebno je napomenuti i dnevni ritam tonusa rektuma. Naime, rektalna glatkomišićna muskulatura izaziva toničke kontrakcije, pri čemu se tonus povećava neposredno nakon obroka kao odgovor na anksioznost. Nasuprot tome tonus rektuma se smanjuje u periodima opuštenosti. Iz ovoga sledi da ljudi osećaju više rektalnih senzacija nakon obroka i rektalna evakuacija stolice ili gasa je verovatnija nakon obroka i u periodima kada je osoba anksiozna što dovodi do većeg rizika za fekalnu inkontinenciju.

Podela[uredi | uredi izvor]

Analna inkontinencija se može podelliti u odnosu na način manifestacije nemogućnosti voljnog zadržavanja crevnog sadržaja, na sledeće oblike:

Pasivna inkontinencija

Ovaj oblik se karakteriše nevoljnim pražnjenjenjem fekalnog sadržaja ili flatusa iz rektuma bez svesti o tome. Ovaj oblik inkontinencije ukazuje na gubitak percepcije ili poremećen rektoanalne reflekse sa disfuncijom sfinktera ili bez nje.

Urgentna inkontinencija

Ovaj oblik inkontinencije anusa karakteriše pasaža fekalnog sadržaja ili flatusa uprkos aktivnim naporima da se sadržaj zadrži. Glavni uzrok poremećaja je <poremećaj funkcije sfinktera i smanjenje rektalnog kapaciteta za zadržavanje stolice (smanjenje rektalne komplijanse). fekalno curenje (neželjeno propuštanje stolice), često nakon defekacije pri inače normalnoj analnoj kontinenciji i evakuaciji. Ovo stanje je primarno posledica nekomlpetne evakuacije stolice ili poremećenog senzibilitetea rektuma. Kod ovog oblika analni sfinkteri i pudendalni nerv su uglavnom intaktni.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Uzrok analne inkontinencije može biti poremećaj anorektalne regije ili strukture poda male karlice kao i poremećaj senzibiliteta rektuma, koji smanjuje rektalnu komplijansu (još jedan mehanizam za održavanje kontinencije) i izaziva osećaj urgentne defekacije.

Ukoliko je očuvan hiposenzibilitet (povećan prag defekacije) postoji povećan rizik za nastanak fekalne inkontinencije.

Fekalna inkontinencija nastaje kada je dejstvo jednog ili više mehanizama koji učestvuju u održavanju kontinencije poremećeno, tako da drugi mehanizmi ne mogu da kompenzuju taj poremećaj. Na primer kod oko 30% žena se javlja oštećenje sfinktera pri porođaju koje je u trenutku nastanka klinički okultno. Kasnije u životu kada drugi faktori rizika dođu do izažaja, dolazi do klinički manifestne insuficijencije.[8][9] Prema tome, fekalna inkontinencija je često multifaktorijalna.[10][11] U jednoj prospektivnoj studiji, 80% pacijenata sa fekalnom inkontinencijom je imalo više od jednog poremećaja.[12]

Iako se patofiziološki mehanizmi u analnoj inkontinenciji često prepliću, fekalna inkontinencija se prema etiološkom uzročniku može podeliti u četiri velike grupe, navedene u tabeli ispod.

Razvrstavanje analne inkontinencije u grupe prema etiološkim faktorima
Etiološki faktor Karakteristike
Poremećaj strukture anorektuma i poda male karlice Poremećaj funkcije analnih sfinktera, kod ovog poremećaja nastaje usled hemoroidektomije, neuropatije, porođajne traume koja je najčešći uzrok disfunkcije sfinktera, kao i zbog promene koje nastaju tokom starenja, što dovodi do slabosti sfinktera i gubitka refleksa uzorkovanja rektalnog sadržaja.

Tokom procesa starenja, prevelikog perinealnog spuštanja ili traume može doći do povećanja anorektalnog ugla (nastaje tup ugao) i slabosti sfinktera, kao posledice slabljenja snage mišićnih vlakana.

Uočeno je da se UAS kod starijih zadebljava kao posledica skleroze. Poremećaji u nivou pudendalnog nerva koji nastaju usled smanjenja brzine sprovođenja impulsa tokom starenja, izraženog defekacionog napinjanja, porođajne ili hirurške traume i perinealnog spada dovode do slabosti sfinktera, gubitka senzibiliteta i poremećenih refleksa.

Centralni i periferni nervni sistem takođe mogu imati poremećenu funkciju usled traumatske povrede glave i kičmene moždine, operativnih zahvata na pomenutim strukturama, zatim kao posledica šećerne bolesti, multiple skleroze, šloga usled čega može doći do gubitka senzibiliteta, poremećenih refleksa, sekundarne miopatije i gubitka sposobnosti akomodacije samog završnog dela debelog creva (rektuma).

