Angela Hitler

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Angela Hitler
Angela Hitler
Datum rođenja(1883-07-28)28. jul 1883.
Mesto rođenjaBraunau na Inu, Austrougarska
Datum smrti30. oktobar 1949.(1949-10-30) (66 god.)
Mesto smrtiHanover,  Zapadna Nemačka
SupružnikMartin Hamič
RoditeljiAlojz Hitler
Franciska Macelsberger

Angela Hitler (engl. Angela Hitler; Braunau na Inu, 28. jul 1883 — 30. oktobar 1949) bila je starija polusestra Adolfa Hitlera.[1]

Život[uredi | uredi izvor]

Angela Hitler rođena je 28. jula 1883. u Braunauu u Austrougarskoj, kao drugo dete Alojza Hitlera.[1] Majka joj je umrla sledeće godine. Nju i njenog brata, Alojza Hitlera mlađeg, odgajali su otac i njegova treća supruga Klara Hitler.[2] Njen polubrat, Adolf Hitler, rođen je šest godina nakon nje i jako su se zbližili. Ona je jedna od dece koja se pominje u Majn kampfu.[3]

Angelin otac umro je 1903. godine, a maćeha 1907, ostavivši malo nasledstvo. Udala se 14. septembra 1903.[4] [5] za Lea Raubala (11. jun 1879 — 10. avgust 1910), mlađeg poreskog inspektora, i rodila sina Lea 12. oktobra 1906. Rodila je 4. juna 1908. godine Geli, a 1910. drugu ćerku Elfridu (Elfride Marija Hoheger, 10. januar 1910 — 24. septembar 1993). Muž joj je umro 1910.

Udovica[uredi | uredi izvor]

U Beč se preselila posle Prvog svetskog rata. Ratni izveštaj Valtera Čarlsa Langera The Mind of Adolf Hitler, kancelarije za strateške usluge profil porodice Hitler, daje pozitivnu sliku Angele u ovom periodu, opisujući je kao „prilično pristojnu i marljivu osobu".[6] U njemu se kaže da je postala menadžerka pansiona za jevrejske studente, gde je svojevremeno branila one koji su pod njenom zaštitom od antisemitskih izgrednika. Langer o Angeli Hitler: „Neki od naših doušnika su je poznavali tokom ovog vremena i izveštavaju da je Angela u studentskim neredima branila jevrejske studente od napada i u nekoliko navrata je palicom tukla arijevske studente dalje od stepenica trpezarije. Ona je prilično krupna, snažna seljačka osoba koja je sposobna da aktivno učestvuje“.[7]

Angela je izgubila kontakt sa Adolfom, a ponovo su ga uspostavili 1919. godine. Godine 1924. Adolf je bio zatvoren u Landsberg am Lehu; Angela je putovala iz Beča da ga poseti. Godine 1928, ona i Geli preselile su se u Berghof, kod Berhtesgadena, gde je ona postala njegova domaćica, a kasnije je postavljena na čelo domaćinstva kada se Hitler povlačio.[1] Geli se ubila 1931.

Angela je nastavila da radi za svog polubrata nakon Gelijeve smrti, ali je snažno odbila Hitlerovu vezu sa Evom Braun.[8] Na kraju je zbog toga napustila Berhtesgaden i preselila se u Drezden.

Ponovni brak[uredi | uredi izvor]

Udala se 18. februara 1936. za arhitektu i profesora Martina Hamiča[1] (22. maj 1878 — 12. maj 1945), koji je dizajnirao fabriku cigareta u Drezdenu, a koji je kasnije postao direktor državne škole za građevinarstvo u Drezdenu.

Vratili su se 26. juna 1936. u Pasau.[9]

Hitler očigledno nije odobravao ovaj brak i svoju polusestru je nazivao „gospođa Hamič“.[8] Izgleda, međutim, da je Hitler uspostavio kontakt sa njom tokom Drugog svetskog rata, jer je Angela ostala njegov posrednik u ostatku porodice sa kojom nije imao kontakt. Godine 1941. prodala je memoare iz Hitlerovih godina Franz Eher Nachfolger, koji joj je doneo 20.000 rajh maraka.

