Pređi na sadržaj

Ana Marija van Šurman

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ana Marija van Šurman
Portret Ane Marije van Šurman, Jan Livens
Datum rođenja(1607-11-05)5. novembar 1607.
Mesto rođenjaKeln, Sveto rimsko carstvo
Datum smrti4. maj 1678.(1678-05-04) (70 god.)
Mesto smrtiViuvert, Nizozemska republika

Ana Marija van Šurman (Keln, 5. novembar 1607 – Viuvert, 4. maj 1678) bila je holandska slikarka, graverka, pesnikinja, klasičarka, filozofkinja i feministička[1] spisateljica koja je najpoznatija po svom izuzetnom učenju i odbrani ženskog obrazovanja.[1][2] Bila je visokoobrazovana žena, koja se istakla u umetnosti, muzici i književnosti i postala poliglota sa poznavanjem četrnaest jezika, uključujući latinski, starogrčki, biblijski hebrejski, arapski, sirijski, aramejski i etiopski, kao i razne savremene evropske jezike.[3] Bila je prva žena koja je nezvanično studirala na holandskom univerzitetu.[4]

Život[uredi | uredi izvor]

Gravura Ane Marije van Šurman
Ana Marija van Šurman, Kornelis van Dalen Mlađi po Kornelisu Jonsonu van Keulenu, oko 1657, graviranje

Ana Marija van Šurman je rođena u Kelnu, tada delu Svetog rimskog carstva, kao ćerka bogatih roditelja, Frederika van Šurmana, iz Antverpena (um. 1623) i Eve fon Harf de Drajborn. Sa četiri godine znala je da čita.[5] Kada je imala šest godina, savladala je stvaranje veoma zamršenih isečaka od papira nadmašivši svako drugo dete njenog uzrasta. Sa deset godina naučila je vez za tri sata. U nekim svojim spisima ona govori o tome kako je izmislila tehniku vajanja u vosku, govoreći: „Morala sam da otkrijem mnoge stvari kojima niko nije mogao da me nauči“. Njena voštana skulptura autoportreta bila je toliko realistična, posebno ogrlica, da je njena prijateljica, princeza od Nasaua, morala jednu da ubode iglom samo da bi bila sigurna da nije prava.[6] Između 1613. i 1615. njena porodica se preselila u Utreht, a desetak godina kasnije ponovo su se preselili, ovog puta u Franeker u Frislandu. Sa oko 11 godina, Ana Mariji je njen otac zajedno sa braćom predavao latinski i druge predmete, što je bila neobična odluka u vreme kada devojčice u plemićkim porodicama uglavnom nisu bile podučavane u klasicima.[7] Da bi naučila latinski, otac joj je dao da čita Seneku. Privatno obrazovanje i samostalno učenje upotpunjeni su prepiskom i razgovorima sa poznatim ličnostima kao što su Andre Rivet i Fridrih Spanhajm, obojica profesori Univerziteta u Lajdenu, i porodični sused Gisbertus Voetijus, profesor na Univerzitetu u Utrehtu.[8] Isticala se u slikanju, rezanju papira, vezenju i rezbarenju u drvetu. Još jedan oblik umetnosti sa kojim je eksperimentisala bila je kaligrafija, koju je naučila samo gledajući model-knjigu. Kada je to savladala, izmislila je stilove koji su joj omogućili da piše na mnogim jezicima koje je znala.[6] Nakon smrti oca, porodica se vratila u Utreht 1626.[7] U njenim dvadesetim godinama, dom Šurmanovih je postao mesto okupljanja intelektualaca. Među njenim prijateljima bili su Konstantin Hajgens, Johan van Bevervajk, Džejkob de Vit, Kornelijus Boj, Margareta van Godevajk i Utriša Ogl.[9] Tridesetih godina 16. veka učila je graviranje kod Magdalene van de Pas.[7] Kombinovala je tehnike graviranja sa svojim veštinama u kaligrafiji, a njeni poznati gravirani kaligrafski komadi privukli su pažnju svih koji su ih videli, uključujući i njene savremenike.[10] Uprkos svojoj razigranosti i eksperimentisanju, Ana Marija se veoma ozbiljno bavila svojom umetnošću, a njeni savremenici su to znali. I sama je rekla da je „neizmerno darovana od Boga u umetnosti“.[6]

