Pređi na sadržaj

Ana Šomlo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ana Šomlo
Datum rođenja1935.
Mesto rođenjaNegotin, Kraljevina Jugoslavija

Ana Šomlo (Negotin, 1935) srpska je književnica i novinarka jevrejskog porekla koja živi u gradu Netanija u Izraelu. Ana Šomlo piše kratku prozu i romane. Takođe je i najeminentniji srpski prevodilac sa hebrejskog jezika.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Ana Šomlo je rođena 1935. godine u Negotinu (otac Miroslav, majka Budimka, rođ. Smederevac). Rano detinjstvo provela je u Negotinu. Njen otac je, tokom 1941. i 1942, u dva navrata bio interniran u logoru u blizini Zaječara. Ana je, sa sestrom, do 1943. bila kod rođaka u Vršcu, posle čega se vratila u Negotin. Zbog antisemitskih mera nemačkih vlasti, sa ocem i sestrom pobegla je u Malajnicu, a zatim u Homoljske planine, gde su se skrivali do kraja rata. Posle rata, sa porodicom je napustila Negotin i preselila se u Vršac. Od 1946. do 1948, živela je u Pančevu, gde je njen otac projektovao most koji povezuje Pančevo i Beograd. Po završetku radova na mostu, porodica se preselila u Novi Sad.[1]

Diplomirala je Orijentalnu filologiju i književnost na Beogradskom univerzitetu. Dobivši stipendiju JOINT-a, 1957. godine, upisala je postdiplomske studije u Jerusalimu gde je boravila dve godine radi usavršavanja hebrejskog i arapskog jezika. Tokom boravka u Izraelu, počela je da šalje priloge za Politiku, a po povratku u Beograd, zaposlila se u časopisu Duga. Na novoformiranu Televiziju Beograd, prešla je 1960. godine. Pored rada na Televiziji, pisala je, prevodila i davala časove hebrejskog jezika.[1] Uređivala je TV- Reviju i časopis RTV - Teorija i praksa.

Ana Šomlo je dobar deo svog radnog veka provela kao novinar, radeći na Televiziji Beograd. Imala je prilike da se upozna sa mnogim značajnim ličnostima iz raznih sfera a kao produkt tog njenog iskustva je i knjiga koju je objavio Centar za istraživanje Radio-televizije Srbije "Biti i opstati na televiziji" – koju čine intervjui sa značajnim i popularnim ličnostima tadašnje Jugoslovenske televizije, među kojima i sa Radivojem Lolom Đukićem, Dušankom Kalanj, Mićom Orlovićem, Ivanom Hetrihom, Sandom Langerholc, Zdravkom Šotrom, Angelom Miladinovim... O svom iskustvu rada na televiziji, Ana Šomlo je rekla:

U svom dnevniku beležila sam utiske o ljudima koje sam sretala, opčinjenosti televizijom. Bili su u ono vreme veoma značajni. O nekim od njih ništa, sem čitulje, nije objavljeno. Zapisala sam u dnevnik i beleške o svojim putešestvijima po selima sa Zaharijem Trnavčevićem, dok sam radila u Emisiji za selo, zaleđenim putanjama i pešačenju, našoj zasluzi za dovođenje vode u selo Ključ. Bio je tu razgovor sa kino-amaterima Dušanom Makavejevim, Kokanom Rakonjcem, Žikom Pavlovićem…o njihovoj želji da se profesionalno bave filmom. U njihovom klubu upoznala sam i Batu Živojinovića koji se tada nadao da će dobiti prvu pravu ulogu.[2]