U proleće 1945. godine, nakon uništenja Drezdena u masovnom bombaškom napadu od 13. do 14. februara, Adolf Hitler prebacio je Angelu u Berhtesgaden kako bi izbegao da je Sovjeti zarobe. Takođe je pozajmio njoj i mlađoj sestri Pauli preko 100.000 rajh maraka. U testamentu, Angeli je ostavio penziju od 1.000 rajh marka mesečno. Neizvesno je da li je ikada primila isplate. Njen drugi suprug izvršio je samoubistvo ubrzo nakon konačnog poraza Nemačke.[10]

Posle rata[uredi | uredi izvor]

Adolf je imao slabo mišljenje o inteligenciji obe svoje sestre, nazivajući ih „glupim guskama“.[8] Ipak, Angela je govorila o njemu sa poštovanjem, čak i posle rata, i tvrdila je da ni njen brat ni ona sami nisu znali ništa o holokaustu. Angela Hitler umrla je od moždanog udara 30. oktobra 1949. godine u Hanoveru. [10]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Njen sin Leo imao je sina Petra (rođenog 1931), penzionisanog inženjera koji živi u Lincu, u Austriji. Angelina ćerka Elfride udala se za nemačkog advokata Ernsta Hohegera 27. juna 1937. u Diseldorfu,[11] [12] [13] imali su sina Hejnera Hohegera (rođenog u januaru 1945).[14]

Filmski prikazi[uredi | uredi izvor]

Glumela ju je Helena Timig u filmu Hitlerova banda (1944).[15] U miniseriji Hitler - Uspon zla (2003), glumela ju je Džuli-En Haset.[16]

U francuskoj komediji Ace of Aces (1982), Angela Hitler prikazana je kao njegovateljka Hitlerove rezidencije Obersalzberg. Glumi je Ginter Majsner, isti glumac koji glumi Hitlera.[17]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Hitler's Half-Sister Was Also His Housekeeper — And He May Have Slept With Her Daughter”. All That's Interesting (na jeziku: engleski). 2019-10-11. Pristupljeno 2020-09-01. 
  2. ^ „Angela Hitler”. Turtledove (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-01. 
  3. ^ „Mein Kampf by Adolf Hitler”. www.hitler.org. Arhivirano iz originala 05. 01. 2019. g. Pristupljeno 2020-09-01. 
  4. ^ Hauner, Milan (1983). Hitler: a chronology of his life and time. London: Macmillan. ISBN 0-333-30983-9. 
  5. ^ Zdral, Wolfgang. Die Hitlers. Campus Verlag GmbH. str. 104. ISBN 3-593-37457-9. 
  6. ^ Langer, Walter C. (Walter Charles); United States. Office of Strategic Services (1972). The mind of Adolf Hitler; the secret wartime report. Internet Archive. New York, Basic Books. ISBN 978-0-465-04620-1. 
  7. ^ Walter C. Langer, The Mind of Adolf Hitler:The Secret Wartime Report, Basic Books, New York, 1972, p. 121.
  8. ^ a b v Fritz Redlich, Hitler:Diagnosis of a Destructive Prophet, Oxford University Press, New York, 1999, p. 10
  9. ^ Anna Rosmus Hitlers Nibelungen, Samples Grafenau 2015, pp. 122ff
  10. ^ a b Mitchell, Arthur, Hitler's Mountain: The Führer, Obersalzberg and the American Occupation of Berchtesgaden, McFarland, 2007 p. 154.
  11. ^ Schaub, Julius; Olaf Rose (2005). Julius Schaub, in Hitlers Schatten: Erinnerungen und Aufzeichnungen des Chefadjutanten 1925-1945. Druffel & Vowinckel-Verlag. str. 421. ISBN 3-8061-1164-2. 
  12. ^ Zdral, Wolfgang (2005). Die Hitlers. Campus Verlag GmbH. str. 237. ISBN 3-593-37457-9. 
  13. ^ Läpple, Alfred (2003). Paula Hitler: die unbekannte Schwester Zeitgeschichte (Druffel Verlag). Druffel. str. 174. 
  14. ^ Joachimsthaler, Anton. Hitlers Liste: Ein Dokument Personlicher Beziehungen. Herbig. str. 271. ISBN 3-7766-2328-4. 
  15. ^ Farrow, John (1944-12-15), The Hitler Gang, Bobby Watson, Roman Bohnen, Martin Kosleck, Victor Varconi, Paramount Pictures, Pristupljeno 2020-09-01 
  16. ^ Hitler: The Rise of Evil (TV Mini-Series 2003) - IMDb, Pristupljeno 2020-09-01 
  17. ^ Oury, Gérard (1982-10-27), L'as des as, Jean-Paul Belmondo, Marie-France Pisier, Rachid Ferrache, Frank Hoffmann, Cerito Films, Gaumont International, Rialto Film, Pristupljeno 2020-09-01 

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • (na holandskom) "De jeugd van Adolf Hitler 1889-1907 en zijn familie en voorouders" by Marc Vermeeren. Soesterberg, 2007, 420 blz. Uitgeverij Aspekt, ISBN 90-5911-606-2
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангела_Хитлер&oldid=27783490”