Treba pomenuti i traume koje nastaju u populacije homoseksualaca kao posledicu upražnjavanja analnih seksualnih odnosa.[13]

Takođe javljaju se i poremećaji u nivou rektuma usled: starenja, inflamatornih bolesti creva, sindroma iritabilnog kolona, prolapsa i terapijskog zračenja, kada može doći do gubitka sposobnosti rektalne akomodacije i poremećaja senzibiliteta u smislu hipersenzibilnosti.

Promenjene karakteristike stolice Nastaje kod je povećan volumen i retka konzistencija stolice usled dejstva lekova, malapsorpcije žučnih kiselina, infekcije, inflamatorne bolesti creva, sindroma iritabilnog kolona, nekritičke primene laksativa i metaboličkih poremećaja. Sve ovo dovodi do pojave dijareje (proliva) i osećaja hitnosti, brzog tranzita stolice i poremećene akomodacije rektuma.

Takođe zastoj u pasaži tvrde stolice, usled primene lekova ili defekacione disinergije, dovodi do fekalne retencije sa prelivanjem fekalnih masa

Poremećena funkcija anorektuma i poda male karlice Nastaje usled primarno poremećenog anorektalnog senzibiliteta zbog narušene funkcije autonomnog i/ili centralnog nervnog sistema i porođajne traume, što dovodi do gubitka „svesti” o stolici (anorektalne agnozije).

Fekalna impakcija usled disinergičke defekacije dovodi do fekalne retencije sa prelivanjem stolice i poremećaja senzibiliteta.

Ostali uzroci fekalne inkontinencije U ovo grupu spadaju poremećaji pokretljivosti pacijenta, kognitivnih funkcija usled starenja, demencije, invadiliteta, psihotični poremećaji kod kojih pacijenti voljno izazivaju fekalno vlaženje, kao i uticaj lekova u koje spadaju antiholinergici (opstipacija, poremećaj senzibiliteta), antidepresivi, laksativi (dijareja), mišićni relaksanti (relaksacija tonusa analnih sfinktera).

U ovu grupu poremećaja ubraja se i intolerancija na hranu, pre svega malapsorpcija koja nastaje kao posledica intolerancije na laktozu, fruktozu i sorbitol.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Evaluacija pacijenata sa fekalnom inkontinencijom započinje iscrpnom anamnezom i dobrim kliničkim internističkim, kao i neurološkim pregledom.

Digitorektalni pregled anorektalnog predela je veoma važna i lako izvodljiv test koji daje dobar uvid u stanje analnog sfinktera i eventualnu infiltraciju zida rektuma, i može se izvesti i u ordinaciji lekara opšte prakse.

Od daljih dijagnostičkih procedura najvažnije su rektosigmoidoskopija, anorektalne manometrija, transrektalni ultrazvuk, elektromiografija sfinktera.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Konzervativna terapija[uredi | uredi izvor]

Formiranje čvrste stolice

Čvrsta stolica omogućava lakšu kontrolu defekacihje nego tekuća, pa je u lečenju dobro započeti terapiju primenom dijetalnih preparata koji vezuju vodu na sebe i utiču na formiranje stola (metilceluloza)

Lekovi

Tarapija lekovima zasniva se na primeni medikamenata koji smanjuju motilitet stolice i podižu tonus analnog sfinktera (npr loperamid).

Digitorektalni zahvat

Kod pacijenata sa impaktiranom stolicom, jednostavnim digitorektalnim zahvatom mogu se evakuisati zaostali komadi stolice i efikasno rešiti incontinencija

Električna stimulacija korena sakralnih živaca

Može dovesti do oporavka kod pacijenata sa intaktnim sfinkterom.[14]

Analna električna stimulacija

Ova medoda podrazumeva dnevnu stimulaciju pomoću analne elektrode i može je koristiti pacijent samostalno kod kuće nakon edukacije u adekvatnoj ustanovi.