Godine 1634, zbog svog poznavanja latinskog jezika, pozvana je da napiše pesmu za otvaranje Univerziteta u Utrehtu. U pesmi je proslavila grad Utreht i novi univerzitet. Ona je istakla potencijal univerziteta da pomogne gradu da se nosi sa ekonomskim posledicama poplava i promenljivog toka reke Rajne. Takođe je osporila isključenje žena sa univerziteta. Kao odgovor na njenu žalbu, univerzitetske vlasti su joj dozvolile da prisustvuje predavanjima profesora Voetijusa.[11] Godine 1636. postala je prva studentkinja na univerzitetu,[12] ili na bilo kom holandskom univerzitetu. Ženama u to vreme nije bilo dozvoljeno da studiraju na univerzitetu u protestantskoj Holandiji, a kada je pohađala predavanja sedela je iza paravana ili u kabini sa zavesama, tako da studenti ne mogu da je vide.[13] Na univerzitetu je učila hebrejski, arapski, haldejski, sirijski i etiopski jezik.[12] Njeno interesovanje za filozofiju i teologiju i njen umetnički talenat doprineli su njenoj slavi i reputaciji „Zvezde Utrehta“. Do 1640-ih tečno je govorila 14 jezika i pisala na latinskom, grčkom, hebrejskom, italijanskom, francuskom, arapskom, persijskom, etiopskom, nemačkom i holandskom.[11]

Prema rečima njenog savremenika Pjera Ivona, Ana Marija van Šurman je odlično vladala matematikom, geografijom i astronomijom. Izgleda da je mlada naučnica imala veliki broj udvarača. Nakon što mu je žena umrla 1631. godine, Konstantin Hajgens je tražio njenu ruku i napisao joj 10 pesama na tri jezika 1634. godine. Hajgensa su zadirkivali drugi holandski intelektualci. Činilo se da je posvećenost Šurmanove celibatu i studijama bila nepokolebljiva. Kada je za moto odabrala frazu Amor Meus Crucifixus Est (Moja ljubav je razapeta), njeni intelektualni prijatelji su bili uvereni da je njen izbor da se ne udaje ukorenjen u njenoj pobožnosti, a ne u njenoj učenosti.[14]

Šurmanova je pravila delikatne gravure koristeći dijamante na staklu, radila je skulpture, modelirala od voska i rezbarila slonovaču i drvo. Slikala je, posebno portrete, postavši prvi poznati holandski slikar koji je koristio pastel u portretu. Dobila je počasni prijem u Ceh slikara Svetog Luke 1643. godine, što je znak javnog priznanja njene umetnosti.

Ana Marija van Šurman se dopisivala sa danskom plemkinjom Birgitom Tot, koja je prevodila klasične autore i verske spise. Totova je izjavila da je prevodila klasična dela jer je malo žena znalo da čita latinski. Šurmanova je javno hvalila Totovu i nazvala je „desetom muzom severa”.[15] Šurmanova je putem prepiske uspostavila mrežu učenih žena širom Evrope. Dopisivala se na latinskom i hebrejskom sa Doroteom Mur, na grčkom sa Batsuom Makin, na francuskom, latinskom i hebrejskom sa Mari de Gournej, na latinskom i francuskom sa Elizabetom od Bohemije, i na latinskom sa švedskom kraljicom Kristinom. Česta tema u ovoj prepisci bilo je obrazovanje žena. Šurmanova je u prepisci izražavala svoje divljenje obrazovanim ženama poput ledi Džejn Grej i kraljice Elizabete I.[16]

Neautorizovana verzija njenih spisa o obrazovanju žena objavljena je 1638. u Parizu pod naslovom Dissertatio De Ingenii Muliebris ad Doctrinam, & meliores Litteras aptitudine. Kako je kružila neovlašćena zbirka njenih spisa, odlučila je da 1641. objavi autoritativni latinski traktat. Godine 1657. rasprava je objavljena na engleskom pod naslovom The Learned Maid or, Whether a Maid may be a Scholar.[17]

Labadisti[uredi | uredi izvor]

Autoportret, 1633.

