Andrej Vitruk

andrej vitruk
Andrej Vitruk
Lični podaci
Datum rođenja	(1902-07-08)8. jul 1902.
Mesto rođenja	Žitomir, Ruska Imperija
Datum smrti	2. jun 1946.(1946-06-02) (43 god.)
Mesto smrti	Kijev, Ukrajinska SSR, SSSR
Profesija	vojno lice
Delovanje
Učešće u ratovima	Bitka kod Halkin Gola Sovjetsko-finski rat Veliki otadžbinski rat Narodnooslobodilačka borba
Čin	general-major
Heroj
Heroj SSSR od	24. februara 1942.
Narodni heroj od	29. januara 1945.
Odlikovanja	sovjetska odlikovanja: Heroj Sovjetskog Saveza Orden Lenjina Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden crvene zastave Orden Suvorova drugog stepena Orden Kutuzova drugog stepena Orden Bogdana Hmeljnickoga drugog stepena Orden Aleksandra Nevskog Orden crvene zvezde strana odlikovanja:

Grob Andreja Vitruka u Kijevu

Andrej Nikiforovič Vitruk (ukr. Андрій Никифорович Вітрук, rus. Андрей Никифорович Витрук; Žitomir, 8. jul 1902 — Kijev, 2. jun 1946) bio je sovjetski general-major avijacije, heroj Sovjetskog Saveza i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 8. jula 1902. godine u selu Andruški, kod Žitomira, na teritoriji današnje Ukrajine, u siromašnoj seljačkoj porodici. U 13. godini je počeo da radi kao najamni radnik u fabrici šećera, a u Crvenu armiju je stupio 1924. godine. Osam godina je služio u artiljerijskim jedinicama, a 1934. se odlučio da postane pilot, pa se upisao u Vojnu avijatičarsku školu u Borisoglebsku. Kao pilot lovca-bombardera učestvovao je u bici kod Halkin Gola protiv Japana, a zatim u nemačkoj i sovjetskoj invaziji Poljske 1939. i Zimskom ratu protiv Finske.

Godine 1941. je prošao obuku za oficira i postao je zapovednik sovjetskog 65. vazduhoplovnog puka u Lenjingradskoj vojnoj oblasti. Na tom mestu je ostao do početka nemačke invazije na Sovjetski Savez. Dana 6. jula 1941. je ranjen, ali se nije povukao i unapređen je u čin pukovnika. U to vreme njegov puk je zamenio zastarele avione tipa Polikarpov I-15 savremenijim avionima Iljušin Il-2. Nakon obuke puk je podeljen, a Vitruk je ostao zapovednik jednog dela puka. U oktobru je premešten u sovjetski Zapadni front blizu Moskve. Početkom 1942. godine je izvršio svoj 21. let, ali nije oborio nijedan avion. Ipak, zbog dobrog zapovedanja pukom, 24. februara 1942. proglašen je herojem Sovjetskog Saveza.

U julu 1942. Vitruk je postao zapovednik 291. divizije, koja je kasnije pretvorena u 10. gardijsku diviziju sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Na tom mestom je komandovao tokom bitaka za Voronjež, Kijev i Targu Frumoš. Kasnije je učestvovao u bitkama koje su dovele do zauzimanja Ploeštija, Bukurešta i Krajove u Rumuniji i u Beogradskoj operaciji.

Nakon oslobođenja Beograda, Vitrukova grupa je stavljena na raspolaganje komandi Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije (NOVJ), koja je kasnije borila na Sremskom frontu. Vitrukova grupa je učestvovala i u zauzimanju mađarskog grada Sekešfehervara.

Zbog svojih zasluga u borbama na tlu Jugoslavije, Predsedništvo AVNOJ-a ga je, na predlog Vrhovnog komandanta JA maršala Josipa Broza Tita, 29. januara 1945. godine, odlikovalo Ordenom narodnog heroja.

Andrej Vitruk je umro nakon teške bolesti 2. juna 1946. godine i sahranjen je u Kijevu.

Među njegovim odlikovanjima su i Orden Lenjina, Orden Suvorova drugog reda, Orden crvene zastave i Orden Aleksandra Nevskog.

Literatura

• Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239

Spoljašnje veze

• Biografiя Vitruk Andreй Nikiforovič (jezik: ruski)
• Portret