Pređi na sadržaj

Anovulacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anovulacija
SinonimiAnovulation
Ovulacija (prikazana na slici) izostaje u anovulaciji
Specijalnostiginekologija

Anovulacija je jedan od poremećaja menstrualnog ciklusa u kome jajnici tokom menstrualnog ciklusa ne otpuštaju jajnu ćeliju, pa izostaje ovulacija. Pri tome treba imati u vidu da žena koja ne ovulira u svakom menstrualnom ciklusu ne mora nužno da prolazi kroz menopauzu. Hronična anovulacija, koja je čest uzrok neplodnosti, pored menstrualnih promena i neplodnosti, može izazvati ili pogoršati druga hronična stanja kao što su hiperandrogenizam ili osteopenija, a ima i važnu ulogu u višestrukim disbalansima i disfunkcijama kod sindroma policističnih jajnika.[1][2]

Tokom prve dve godine nakon menarhe, 50% menstrualnih ciklusa može biti anovulacijsko.

Ovulaciju je moguće obnoviti odgovarajućim lekovima u približno 90% slučajeva, nakon pravilno postavljene dijagnoze anovulacije i identifikacije njene etiologije, koja nije laka, jer žene sa anovulacijom i dalje imaju (manje ili više) redovne menstruacije, ali ne uspevaju da zatrudne.

Mapiranje telesne temperature je koristan način za otkrivanje ranih znakova anovulacije i može pomoći ginekolozima u ranom postavljanju dijagnoze.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije za klasifikaciju anovulacije uključuju određivanje oligomenoreje (menstrualni ciklus >35 dana) ili amenoreje (izostanak menstrualnog ciklus >6 meseci), u kombinaciji sa koncentracijom prolaktina, folikulostimulirajućeg hormona (FSH) i estradiola (E2). Na osnovu ovih kriterijuma pacijentkinje su klasifikovane kao:

  • SZO1 (15%) – hipogonadotropne, hipoestrogene anovulacije,
  • SZO2 (80%) – normogonadotropne, normoestrogene anovulacije,
  • SZO3 (5%) – hipergonadotropne, hipoestrogene anovulacije.

Velika većina pacijenata sa anovulacijom pripada grupi SZO2 i pokazuje veoma heterogene simptome anovulacije, gojaznosti, biohemijskog ili kliničkog hiperandrogenizma i insulinske rezistencija.[3]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Hormonski disbalans[uredi | uredi izvor]

Hormonski disbalans je najčešći uzrok anovulacije i smatra se da čini oko 70% svih slučajeva. Otprilike polovina žena sa hormonskom neravnotežom ne stvara dovoljno folikula da bi obezbedila razvoj jajašca, verovatno zbog loše hormonskesekrecije iz hipofize ili hipotalamusa. Hipofiza kontroliše većinu drugih hormonskih žlezda u ljudskom telu. Prema tome, svaki poremećaj hipofize utiče na druge žlezde pod njenim uticajem, uključujući i jajnike. Ovo se dešava u oko 10% slučajeva. Mlečne žlezde takođe kontroliše hipofiza, tako da može uticati i na laktaciju. Hipofiza kontroliše i hipotalamus. U 10% slučajeva, promene hemijskih signala iz hipotalamusa često mogu ozbiljno da utiču na jajnike .

Postoje i druge hormonske anomalije koje nemaju direktnu vezu sa gore navedenim koje mogu uticati na ovulaciju. Na primer, žene sa hiper ili hipotireozom ponekad imaju problema sa ovulacijom. Disfunkcija štitne žlezde može zaustaviti ovulaciju, narušavajući ravnotežu prirodnih reproduktivnih hormona u telu .

Sindrom policističnih jajnika (takođe poznat kao Stein-Leventhal sindrom) i hiperprolaktinemija takođe mogu izazvati anovulacijske cikluse kroz hormonsku neravnotežu.[4][5]

Funkcionalni problemi[uredi | uredi izvor]

Funkcionalni problemi čini oko 10-15% svih slučajeva anovulacije. Jajnici mogu prestati da rade u oko 5% slučajeva. To može biti zato što jajnici ne sadrže jajašca. Međutim, potpuna blokada jajnika retko je uzrok neplodnosti. Blokirani jajnici mogu ponovo da funkcionišu bez jasnog medicinskog objašnjenja.