U svojim 60-im Šurmanova se pojavila kao jedan od glavnih vođa labadista.[18] Šurmanova je 1660-ih postala sve više razočarana Reformatorskim crkvama u Holandiji.[19] Svojim ciljem je postavila reformu crkve. Uz dopisivanje sa ministrima, putovala je širom zemlje i organizovala sastanke sa njima. Požalila je na nedostatak duhovne odanosti i na „izložbe crkvenjaka“ koji su zauzimali crkvene propovedaonice.[20]

Brat Ane Marije Šurman je 1661. godine studirao teologiju kod hebrejskog naučnika Johanesa Bukstorfa u Bazelu i saznao za oslobođenog francuskog sveštenika Žana de Labadija. Otputovao je u Ženevu da ga upozna.[21] Godine 1662. opširno se dopisivao sa sestrom o Labadijevim učenjima. Kada su Labadi i mali broj sledbenika svratili u Utreht na putu za Midelburg, smestili su se u Šurmanovoj kući. Labadi je postao pastor Midelburga, propovedajući milenarizam, zalažući se za moralnu regeneraciju i da vernici treba da žive odvojeno od nevernika. Šurmanova ga je podržavala i kada je smenjen kao pastor. Kada se krajem 1669. Labadi nastanio u Amsterdamu da bi osnovao separatističku crkvu, Šurmanova je prodala svoju kuću i deo svoje biblioteke. Pridružila se Labadijevoj sektaškoj zajednici.[22] U martu 1669. raskinula je sa Reformatskom crkvom kada je objavila brošuru od 10 stranica O reformaciji koja je trenutno neophodna u Crkvi Hristovoj. Ona je osudila crkvene ljude da gaze "nebesku mudrost".[23]

Usledila je javna klevetnička kampanja. Šurmanovu su napali njeni intelektualni prijatelji, uključujući Hajgensa i Voecijusa. Kada su labadisti morali da napuste Amsterdam, Šurmanova je dobila poziv od svoje prijateljice, princeze Elizabete od Bohemije, koja je 1667. postala igumanija u luteranskom Damenstift-u u opatiji Herford. 50 labadista je tamo živelo između 1670. i 1672. godine. U Herdfordu je Šurmanova nastavila svoj umetnički rad. Godine 1772. labadisti su se preselili u Altonu u Danskoj, za šta se u njihovo ime zalagala Elizabeta od Češke u prepisci sa kraljem Danske. Šurmanova je 1673. objavila Eukleriju, ili Biranje boljeg dela, referencu na Luku 10:42 kada Marija bira bolji deo sedeći uz Hristove noge.[24] Eukleriju su dobro primili Gotfrid Vilhelm Lajbnic i istaknuti pijetisti, uključujući Johana Jakoba Šuca i Filipa Jakoba Špenera.[25]

Kada je Labadi umro 1674. godine, Šurmanova je istraživala mogućnost preseljenja u Englesku. Ali labadisti su se preselili u Frisland i privukli brojne nove članove, uključujući Mariju Sibilu Merijan. Oko 400 labadista praktikovalo je apsolutnu odvojenost od svetskih vrednosti. Pokušali su da se vrate ranim crkvenim običajima, deleći svu imovinu. U poslednjim godinama svog života Šurmanova je bila vezana za kuću zbog teškog reumatizma. Nastavila je da piše, održavajući prepisku i radeći na drugom delu Euklerije. Umrla je sa 70 godina 1678.[26]

Objavljeni spisi[uredi | uredi izvor]

Naslovna strana Učene služavke, Ane Marije Šurman, štampano 1659.

Mnogi spisi Šurmanove su objavljeni tokom njenog života u više izdanja, iako su neki izgubljeni. Njena najpoznatija knjiga bila je Nobiliss Virginis Annae Mariae a Schurman Opuscula Hebraea Graeca Latina et Gallica, Prosaica et Metrica (Manja dela na hebrejskom, grčkom, latinskom i francuskom jeziku u prozi i poeziji najplemenitije Ane Marije van Šurman). Objavio ga je 1648. Fridrih Spanhajm, profesor teologije na Univerzitetu u Lajdenu.[27]