Biofidbek terapija[uredi | uredi izvor]

Biofidbek terapija je bezbolna, neinvazivna tehnika kojom se pacijent obučava da kontrolišu određene telesne procese koji nisu pod kontrolom naše volje, kao što je ritam rada srca, tonus glatkih mišića, temperatura tela. Ove aktivnosti se mogu registrovati elektrodama i beležiti, odnosno evaluirati na monitoru.[15]

Biofidbek tehnika za fekalnu inkontinenciju sprovodi se devet seansi u trajanju od 40 do 60 minuta, pod kontrolom obučene medicinske sestre u periodu od tri do šest meseci.[14]

Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta terapija podrazumijeva parcijalna resekcija puborektalnog mišića sa zadovoljavajućim rezultatima koji su pokazivali i preko 90% uspešnosti mesec dana nakon intervencije. Međutim metoda zbog svoje invazivnosti i mogućih postoperativnih komplikacija nije široko zastupljena.[16][17]

Novije metoda je implantacija artikulacionog sfinktera (manžetne koja se montira oko analnog kanala i kontročiše ručno, pumpanjem tonusa u skrotumu ili vagine vagine. Korisnik jednostavnim pritiskom na kontrolnu pumpu dozvoljava defekaciju.

Alternativa ovim procedurama je ubrizgavanje biomaterijala u unutrašnji analni sfinkter (silikon, kolagen) kako bi se povećao tonus mišića. Ove procedure su i dalje u fazi testiranja efikasnosti i nisu za širu upotrebu.[14]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Fecal Incontinence”. web.archive.org. 2013-05-20. Arhivirano iz originala 20. 05. 2013. g. Pristupljeno 2024-01-19. 
  2. ^ „Encopresis-Encopresis - Symptoms & causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-06-01. 
  3. ^ Bharucha AE, Fletcher JG, Seide B; et al. (2005). Phenotypic variation in functional disorders of defecation. Gastroenterology. 128: 1199—210.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć) 16.
  4. ^ Locke GR III, Pemberton JH, Philips SF. Predictive value of the balloon expulsion test for excluding the diagnosis of pelvic floor dyssinergia in constipation 126:57- 62. Gastroenterology. 2004;
  5. ^ Sultan AH; et al. „(1993) Anal sphincter disruption during vaginal delivery”. New Engl J Med. 329: 1905—1911. .
  6. ^ Bharucha AE (2006). „Update of tests of colon and rectal structure and function”. J Clin Gastroenterol. 40: 96—103. 
  7. ^ a b Simon MA, Bueno AM (2009). „Behavioural treatment of the dyssynergic defecation in chronically constipated elderly patients: a randomized controlled trial”. Appl Psychophysiol Biofeedback. 34: 273—7. 
  8. ^ Sleisenger & Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease, Ninth edition, 2010Elsevier Inc.
  9. ^ Longo D , Fauci A, Harrison’s Principles of Internal Medicine, 18th Edition, 2010 byThe McGraw-Hill Companies, Inc.
  10. ^ Amarenco G, Chantraine A. Les Fonctions sphincteriénnes, 2006, Springer-Verlag France
  11. ^ American Gastroenterological Association Medical Position Statement guidelines on constipation (2000). Gastroenterology. 119: 1761—6.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  12. ^ Mearin F, Rey E, Balboa A (oktobar 2011). „Functional and motility gastrointestinal disorders”. Gastroenterol Hepatol. 34 (Suppl 2): 3—14. .
  13. ^ Markland, Alayne D.; Dunivan, Gena C.; Vaughan, Camille P.; Rogers, Rebecca G. (2016). „Anal Intercourse and Fecal Incontinence: Evidence from the 2009–2010 National Health and Nutrition Examination Survey”. American Journal of Gastroenterology. 111 (2): 269—274. PMC 5231615 Slobodan pristup. PMID 26753893. doi:10.1038/ajg.2015.419. 
  14. ^ a b v Rustemović, Nadan. „Fekalna inkontinencija U:Tanko idebelo crevo”. Pliva zdravlje, novi pogled na zdravlje. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  15. ^ Daliri, Seyedeh Somayeh; Forogh, Bijan; Emami Razavi, Seyedeh Zahra; Ahadi, Tannaz; Madjlesi, Faezeh; Ansari, Noureddin Nakhostin (2015-02-25). „A single blind, clinical trial to investigate the effects of a single session extracorporeal shock wave therapy on wrist flexor spasticity after stroke”. NeuroRehabilitation. 36 (1): 67—72. ISSN 1878-6448. doi:10.3233/nre-141193. 
  16. ^ Faried, M; El Nakeeb, A; Youssef, M; Omar, W; El Monem, HA (August 2010). „Comparative study between surgical and non-surgical treatment of anismus in patients with symptoms of obstructed defecation: a prospective randomized study”. Journal of Gastrointestinal Surgery. 14 (8): 1235—43. 
  17. ^ Farid, M.; Youssef, T.; Mahdy, T.; Omar, W.; Moneim, H.; El Nakeeb, A.; Youssef, M (2009). „Comparative study between botulinum toxin injection and partial division of puborectalis for treating anismus”. International journal of colorectal disease. 24 (3): 327—334. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анална_инконтиненција&oldid=27854224”