U nekim slučajevima, jaje je možda pravilno sazrelo, ali folikul možda nije puknuo (ili je puknuo bez oslobađanja jajeta). Ovo se zove sindrom luteinizovanog nerupturisanog folikula (LUFS).

Fizičko oštećenje jajnika ili jajnika sa više cista može uticati na njihovu sposobnost funkcionisanja. Ovo se zove distrofija jajnika. Pacijenti koji pate od Stein-Leventhalovog sindromom (takođe poznatim kao sindrom policističnih jajnika takođe mogu patiti od anovulacije.[6]

Do 90% slučajeva anovulacije je uzrokovano policističnim jajnicima; ovaj sindrom je obično nasledan.[7][8]

Gubitak težine ili anoreksija takođe mogu izazvati hormonsku neravnotežu, što dovodi do nepravilne ovulacije (disovulacije). Moguće je da je ovaj mehanizam evoluirao da bi zaštitio zdravlje majke. Trudnoća u kojoj je majka slaba mogla bi predstavljati rizik po zdravlje bebe i majke. S druge strane, višak kilograma takođe može izazvati disfunkciju jajnika. Doktor Barbieri sa Harvardske medicinske škole ukazao je da su slučajevi anovulacije prilično česti kod žena sa BMI (indeksom telesne mase ) od 27 kg/m2 .[9][10] Ne samo da višak kilograma negativno utiče na samu ovulaciju,[11] već i na efikasnost lečenja i ishode ART (potpomognute reproduktivne tehnologije).[9][10]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Anovulacija je obično povezana sa specifičnim simptomima. Međutim, važno je napomenuti da se ne moraju svi manifestovati u isto vreme.

Amenoreja (izostanak menstruacije se javlja kod oko 20% žena sa ovulatornom disfunkcijom.

Retke i slabe menstruacije se javljaju kod oko 40% žena sa ovulatornom disfunkcijom.

Drugi potencijalni simptom su neredovne menstruacije ( pet ili više menstrualnih ciklusa godišnje pet ili više dana kraći ili duži ciklus od prosečne dužine ciklusa).

Odsustvo mastodinije (bola ili osetljivost dojke) koja se javlja kod oko 20% žena sa problemima ovulacije.

Moguća je i povećana telesna težina i pojava dlaka na licu, što se relativno lako leči i često se povezuje sa sindromom policističnih jajnika.

Povezane promene[uredi | uredi izvor]

Kod većine žena, promene u menstrualnim ciklusima su glavni pokazatelj hronične anovulacije. Ovulatorna menstruacija je obično redovna i predvidljiva u smislu dužine ciklusa, trajanja i težine krvarenja i drugih simptoma. Ovulatorni periodi su često praćeni simptomima srednjeg ciklusa kao što su blagi bol ili predmenstrualni simptomi. Nasuprot tome, anovulacija se obično manifestuje kao menstrualna nepravilnost, odnosno nepredvidiva varijabilnost intervala, trajanja ili krvarenja.

Anovulacija takođe može izazvati prekid menstruacije ( sekundarna amenoreja ) ili prekomerno krvarenje ( disfunkcionalno krvarenje iz materice ). Blagi bol i predmenstrualni simptomi su obično odsutni ili su smanjeni kada žena ima anovulaciju.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Svest o plodnosti i merenje LH[uredi | uredi izvor]

Metode svesti o plodnosti zasnovane na simptomima mogu se koristiti za otkrivanje ovulacije ili za utvrđivanje da su ciklusi anovulacijski. Mapiranje menstrualnog ciklusa se može uraditi ručno ili uz pomoć različitih monitora plodnosti. Zapisi jednog od primarnih znakova svesti o plodnosti – bazalne telesne temperature – mogu otkriti ovulaciju, identifikujući promenu temperature koja se javlja nakon ovulacije. Smatra se da je to najpouzdaniji način da se potvrdi da li je došlo do ovulacije.[12]