Šurmanova Učena služavka ili „Da li sluškinja može biti naučnica“ nastala je iz njene prepiske o obrazovanju žena sa teolozima i naučnicima širom Evrope. U njemu ona ističe Džejn Grej kao primer vrednosti ženskog obrazovanja. Šurmanova je tvrdila da bi obrazovanje žena u jezicima i Bibliji povećalo njihovu ljubav prema Bogu.[28] Dok je sve veći broj kraljevskih i bogatih porodica birao da obrazuje svoje ćerke, obične devojke i žene nisu imale formalni pristup obrazovanju.[29] Šurmanova je tvrdila da „Sluškinja može biti učenjak... "[30] Šurman i Rene Dekart su se dopisivali, i iako se nisu slagali oko tumačenja Biblije, oboje su smatrali da je razum centralno mesto u ljudskom identitetu.[31]

Gravure[uredi | uredi izvor]

Gravura autoportreta, 1640

Kada je Ana Marija van Šurman rano pokazala svoj umetnički talenat, otac ju je poslao da uči kod čuvene graverke, Magdalene van de Pas, 1630-ih.[7] Njena prva poznata gravura bio je autoportret, nastao 1633.[13] Bilo joj je teško da prikaže ruke i tako je pronašla načine da ih sakrije na svim svojim autoportretima.[13]

Objavljeni radovi[uredi | uredi izvor]

Nepotpuna lista[32]

Počasti[uredi | uredi izvor]

