Anri II Valoa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Anri II Valoa
Anri II (crtež Fransoa Kluea)
Lični podaci
Puno imeAnri II
Datum rođenja(1519-03-31)31. mart 1519.
Mesto rođenjadvorac Sen Žermen an Le, Francuska
Datum smrti10. jul 1559.(1559-07-10) (40 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
Porodica
SupružnikKatarina Mediči
PotomstvoFransoa II Valoa, Elizabet Valoa, Claude of Valois, Louis of Valois, Šarl IX Valoa, Anri III Valoa, Margareta od Valoa, Fransoa, vojvoda od Anžua, Victoria of Valois, Žana od Valoa, Henri d'Angoulême, Diane de France, Henri de Saint-Rémi
RoditeljiFransoa I Valoa
Klod od Francuske
DinastijaValoa
PrethodnikFransoa I Valoa
NaslednikFransoa II Valoa

Anri II od Francuske (franc. Henri II de France; 1519 — 1559) bio je kralj Francuske od 1547. do svoje smrti 1559. Bio je sin kralja Fransoa I i Klod od Francuske.[1]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Proveo je sa bratom tri godine detinjstva u Španiji kao talac cara Karla V. To je bio zalog za njihovog oca koji je bio zarobljen u bici kod Pavije. Oženio se 28. oktobra 1533. Katarinom Mediči, kada su oboje imali 14 godina. Njegov stariji brat Fransoa je iznenada umro 1536. i tako je Anri postao prvi kandidat za kraljevog naslednika.[2]

Godinu dana posle ženidbe sa Katarinom, upoznao je 35-o godišnju udovicu Dijanu od Paoatjea koja mu je postala najbliži savetnik i ljubavnica. Inteligentna i samopouzdana, ona je u narednih 25 godina bila značajni faktor francuske politike.

Politika i rat[uredi | uredi izvor]

Anrijevu vladavinu su obeležili ratovi sa Austrijom i progoni hugenota.

Protestantske sveštenike je spaljivao na lomači ili im je sekao jezike zbog širenja jeresi. Edikt iz Šatobrijana, iz 1551, naređivao je sudovima da istraže i kazne sve jeretike i da hugenotima oduzmu trećinu imovine. Takođe je uveo striktnu cenzuru štampanih knjiga.

U Italijanskim ratovima, 1551–1559, Anri je nameravao da od Karla V preuzme Italiju i obezbedi francusku dominaciju u evropskoj politici. Kampanja u Loreni je bila uspešna, zauzeti su Mec, Tul i Verden, ali je invazija na Toskanu 1553. završila porazom u Bici kod Marčijana. Posle Karlove abdikacije 1556, centar ratnih operacija se preselio u Flandriju, gde su Francuzi opljačkali španske gradove u Nizozemskoj i uzeli grad Kale od Engleske. I pored ovih uspeha, mirovnim ugovorom iz Kato-Kambrezija, Francuska se odrekla pretenzija na Italiju.

Anri je na svom dvoru obrazovao mladu škotsku kraljicu Meri Stjuart sa namerom da je uda za svog sina Fransoa. Ovo je bio instrument imperijalne politike kojim bi kraljevi Francuske postali kraljevi Škotske, a imali bi i argumente za preuzimanje engleskog prestola. Naime, katolici su smatrali da je Elizabeta Tjudor nezakonita kći Henrija VIII, i tako bi Meri bila naslednica prestola.[3]

Smrt nesrećnim slučajem[uredi | uredi izvor]

Kralj Anri je voleo lov i viteške turnire. Dana 30. juna 1559. u Parizu su trajale proslave zaključenja mira u Kato-Kambreziju i venčanja Elizabete, kraljeve kćeri, za španskog kralja Filipa II. U viteškom takmičenju, kralja je u oko pogodilo polomljeno koplje kapetana njegove Škotske garde Gabrijela Montgomerija. Od povrede mozga kralj je preminuo 10. jula 1559.[1]Kraljica Katarina nije dozvolila da uz njega bude Dajana od Poatjea, iako je to kralj tražio. Posle kraljeve smrti, Katarina ju je proterala na njeno luksuzno imanje.

Anrija II je nasledio njegov sin Fransoa II. Katarina Mediči je preuzela stvarnu vlast kao regent.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Luj I od Orleana (24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Žan od Orleana, grof od Angulema
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Valentina Viskonti (25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Šarl od Orleana, grof od Angulema
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Alain IX of Rohan
 
 
 
 
 
 
 
9. Marguerite de Rohan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Marguerite of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
2. Fransoa I Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis, Duke of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
10. Filip II, vojvoda Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ana od Kipra
 
 
 
 
 
 
 
5. Lujza od Savoje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Šarl I, vojvoda od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
11. Margareta od Burbona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Agnes od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
1. Anri II Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Luj I od Orleana (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Šarl od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Valentina Viskonti (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Luj XII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Adolf I, vojvoda Kleva
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Klevska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Marija od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
3. Klod od Francuske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Richard of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
14. Fransoa II, vojvoda od Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marguerite d'Orléans
 
 
 
 
 
 
 
7. Ana od Bretanje
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Gaston IV, grof od Foa
 
 
 
 
 
 
 
15. Margarita od Foa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Eleonora od Navare
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 53. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Henri II, roi de France (1547-1559)”. www.histoire-pour-tous.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 1. 2023. 
  3. ^ BRAYER, Thierry (13. 12. 2013). „HENRI II”. Tous les Rois de France (na jeziku: francuski). Pristupljeno 18. 1. 2023. 

Literatura[uredi | uredi izvor]


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Anri II Valoa na Vikimedijinoj ostavi.



Francuski kraljevi
(1547 — 1559)


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анри_II_Валоа&oldid=27740154”