Žene takođe mogu da koriste komplete za predviđanje ovulacije (OPK) koji otkrivaju porast nivoa luteinizirajućeg hormona (LH) što obično ukazuje na neposrednu ovulaciju. Za neke žene, ovi uređaji ne otkrivaju porast LH ili su visoki nivoi LH loš prediktor ovulacije; ovo je posebno često kod žena sa policističnim jajnicima. U takvim slučajevima, OPK i oni monitori plodnosti zasnovani na LH mogu pokazati lažne rezultate, sa povećanim brojem lažno pozitivnih ili lažno negativnih. Dr Freundl sa Univerziteta u Hajdelbergu sugeriše da testovi koji koriste LH kao referencu često nemaju osetljivost i specifičnost.[13]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Promene životnog stila[uredi | uredi izvor]

Anovulacija se potencijalno može sanirati promenama u načinu života.[14] Kod žena sa anovulatornim sindromom policističnih jajnika, gubitak težine generalno dovodi do poboljšanja menstruacije, ovulacije i stope trudnoće.[15]

Kod inače zdravih žena sa anovulacijom, zdrava ishrana može povoljno uticati na ovulatorne poremećaje, kao što je veća potrošnja mononezasićenih masti umesto trans masti, biljnih, a ne životinjskih izvora proteina, mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti, multivitamina i gvožđa.[14]

Indukcija ovulacije[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Indukcija ovulacije

Glavne alternative indukciji ovulacije lekovima su:

  • Antiestrogen, koji izaziva inhibiciju negativne povratne sprege estrogena u hipofizi, što rezultuje povećanjem lučenja folikulostimulirajućeg hormona.[16] Lekovi koji se koriste za ovaj efekat su uglavnom klomifen citrat i tamoksifen (oba deluju kao selektivni modulator estrogenskih receptora, kao i letrozol ( inhibitor aromataze ).
  • Folikulostimulišući hormon (FSH), direktno stimuliše jajnike. Kod žena sa anovulacijom, može biti alternativa nakon 7 do 12 pokušaja ciklusa hipofiznog povratnog režima (što dokazuje klomifen-citrat), i drugi preparati jeftiniji i lakši za kontrolu.[17]

Vantelesna oplodnja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vantelesna oplodnja

Standardna procedura vantelesne oplodnje podrazumeva kontrolisanu hiperstimulaciju jajnika gonadotropinima, u većim dozama, sa namerom da se podstakne razvoj prekobrojnih folikula. Potom sledi nalaz transvaginalnih jajnih ćelija, koinkubacija, a zatim embriotransfer bezbednog broja folikula, kojih prema međunarodnim smernicama ne treba da bude više od dva.[18]

Drugi tretmani[uredi | uredi izvor]

Bromokriptin

Bromokriptin, koji se propisuje samo u slučajevima prekomerne proizvodnje prolaktina ( hiperprolaktinemija ). deluje na potpuno drugačiji način od ostalih gore navedenih tretmana.[19]

Kortikosteroidi

Kortikosteroidi (obično se nalaze u antiinflamatornim lekovima) koji se obično koriste za smanjenje proizvodnje testosterona mogu se koristiti za lečenje anovulacije, ako je uzrokovana prekomernom proizvodnjom muških polnih hormona od strane nadbubrežne žlezde.

Metformin

Metformin je ranije bio preporučivan za lečenje anovulacijonog sindroma kod policističnih jajnika, ali u najvećoj studiji do sada, koja je upoređivala klomifen sa metforminom, klomifen je bio efikasniji od samog metformina.[20] Nakon ove studije, konsenzusom grupe koju je sponzorisala ESHRE/ASRM nije preporučila metformin za stimulaciju ovulacije.[21] Naknadna randomizovana ispitivanja potvrdila su nedostatak dokaza za zamenu metformina klomifenom.[22]

Promena načina života

Nekoliko studija ukazuje da u nekim slučajevima jednostavna promena načina života može pomoći pacijentima koji pate od anovulacije. Na primer, konsultacija sa nutricionistom može pomoći mladoj ženi koja pati od anoreksije da dobije na težini, što bi moglo da ponovo pokrene njen menstrualni ciklus .

