Antonije Hadžić
| Antonije Tona Hadžić | |
|---|---|
 Uroš Predić - Antonije Tona Hadžić, Galerija Matice srpske | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. novembar 1831. |
| Mesto rođenja | Subotica, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 17. januar 1916. (84 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Austrougarska |
Antonije Tona Hadžić (Subotica, 20. novembar 1831 — Novi Sad, 17. januar 1916) bio je srpski dramaturg, pozorišni reditelj, urednik i činovnik. Hadžić je bio sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik, dramaturg i reditelj Srpskog narodnog pozorišta i glavni urednik Letopisa Matice srpske.
Biografija[uredi | uredi izvor]
On je rođen od oca Save i majke Marije.[1]
U Subotici je pohađao osnovnu školu (1840—1843) i šest razreda gimnazije (1843—1850). Sedmi i osmi razred gimnazije završio je u Pešti. U istom gradu studirao je filozofiju (1850—1852) i pravo (1852—1857).[2] Kao đak i student igrao je u srpskom diletantskom pozorištu, a bio je i predsednik srpskog omladinskog sruštva u Pešti „Preodnica“.[3]
Matica srpska[uredi | uredi izvor]
Na Glavnoj skupštini 22. avgusta 1859. u Pešti izabran je za sekretara Matice srpske. Jedan od prvih zadataka na funkciji bio je da realizuje inicijativu ranijeg predsednika Matice Platona Atanackovića da Maticu preseli iz Pešte u Novi Sad, što je zajedno sa Alekcandpom Candićem i uradio 1864. godine. Na mestu sekretara ostao je do 1895, a potom je obavljao dužnost predsednika (1896—1911).[4] Kao urednik Letopisa Matice srpske (1859—1869 i 1876—1895) bio je izuzetno agilan, a njegova uređivačka politika je odražavala sazrevanje političke svesti mlade srpske građanske klase prema demokratskim i slobodoljubivim idealima evropskog građanstva. Izdavao i Matičino glasilo za književnost i zabavu Matica tri puta mesečno, od 1865. do 1870.[5]
Srpsko narodno pozorište[uredi | uredi izvor]
Još dok je bio sa Maticom u Pešti, zajedno sa Lazom Kostićem je organizovao predstave u korist Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je pribavljao statute koji bi mogli da posluže kao uzor za prvi ustav SNP-a, prikupljao je dekor, kostime, rekvizite, kao i pozorišne komade radi prevođenja za prvi repertoar, a neke je i lično preveo i priredio. Kada je prešao u Novi Sad potpuno se posvetio pozorištu: bio je podnačelnik, pa načelnik Društva za SNP, predsednik Pozorišnog odseka, upravnik, dramaturg i reditelj. Od 1875. do 1903. kao upravnika ga je zastupao Dimitrije Ružić, ali je Hadžić i dalje upravljao pozorištem.
Hadžić je pisao književne i pozorišne kritike, portrete o glumcima, pripovetke, istorijske članke i manje rasprave, prevodio komade sa mađarskog jezika, adaptirao je domaće drame (Grabancijaš Ilije Okrugića Sremca i Stanoje Glavaš Đure Jakšića) za pozorište, inscenirao je Gorski vijenac Njegoša sa prologom Laze Kostića (1902). Sa Gligorijem Geršićem je preveo Otela (1886), a samostalno je preveo III čin Kralja Lira (1873). Napisao je jednočinu komediju Ljubav nije šala (1871), a sa Jovanom Đorđevićem alegoriju u dva dela sa muzikom Davorina Jenka Markova Sablja (1873). Pokrenuo je i uređivao Pozorište (1871—1908) i ediciju Zbornik pozorišnih dela SNP (1872).[3]
Bio aktivista Ujedinjene omladine srpske i glavni urednik njenog glasila Mlada Srbadija (1870-1871), dok nije premešteno u Beograd.[5]
Odlikovan je Ordenom Svetog Save I, II (1894) i III stepena (1898); Ordenom kneza Danila III stepena (1895), Oficirskim krstom Franca Jozefa I (1908), a dobio je i zvanje dvorskog savetnika.[6]
Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu.[7]
Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ "Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu", Novi Sad 1931.
- ^ Matica srpska 1826-1926. Matica srpska. 1927. str. 534.
- ^ a b „Biografija Antonija Hadžića na sajtu Enciklopedije Srpskog narodnog pozorišta”. www.snp.org.rs. Pristupljeno 8. 8. 2018.
- ^ Antonije Hadžić, sekretar Matice srpske. - U: Školski list, 15. maj 1889.
- ^ a b Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 30, Fog-Šuš. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2009. str. 107—109.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 561.
- ^ „Trideset nadgrobnih spomenika sa grobnim mestima istaknutih političkih, kulturnih i javnih radnika, na Almaškom groblju u Novom Sadu”. www.spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Enciklopedija Novog Sada. Knjiga 30, Fog-Šuš. Novi Sad: Novosadski klub "Dobra vest". 2009. str. 107—109.
