Ancistrusi
| Ancistrusi | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Ancistrus sp. | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Actinopterygii |
| Red: | Siluriformes |
| Porodica: | Loricariidae |
| Pleme: | Ancistrini |
| Rod: | Ancistrus Kner, 1854 |
| Tipska vrsta | |
| Hypostomus cirrhosus Valenciennes, 1836
| |
| Sinonimi | |
|
Pristiancistrus Fowler, 1945 | |
Ancistrus je rod slatkovodnih riba od kojih su sve poznate kao ancitrusi. Poreklom su iz reke Amazon i njenih pritoka. Česta je riba u akvaristici, a najraširenija vrsta u akvarijumima je Ancistrus dolichopterus.
Izgled i osobine[uredi | uredi izvor]
Ancistrusi su tipični predstavnici porodice Loricariidae i odlikuju se vertikalno spljoštenim telom i ustima koja imaju ulogu sisaljke. Sisaljka služi za struganje algi i mikroorganizama sa kamenja kao i opiranju jakoj vodenoj struji. O ostalih pripadnika potporodice Ancistrini razlikuju se širim i kraćim telom, kao i širom glavom. Karakteristično obeležje mužjaka predstavljaju „brkovi“ sa gornje strane glave. Kod ženki su „brkovi“ uglavom odsutni ili vrlo mali. Nije poznata tačna uloga brkova; pretpostavlja se da oponašaju ličinke koje mužjak čuva i da ženke u razgranatim i velikim brkovima vide dobre očeve svog potomsva. Gornja strana tela tela je tamnosmeđa i prošarana je žutim tačkama. Donja strana tela je žućkasta ili svetlija nijansa boje tela. Ancistrusi su poznati po svojoj sposobnosti da prežive u vodi sa malim količinama kiseonika zahvaljujući modacikovanom želucu preko koga dišu. Ribe ovoga roda su uglavnom miroljubive i prilagođene životu u akvarijumu. Polno zreli mužjaci mogu biti agresivni prema ostalim ancistrusima oba pola. Mužjaci narastu do 15 cm, a ženke do 12 cm.[1]
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Mužjak očisti pećinu pa u nju privlači ženku. Nakon mresta, ženka napušta pećinu i dalje ne igra nikakvu ulogu u podizanju mlađi. Mužjak čisti jaja i odstranjuje neoplođenu i plesnjivu ikru, a zatim perajima podstiče cirkulaciju i aeraciju vode oko ikre. Za to vreme mužjak ne napušta pećinu i ne hrani se. Jaja se izležu posle 3-4 dana, a mužjak čuva mlađ prvih 7 do 10 dana od izleganja. Mlađ je prvih dana zalepljena za svod i zidove pećine i hrani se sadržajem svoje žumančane kesice. Mladi ancistrusi izlaze iz pećine u potragu za algama kada nauče da plivaju, a pošto isprazne sadržaj svojih žumančanih kesica.[1]
U akvarijumu[uredi | uredi izvor]
Ancitrusi su poznati među ljubiteljima akvarijuma zbog svoje ishrane, cenjeni su algojedi i vrlo su korisni u suzbijanju zelenih algi u akvarijumima. Iako su poreklom iz bistrih tropskih voda Južne Amerike, veoma su otporne ribe i preživljavaju u veoma nepovoljnim uslovima.[1]
Temperatura vode koja im najbolje odgovara kreće se od 23 do 27°C, a životni vek doseže do 12 godina. U normalnim akvarijumskim uslovima ancistruse ne treba posebno hraniti, budući da se hrane ostacima riblje hrane i algama. U prodavnicama se mogu kupiti tablete spiruline za ancistruse koje će oni rado sisati. U nedostatku algi može im se davati kuvana blitva, zelena salata i grašak bez kožice, kao i krastavac i ostalo povrće. Ancistrusi kojima nedostaje biljna hrana počinju da buše listove širokolisnih biljaka.
Ancistrusi su noćne ribe koje dan provode u pećinama, koje im treba obezbediti u akvarijumima. U akvarijumima sa ancitrusima poželjno je imati granu ili panj koji su izvor potrebne celuloze.
Vrste[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