Kao vrsni poznavalac hebrejskog jezika i izraelske književnosti, Šomlo je dala veliki doprinos u oblasti prevodilaštva sa hebrejskog na srpski jezik. Objavila je veliki broj književnih prevoda. Bila je posvećena sastavljanju rečnika i enciklopedijskom radu. Sastavila je i "Hebrejsko–srpskohrvatski i srpskohrvatsko–hebrejski rečnik" i objavila udžbenik "Učite sami hebrejski" . Kao prevodilac sa hebrejskog, i na hebrejski jezik, dala je značajan doprinos učvršćivanju srpsko-hebrejskih kulturnih i književnih veza te promocijom izraelske književnosti u svetu za šta je i nagrađena 2005. godine priznanjem "Kalat haor". Saradnik je nekoliko enciklopedija: u Prosvetinoj "Enciklopediji" (Beograd, 1969) je pisala odrednice o izraelskoj književnosti. U "Encyclopaedia Judaica" (Keter, Jerusalim 1974) pisala je o književnicima jevrejskog porekla sa južnoslovenskog područja. U "Hrvatskom Općem leksikonu" (Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 1996) piše o savremenim izraelskim piscima.

Ana Šomlo, bavi se i književnim stvaralaštvom. Objavila je nekoliko romana i zbirki kratkih priča. Za zbirku priča Ponovo u Jerusalimu, dobila je nagradu izraelskog Ministarstva za useljenje 1996. godine. Možda i najzanimljivije književno ostvarenje Ane Šomlo je njena knjiga "Milenina pisma Kafki" objavljena 1988. godine. O ovoj knjizi i ideji da se upusti u istraživanje emotivne veze između čuvenog pisca Franca Kafke i Milene Jasenske, Ana Šomlo je rekla:

Knjiga „Milenina pisma Kafki“ nastala je slučajno. Jedne majske večeri srela sam na uglu Sarajevske i Ulice Miloša Pocerca u Beogradu, Zorana Gluščevića, pisca „Ključevi za Zamak Franca Kafke“ (1971). U razgovoru sam pomenula da čitam Kafkina „Pisma Mileni“. –To su najlepša ljubavna pisma!“ potvrdio je moje mišljenje Gluščević. –Šteta što su Milenina pisma zauvek izgubljena, zaključio je. –Nisam sigurna u to, napisaću ih ponovo, rekla sam, ubeđena da ništa ne može zauvek da nestane. –Odgovoriću na Kafkina pisma, rekla sam… Zoran je moje olako izrečene reči ozbiljno shvatio i stalno mi se javljao da me pita, da li sam već počela da pišem Kafki. Tako su krenula moja istraživanja života Milene Jesenske i njene ljubavi sa Kafkom, putovanje u Prag, traganje za njihovim životima. Moja knjiga „Milenina pisma Kafki“ objavljena je nakon 17 godina u izdanju Književne zajednice Novog Sada.[3]

Osim književnom, novinarskom i prevodilačkom radu, Ana Šomlo, decenijama unazad, posvećena je radu Jevrejske zajednice u Beogradu. Bila je aktivan član Saveza jevrejskih opština i predsednica Kulturne komisije Saveza, a imenovana je i za doživotnu potpredsednicu Jevrejske opštine Beograd. Od 2000. do 2003, bila je predsednica Udruženja Jevreja iz bivše Jugoslavije u Izraelu. Uređivala je glasilo udruženja Most.[4]

Ana Šomlo, od 1992. godine živi i radi u Izraelu. Sarađuje sa brojnim srpskim književnim časopisima gde objavljuje prozu i prevode sa hebrejskog jezika. Priče na hebrejskom jeziku objavljuje u izraelskim časopisima Moznaim, Iton 77 i Jerušalajim.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

  • "Lea Štraser" (Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, (1980)
  • "Glasovi dijaspore" (Književne novine, Beograd, 1985)
  • "Milenina pisma Kafki" (Književna zajednica Novog Sada, 1988)
  • "Kao…" (Spektar, Zagreb 1983, Prosveta, Beograd, 1990)
  • "Hazari ili obnova vizantijskog romana", razgovori sa Miloradom Pavićem (BIGZ, Beograd, 1990)
  • "Bila sam tvoje more: prepiska Franca Kafke i Milene Jesenske", (Pešić i sinovi, Beograd, 2005)
  • "Žuti prkos" ("Inđić", Beograd, 2006)