Suprotno tome, mlada žena sa prekomernom težinom koja uspe da smrša može takođe da ublaži problem anovulacije (gubitak od samo 5% telesne težine može biti dovoljan da ponovo pokrene ovulaciju). Međutim, opšte je prihvaćeno da je pacijentima sa policističnim jajnikom obično veoma teško da izgube težinu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Zanoio, Ginecologia e ostetricia, Elsevier. 2007. ISBN 88-214-2730-7.
  2. ^ Kenneth L. Becker, Principles and Practice of Endocrinology and Metabolism, Lippincott Williams & Wilkins. 2001. ISBN 0-7817-1750-7.
  3. ^ NADIR R. FARID; Evanthia Diamanti-Kandarakis (26. 3. 2009). Diagnosis and Management of Polycystic Ovary Syndrome. Springer. str. 243. ISBN 978-0-387-09717-6. Pristupljeno 5. 9. 2012.
  4. ^ Legro, Richard S. (2007). „A 27-year-old woman with a diagnosis of polycystic ovary syndrome”. JAMA. 297 (5): 509—519. PMID 17284701. doi:10.1001/jama.297.5.509. .
  5. ^ Alexander, Nancy B.; Cotanch, Patricia H. (1980). „The endocrine basis of infertility in women”. Nurs. Clin. North Am. 15 (3): 511—24. doi:10.1016/S0029-6465(22)00565-5. .
  6. ^ Rotterdam ESHRE/ASRM-Sponsored PCOS Consensus Workshop Group (januar 2004). „Revised 2003 consensus on diagnostic criteria and long-term health risks related to polycystic ovary syndrome”. Fertil. Steril. 81 (1): 19—25. PMID 14711538. S2CID 40264627. doi:10.1016/j.fertnstert.2003.10.004. 
  7. ^ Azziz R, Woods KS, Reyna R, Key TJ, Knochenhauer ES, Yildiz BO (juni 2004). „The prevalence and features of the polycystic ovary syndrome in an unselected population”. J. Clin. Endocrinol. Metab. 89 (6): 2745—2749. PMID 15181052. doi:10.1210/jc.2003-032046 Slobodan pristup. 
  8. ^ Hull MG (septembar 1987). „Epidemiology of infertility and polycystic ovarian disease: endocrinological and demographic studies”. Gynecol. Endocrinol. 1 (3): 235—245. PMID 3140583. doi:10.3109/09513598709023610. 
  9. ^ a b Crosignani PG, Ragni G, Parazzini F, Wyssling H, Lombroso G, Perotti L (mart 1994). „Anthropometric indicators and response to gonadotrophin for ovulation induction”. Hum. Reprod. 9 (3): 420—3. PMID 8006129. doi:10.1093/oxfordjournals.humrep.a138521. 
  10. ^ a b Fedorcsák P, Storeng R, Dale PO, Tanbo T, Abyholm T (januar 2000). „Obesity is a risk factor for early pregnancy loss after IVF or ICSI”. Acta Obstet Gynecol Scand. 79 (1): 43—48. PMID 10646815. doi:10.1080/j.1600-0412.2000.079001043.x. 
  11. ^ Hamilton-Fairley, Diana; Kiddy, Deborah; Watson, Hazel; Paterson, Catherine; Franks, Stephen (1992). „Association of moderate obesity with a poor pregnancy outcome in women with polycystic ovary syndrome treated with low dose gonadotrophin”. BJOG: An International Journal of Obstetrics and Gynaecology. 99 (2): 128—131. PMID 1554664. S2CID 20949707. doi:10.1111/j.1471-0528.1992.tb14470.x. .
  12. ^ Freundl, G. (2003). „Estimated maximum failure rates of cycle monitors using daily conception probabilities in the menstrual cycle”. Human Reproduction. 18 (12): 2628—2633. PMID 14645183. doi:10.1093/humrep/deg488. .