  • Feminističko umetničko delo Džudi Čikago The Dinner Party (1979) sadrži mesto za van Šurmanovu.[33]
  • Između 2000. i 2018. mermerna bista van Šurmanove nalazila se u atrijumu Predstavničkog doma holandskog parlamenta u Hagu.[34]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Clarke, Desmond M. (septembar 2013). „Anna Maria van Schurman and Women's Education”. Revue philosophique de la France et de l'étranger. Paris: Presses Universitaires de France. 3 (138): 347—360. ISSN 0035-3833. doi:10.3917/rphi.133.0347 — preko Cairn.info. 
  2. ^ Irwin, Joyce (mart 1977). „Anna Maria Van Schurman: From Feminism to Pietism”. Church History. Cambridge and New York City: Cambridge University Press on behalf of the American Society of Church History. 46 (1): 48—62. ISSN 1755-2613. JSTOR 3165158. S2CID 161966359. doi:10.2307/3165158. 
  3. ^ „About Anna Maria van Schurman”. www.annamariavanschurman.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-04. 
  4. ^ „Anna Maria van Schurman”. Oxford Bibliography. Oxford University Press. Pristupljeno 23. 9. 2019. 
  5. ^ Anna Maria Schuurmans biography in De groote schouburgh der Nederlantsche konstschilders en schilderessen (1718) by Arnold Houbraken, courtesy of the Digital library for Dutch literature
  6. ^ a b v Honig, Elizabeth Alice (2001). „The Art of Being "Artistic": Dutch Women's Creative Practices in the 17th Century”. Woman's Art Journal. 22 (2): 31—39. JSTOR 1358900. doi:10.2307/1358900. .
  7. ^ a b v g Anna Maria van Schurman in the RKD
  8. ^ Churchill, Laurie J.; Phyllis R. Brown; Jane E. Jeffrey (2014). Women Writing Latin: Early Modern Women Writing Latin. Routledge. str. 217. ISBN 9781135377564. 
  9. ^ Pal, Carol (2012). Republic of Women: Rethinking the Republic of Letters in the Seventeenth Century. Cambridge University Press. str. 60. ISBN 9781139510752. 
  10. ^ Moore, Cornelia Niekus. "Anna Maria van Schurman (1607–1678)." Canadian Journal of Netherlandic Studies 11, no. 32 (1990): n5.
  11. ^ a b Churchill, Laurie J.; Phyllis R. Brown; Jane E. Jeffrey (2014). Women Writing Latin: Early Modern Women Writing Latin. Routledge. str. 271. ISBN 9781135377564. 
  12. ^ a b Frade, Sofia (2016). „Ménage's Learned Ladies: Anne Dacier (1647-1720) and Anna Maria van Schurman (1607-1678)”. Ur.: Wyles, Rosie; Hall, Edith. Women Classical Scholars: Unsealing the Fountain from the Renaissance to Jacqueline de Romilly. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780198725206. 
  13. ^ a b v Van Beek 2010: 60 and n. 97, who points out that we know this from reports by Van Schurman's fellow students Descartes and Hoornbeeck.
  14. ^ Pal, Carol (2012). Republic of Women: Rethinking the Republic of Letters in the Seventeenth Century. Cambridge University Press. str. 56. ISBN 9781139510752. 
  15. ^ Churchill, Laurie J.; Phyllis R. Brown; Jane E. Jeffrey (2014). Women Writing Latin: Early Modern Women Writing Latin. Routledge. str. 277. ISBN 9781135377564. 
  16. ^ Churchill, Laurie J.; Phyllis R. Brown; Jane E. Jeffrey (2014). Women Writing Latin: Early Modern Women Writing Latin. Routledge. str. 275. ISBN 9781135377564. 
  17. ^ Smith, Melissa (2004). Reading Early Modern Women: An Anthology of Texts in Manuscript and Print, 1550-1700. Psychology Press. str. 79. ISBN 9780415966467. 
  18. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 65. ISBN 9781317180708. 
  19. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 62. ISBN 9781317180708. 
  20. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 63. ISBN 9781317180708. 
  21. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 63. ISBN 9781317180708. 
  22. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 64. ISBN 9781317180708. 
  23. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 65. ISBN 9781317180708. 
  24. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 66. ISBN 9781317180708. 
  25. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 66—67. ISBN 9781317180708. 
  26. ^ Routledge (2014). Anna Maria Van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante. Anne R. Larsen. str. 67. ISBN 9781317180708. 
  27. ^ Churchill, Laurie J.; Phyllis R. Brown; Jane E. Jeffrey (2014). Women Writing Latin: Early Modern Women Writing Latin. Routledge. str. 271. ISBN 9781135377564. 
  28. ^ Smith, Melissa (2004). Reading Early Modern Women: An Anthology of Texts in Manuscript and Print, 1550-1700. Psychology Press. str. 59. ISBN 9780415966467. 
  29. ^ Farrior, Stephanie (2017). Equality and Non-Discrimination under International Law. Routledge. str. 222. ISBN 9781351568036. 
  30. ^ Sister Prudence Allen R.S.M. (2017). The Concept of Woman. William B. Eerdmans Publishing Company. str. 302. ISBN 9780802868435. 
  31. ^ Sister Prudence Allen R.S.M. (2017). The Concept of Woman. William B. Eerdmans Publishing Company. str. 303. ISBN 9780802868435. 
  32. ^ „About Anna Maria van Schurman”. www.annamariavanschurman.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-04. 
  33. ^ „Place Settings”. Pristupljeno 6. 8. 2015. . Brooklyn Museum
  34. ^ „Beeldengalerij in Statenpassage maakt plaats”. Tweede Kamer der Staten-Generaal (na jeziku: holandski). 2018-09-14. Pristupljeno 2020-10-11. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pieta van Beek: The first female university student: A.M.van Schurman, Utrecht 2010, 280p. free PDF
  • Bo Karen Lee: I wish to be nothing: the role of self-denial in the mystical theology of A. M. van Schurman in: Women, Gender and Radical Religion in Early Modern Europe. Ed. Sylvia Brown. Leiden: 2008, 27 S. online at google-books
  • Katharina M. Wilson and Frank J. Warnke (eds.), Women Writers of the Seventeenth Century, Athens: U. of Georgia Press. 1989.
  • Mirjam de Baar et al. (eds.), Choosing the Better Part. Anna Maria van Schurman (1607-1678), Dordrecht, Boston, London: Kluwer Academic Publishers, (1996).
  • Mirjam de Baar: Gender, genre and authority in seventeenth-century religious writing: Anna Maria van Schurman and Antoinette Bourignon as contrasting examples, 30p. free PDF
  • Anne R. Larsen, "Anna Maria van Schurman, 'The Star of Utrecht': The Educational Vision and Reception of a Savante", [Women and Gender in the Early Modern World], Abingdon: Routledge, 2016.
  • Anna Maria van Schurman, Whether a Christian Woman Should Be Educated and Other Writing from Her Intellectual Circle, ed and trans by Joyce Irwin, Chicago 1998, online at google-books
  • Lennep, J, Herman F. C. Kate, and W P. Hoevenaar. Galerij Van Beroemde Nederlanders Uit Het Tijdvak Van Frederik Hendrik. Utrecht: L.E. Bosch en Zoon, 1868.
  • Martine van Elk, Early Modern Women's Writing: Domesticity, Privacy, and the Public Sphere in England and the Dutch Republic, Cham: Palgrave/Springer, 2017 .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Марија_ван_Шурман&oldid=27842105”