Anri V

Anri V Burbonski
Anri V
Lični podaci
Puno ime	Henri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux
Datum rođenja	(1820-09-29)29. septembar 1820.
Mesto rođenja	Dvorac Tileri, Pariz, Francuska
Datum smrti	24. avgust 1883.(1883-08-24) (62 god.)
Mesto smrti	Dvorac Frohsdorf, Austrougarska
Porodica
Supružnik	Marija Tereza od Austrije
Roditelji	Šarl-Ferdinant Marija Karolina Burbon
Dinastija	Burboni
Kralj Navare
Prethodnik	Luj XIX
Naslednik	Legitimism
Kralj Francuske
Period	2. avgust – 9. avgust 1830.
Prethodnik	Luj XIX
Naslednik	Luj-Filip I

Anri V (fr. Henri Charles Ferdinand Marie Dieudonné d'Artois, duc de Bordeaux; dvorac Tiljerije, 29. septembar 1820 — dvorac Fohsdorf, 3. jun 1883) bio je kralj Francuske i Navare, a kasnije i viši tužilac. Bio je sin francuskih vladara Šarla Ferdinanda i Marije Karoline Burbon, kao i unuk Šarla X.

Mladost

Ispred dvorca Rambuje na proglašenju za kralja.

Rođen je 29. septembra 1820. u dvorcu Tijeri kao najmlađi sin Marije Karoline Burbon. Rođen je osam meseci posle očeve tragične smrti. Izbijanjem Julske revolucije 1830. godine dovelo je do pada kralja Šarla X koji je bio primoran potpisati abdikaciju koja se odnosila na Luja XIX. Pošto Luj XIX nije imao djece, on je 20 minuta kasnije abdikcirao u korist svog nećaka, Anrija V.

Anri je 2. avgusta 1830. zvanično proglašen kraljem Francuske i Navare čemu su se žestoko usprotivili revolucionari. Pod pritiskom protestanata, u parlamentu je 9. avgusta 1830. donesena je odluka da vlast preuzme Luj-Filip I. 16. avgusta je sa porodicom napustio Francusku i pobegao u izbjegništvo.

Ponuda

Smrću njegovog dede Šarla H 1836. i njegovog ujaka 1844. godine, Anri je postao viši francuski tužilac.Njegove pristalice su se nazivali legitimistima. Porazom Francuske u bici kod Sedana 1. septembra 1870. godine, car Napoleon III Bonaparta je bio uhapšen. Čuvši to, vlasti u Parizu su ukinule Drugo francusko carstvo i formirale Treću francusku republiku. Posle toga su u Narodnoj skupštini većina postali rojalisti. Tada mu je u skupštini ponovo ponuđena titula kralja. Izjavio je kako će primiti vlast, ali samo pod uslovom da se ukine trobojna zastava i da se vrati zastava sa ljiljanom. Skupština to nije odobrila, a Anri je zbog toga odbio krunu. Trobojna zastava je sve do danas ostala zastava Francuske.

Smrt

Anri V je umro 24. avgusta 1883. u 62. godini. Umro je u svojoj rezidenciji u austrijskom dvorcu Frohsdorf. Sahranjen je pored svog dede Šarla H u Novoj Gorici koja je tada pripadala Austriji, a danas Sloveniji. Njegova lična imovina, uključujući i dvorac Šambor, poslije njegove smrti bili su prepušteni Robertu I, sinu njegove sestre.

Porodično stablo

16. Luj XV

8. Luj, francuski dofen

17. Marija Lešćinska

4. Šarl X

18. Avgust III od Poljske

9. Marija Jozefa od Saksonije

19. Marija Jozefa od Austrije

2. Šarl-Ferdinant

20. Karlo Emanuel III od Sardinije

10. Vitorio Amedeo III od Sardinije

21. Polyxena of Hesse-Rotenburg

5. Marija Tereza Savojska

22. Filip V od Španije

11. Maria Antonietta of Spain

23. Izabela Farnses od Parme

1. Anri V

24. Karlos III od Španije

12. Ferdinand I od Dve Sicilije

25. Marija Amalija Saksonska

6. Franc I od Sicilije

26. Franc I, car Svetog rimskog carstva

13. Marija Karolina Austrijska

27. Marija Terezija

3. Marija Karolina Burbon

28. Franc I, car Svetog rimskog carstva (= 26)

14. Leopold II, car Svetog rimskog carstva

29. Marija Tereza od Austrije (= 27)

7. Maria Clementina of Austria

30. Karlos III od Španije (= 24)

15. Marija Lujza Španska

31. Marija Amalija Saksonska (= 25)