Angerona (boginja)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Angerona
Boginja koja ublažava bol i tugu, sprečava anginu, štiti Rim i njegovo sveto ime
Statua Angerone, jedna od skulptura u vrtu Šenbrun (1773–80); obratite pažnju na prste na usnama
Lični podaci
Druga imenaAngeronija
Mitologija
Simboliusta zavijena i zapečaćena, prst na usnama
FestivaliDivalija

U rimskoj religiji, Angerona ili Angeronija je bila stara rimska boginja čije se ime i funkcije različito objašnjavaju. Ponekad se poistovećuje sa boginjom Feronijom.[1]

Opis[uredi | uredi izvor]

Prema drevnim autoritetima, ona je bila boginja koja je ljude oslobađala od bola i tuge, ili je Rimljane i njihova stada izbavljala od angine. Takođe je bila boginja zaštitnica Rima i čuvarica svetog imena grada, koje se možda ne bi izgovaralo da ne bi bilo otkriveno njenim neprijateljima. Čak se mislilo da je to ime i sama Angerona.[2][a]

Savremeni naučnici smatraju Angeronu boginjom srodnom Opi, Aka Larentiji i Dea Di ; ili kao boginja nove godine i sunca koje se vraća.[b] Njen festival, nazvan Divalija ili Angeronalija, slavio se 21. decembar. Sveštenici su prinosili žrtvu u hramu Volupije, boginje zadovoljstva, u kome je stajala statua Angerone, sa prstom na ustima, koja su bila vezana i zatvorena.[4] Ona je bila obožavana kao Anharija u Fjezoli, gde je njen oltar otkriven krajem 19. veka.[2] U umetnosti je bila prikazana sa zavijenim ustima i prstom pritisnutim na usne, zahtevajući tišinu.[5]

Žorž Dumezil smatra Angeronu boginjom koja pomaže prirodi i ljudima da uspešno izdrže godišnju krizu zimskih dana. Oni kulminiraju u zimskom solsticiju, najkraćem danu, koji je na latinskom poznat kao bruma, od brevissima (umre), najkraći dan. Sramota, bol i teskoba uzrokovana nedostatkom svetlosti i hladnoće izraženi su rečju angor.[6] U latinskom jeziku srodna reč angustiae označava vremenski prostor koji se smatra sramotno i bolno prekratkim.[v] Angerona i povezani kult garantovali su prevazilaženje neprijatnih angusti dies uskih, kratkih dana.

Dumezil je istakao da rimske boginje čije se ime završava sufiksom -ona ili -onja obavljaju funkciju pomaganja vernicima da prebrode određeno vreme ili stanje krize: primeri uključuju Belonu koja dozvoljava Rimljanima da gaze preko rata na najbolji način moguće, Orbone koja brine o roditeljima koji su izgubili dete, [9] Pelonije koja odbacuje neprijatelje,[10] Fesonije koja dozvoljava putnicima da savladaju umor.[11]

Angeronine ferije pod nazivom Angeronalija ili Divalija održane su 21. decembra – dan zimskog solsticija. Tog dana pape su prinele žrtvu boginji u kuriji Akuleji prema Varonu[12] ili u sacello Volupiae, u blizini Porta Romanula, jedne od unutrašnjih kapija na severnoj strani Palatina.[13] Čuvena statua Angerone, sa zavijenim i zapečaćenim ustima i sa prstom na usnama u gestu koji zahteva tišinu, [14] postavljena je u Angeronino svetilište, na oltar Volupiji.[15] Dumezil u ovoj posebnoj osobini vidi razlog zbog kojeg je bila uvrštena među boginje koje su se smatrale kandidatima za titulu tajnog božanstva čuvara Rima.[16]

Dumezil smatra da ova osobenost Angeronine statue nagoveštava prerogativ boginje koji je bio dobro poznat Rimljanima, odnosno njenu volju da traži tišinu. On primećuje da je tišina u vreme kosmičke krize dobro dokumentovana tačka u drugim religijama, navodeći dva primera iz skandinavske i vedske religije.[g]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Soranija“ i „Hirpa“ su takođe predloženi kao kandidati za tajno ime.[3]
  2. ^ Prema Momsenu, ab angerendo = ἀπὸ τοῦ ἀναφέρεσθαι τὸν ἥλιον.
  3. ^ Dumezil citira Makrobijev opis preokreta u godini: „vreme kada je svetlost angusta ...; solsticij, dan u kojem sunce konačno izlazi”[ex latebris angustiisque ...][7] and Ovid: "The summer solstice does not make my nights short, and the winter solstice does not make days angustos."[8]
  4. ^ U vedskoj religiji tišina se koristi u drugoj krizi sunca, krizi pomračenja: Kada je sunce bilo skriveno u demonskom mraku, Atri ga je odatle odveo pomoću četvrtog brahmana i kult bogovima kroz „obožavanje nagih“, tj. snagom iznutra i bez izgovorenih reči.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Roman Goddess: Angerona”. Flowers for Gods (na jeziku: engleski). 2018-11-23. Arhivirano iz originala 11. 10. 2019. g. Pristupljeno 2019-10-11. 
  2. ^ a b Chisholm 1911.
  3. ^ LaBadie, Horace W. Jr. „What was the secret name of Rome?”. Pristupljeno 2. 9. 2018. 
  4. ^ Macrobius I, 10; Pliny, Natural History III, 9; Varro, De Lingua Latina VI, 23
  5. ^ Statue of Angerona. Bronze 662 (http://medaillesetantiques.bnf.fr/ark:/12148/c33gbf19z), de Luynes collection, BnF
  6. ^ Dumézil 1977, str. 296–299
  7. ^ Macrobius. Saturnalia I 25, 15
  8. ^ Ovid. Tristia, V 10, 7-8
  9. ^ Cicero. De Natura Deorum III 63; Arnobius. Adversus Gentiles, IV 7.
  10. ^ Arnobius Adversus Gentiles IV 4.
  11. ^ Augustine. De Civitate Dei, IV 21.
  12. ^ Varro. De Lingua Latina, VI 23
  13. ^ Macrobius. Saturnalia, I 10, 7.
  14. ^ Solinus. De Mirabilibus Mundi, I 6
  15. ^ Macrobius. Saturnalia, I 10, 8.
  16. ^ Macrobius. Saturnalia, III 8, 3-4.
  17. ^ Dumézil, G. (1956). Déesses latines et mythes védiques. Paris.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dumézil, Georges (1977). La religione romana arcaica. Con un'appendice sulla religione degli Etruschi. Milano: Rizzoli. 
  • Hendrik Vagenvort, "Diva Angerona", ponovo štampano u Pijetas: Izabrane studije o rimskoj religiji (Bril, 1980), str. 21–24 onlajn.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ангерона_(богиња)&oldid=26810714”