  13. ^ Freundl, G.; Bremme, M.; Frank-Herrmann, P.; Baur, S.; Godehardt, E.; Sottong, U. (1996). „The CUE Fertility Monitor compared to ultrasound and LH peak measurements for fertile time ovulation detection”. Advances in Contraception. 12 (2): 111—121. PMID 8863906. S2CID 13530700. doi:10.1007/BF01849632. .
  14. ^ a b Chavarro, Jorge E.; Rich-Edwards, Janet W.; Rosner, Bernard A.; Willett, Walter C. (2007). „Diet and Lifestyle in the Prevention of Ovulatory Disorder Infertility”. Obstetrics & Gynecology. 110 (5): 1050—1058. PMID 17978119. S2CID 6719868. doi:10.1097/01.AOG.0000287293.25465.e1. 
  15. ^ Hamilton-Fairley, D.; Taylor, A. (2003). „Anovulation”. BMJ. 327 (7414): 546—549. PMC 192851 Slobodan pristup. PMID 12958117. doi:10.1136/bmj.327.7414.546. 
  16. ^ McKeage, K.; Curran, M. P.; Plosker, G. L. (2004). „Fulvestrant: a review of its use in hormone receptor-positive metastatic breast cancer in postmenopausal women with disease progression following antiestrogen therapy”. Drugs. 64 (6): 633—48. PMID 15018596. doi:10.2165/00003495-200464060-00009. 
  17. ^ Weiss, N. S.; Braam, S.; König, T. E.; Hendriks, M. L.; Hamilton, C. J.; Smeenk, J. M.; Koks, C. A.; Kaaijk, E. M.; Hompes, P. G.; Lambalk, C. B.; Van Der Veen, F.; Mol, B. W.; Van Wely, M. (2014). „How long should we continue clomiphene citrate in anovulatory women?”. Human Reproduction (Oxford, England). 29 (11): 2482—2486. PMID 25164024. doi:10.1093/humrep/deu215. 
  18. ^ „Overview | Fertility problems: assessment and treatment | Guidance | NICE”. www.nice.org.uk. 20. 2. 2013. Pristupljeno 2022-07-09. 
  19. ^ Palomba, Stefano; Orio, Francesco; Nardo, Luciano Giovanni; Falbo, Angela; Russo, Tiziana; Corea, Domenico; Doldo, Patrizia; Lombardi, Gaetano; Tolino, Achille; Colao, Annamaria; Zullo, Fulvio (2004). „Metformin AdministrationVersus Laparoscopic Ovarian Diathermy in Clomiphene Citrate-Resistant Women with Polycystic Ovary Syndrome: A Prospective Parallel Randomized Double-Blind Placebo-Controlled Trial”. The Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism. 89 (10): 4801—4809. PMID 15472166. S2CID 37518839. doi:10.1210/jc.2004-0689. .
  20. ^ Legro, Richard S.; Barnhart, Huiman X.; Schlaff, William D.; Carr, Bruce R.; Diamond, Michael P.; Carson, Sandra A.; Steinkampf, Michael P.; Coutifaris, Christos; McGovern, Peter G.; Cataldo, Nicholas A.; Gosman, Gabriella G.; Nestler, John E.; Giudice, Linda C.; Leppert, Phyllis C.; Myers, Evan R. (2007). „Clomiphene, Metformin, or Both for Infertility in the Polycystic Ovary Syndrome”. New England Journal of Medicine. 356 (6): 551—566. PMID 17287476. doi:10.1056/NEJMoa063971. .
  21. ^ Thessaloniki ESHRE/ASRM-Sponsored PCOS Consensus Workshop Group (2008). „Consensus on infertility treatment related to polycystic ovary syndrome”. Fertility and Sterility. 89 (3): 505—522. PMID 18243179. doi:10.1016/j.fertnstert.2007.09.041. .
  22. ^ Johnson, N. P.; Stewart, A. W.; Falkiner, J.; Farquhar, C. M.; Milsom, S.; Singh, V.- P.; Okonkwo, Q. L.; Buckingham, K. L. (2010). „PCOSMIC: A multi-centre randomized trial in women with Poly Cystic Ovary Syndrome evaluating Metformin for Infertility with Clomiphene”. Human Reproduction. 25 (7): 1675—1683. PMID 20435692. doi:10.1093/humrep/deq100. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ановулација&oldid=27839849”