Zbirke priča[uredi | uredi izvor]

  • "Ponovo u Jerusalimu" (Bosanska knjiga, Sarajevo, 1997) i Prosveta, Beograd 2006)
  • "Iduće godine u Jerusalimu" (Miroslav, Beograd, 2000)
  • "Posle mnogo godina" (Kuća poezije, Banja Luka, 2019)

Prevodi sa hebrejskog jezika[uredi | uredi izvor]

  • prevod romana Aharona Apelfelda "Badenhajm 1939" (Dečje novine, Beograd, 1989)
  • prevod (i priređivanje) knjige "Antologija kratkih priča Izraela" Bagdala, Kruševac, 1995)
  • prevod (i priređivanje) knjige "Antologija izraelske poezije i proze" (Zidne novine, Sarajevo, 1995)
  • prevod zbirke eseja izraelskog političara Šimona Peresa "Novo Postanje" (BMG, Beograd, 1999)
  • prevod doktorske disertacije Lili Halpert Zamir "Danilo Kiš: jedna mračna odiseja" (Ateneum, Beograd, 2000)
  • prevod romana "Nakit" Šulamit Lapid, (Klio, Beograd, 2004)
  • prevod knjige "Lavlji med – Mit o Samsonu" Davida Grosmana, (Geopoetika, Beograd, 2006)
  • prevod knjige (zajedno sa ćerkom Elom Krstić) "Holokaust i njegovo značenje" Jisraela Gutmana, Haima Šackera, (Zavod za udžbenike, Službeni glasnik, Beograd, 2010)
  • prevod (i priređivanje) knjige "Moć govora i druge izraelske priče" (Kuća poezije, Banja Luka, 2014)
  • prevod (i priređivanje) knjige "Antologija savremene izraelske poezije" (Kuća poezije, Banja Luka, 2015)

Ostala izdanja[uredi | uredi izvor]

Rečnici i udžbenici[uredi | uredi izvor]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • nagrada "BUKI FINCI" za knjigu "Milenina pisma Kafki" (1990)
  • diploma Organizacije "Prijatelji dece Srbije" za roman "Kao..." (1990)
  • nagrada izraelskog Ministarstva za useljenje za zbirku priča "Ponovo u Jerusalimu" (1996)
  • priznanje "Kalat haor" (Laureat svetlosti), za dugogodišnji rad na afirmaciji izraelske književnosti u svetu (2005)
  • priznanje "Povelja za prevodilaštvo i međunarodnu saradnju" Kuće poezije iz Banja Luke i Udruženja književnika Srpske (2015)
  • priznanje "Povelja za izuzetan doprinos i jačanju veza između Izraela i Srbije", Ministarstva spoljnih poslova Izraela, Izraelsko-srpskog privrednog društva i Parlamentarnog odbora izraelsko-srpskog prijateljstva (2016)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b (ur.) Aleksandar Gaon, M. Radovanović (2011). Znameniti Jevreji Srbije: biografski leksikon. Beograd: Savez jevrejskih opština Srbije. str. 270. ISBN 978-86-915145-0-1. 
  2. ^ Garonja, Slavica (2013). Žene govore : razgovori sa književnim savremenicama jednog stoleća. Beograd: Altera, Beograd. ISBN 978-86-6007-128-8. 
  3. ^ Garonja, Slavica (2013). Žene govore : razgovori sa književnim savremenicama jednog stoleća. Beograd: Altera. ISBN 978-86-6007-128-8. 
  4. ^ (ur.) Aleksandar Gaon, M. Radovanović (2011). Znameniti Jevreji Srbije: biografski leksikon. Beograd: Savez jevrejskih opština Srbije. str. 271. ISBN 978-86-915145-0-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Шомло&oldid=27755690”