Апокалипса данас

Apokalipsa danas
Filmski poster
Izvorni naslov	Apocalypse Now
Žanr	ratni film
Režija	Fransis Ford Kopola
Scenario	Džon Milijus Fransis Ford Kopola po motivima romana Srce tame Džozefa Konrada
Producent	Fransis Ford Kopola
Glavne uloge	Marlon Brando Martin Šin Denis Hoper Robert Duval
Muzika	Karmajn Kopola Fransis Ford Kopola
Scenograf	Din Tavuleris
Snimatelj	Vitorio Storaro
Montaža	Ričard Marks Volter Merč Džerald B. Grinberg Lisa Fruktman
Godina	1979.
Trajanje	153 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	engleski
Budžet	31 milion dolara
Zarada	150 miliona dolara
Veb-sajt	www.lionsgate.com/movies/apocalypse-now
IMDb veza

Apokalipsa danas (engl. Apocalypse Now) je američki ratni film iz 1979. godine, reditelja Fransisa Forda Kopole. U glavnim ulogama su Marlon Brando, Robert Duval, Martin Šin, Frederik Forest, Albert Hol, Sem Botoms, Lorens Fišbern, Harison Ford i Denis Hoper. Scenario, koji su napisali Kopola i Džon Milijus, delimično je baziran na romanu Srce tame Džozefa Konrada iz 1899, sa tim što je radnja, umesto u Kongu u 19. veku, smeštena za vreme Vijetnamskog rata. Film prati putovanje rekom iz Južnog Vijetnama u Kambodžu koje je preduzeo kapetan Bendžamin L. Vilard (Šin), koji je na tajnoj misiji da izvrši atentat na pukovnika Kerca (Brando), odmetnutog oficira Specijalnih vojnih snaga optuženog za ubistvo i za koga se pretpostavlja da je lud.

Milijus se zainteresovao za adaptaciju Srca tame smeštene u Vijetnamskom ratu krajem 1960-ih, i u početku je počeo da razvija film sa Kopolom kao producentom i Džordžom Lukasom kao rediteljem. Nakon što je Lukas postao nedostupan, Kopola je preuzeo rediteljsku kontrolu i bio je inspirisan filmom Vernera Hercoga Agire, gnev Božji (1972) u pristupu materijalu. U početku je planirano petomesečno snimanje, ali kasnije je film postao poznat po problemima sa kojima se suočavao tokom snimanja više od godinu dana. Među tim problemima bili su skupi setovi koje je uništilo loše vreme, Brando koji se na snimanju pojavio prekomerno težak i potpuno nepripremljen, i Šin koji je doživeo slom i pretrpeo gotovo fatalan srčani udar u vreme snimanja. Problemi su se nastavili i nakon produkcije, jer je izlazak filma odlagan nekoliko puta, dok je Kopola montirao preko milion stopa filma.

Film je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, gde je premijerno prikazan nedovršen pre nego što je konačno objavljen 15. avgusta 1979. godine. Film se dobro pokazao na bioskopskim blagajnama, zaradio je 78 miliona dolara u Americi, a ukupno preko 150 miliona dolara širom sveta. Početne kritike bile su pomešane; dok je kinematografija Vitorija Storaroa bila široko hvaljena, nekoliko kritičara smatralo da je Kopolina obrada glavnih tema priče antiklimaktična i intelektualno razočaravajuća.

Film se danas smatra jednim od najboljih filmova ikad snimljenih. Nominovan je za osam Oskara, uključujući one za najbolji film, najboljeg režisera (Kopola) i najboljeg sporednog glumca (Duval), a osvojio je one za najbolju kinematografiju i najbolji zvuk. Zauzeo je 14. mesto u anketi najboljih filmova časopisa Sight & Sound 2012. godine, i 6. mesto u anketi režisera najboljih filmova svih vremena. Rodžer Ibert ga je takođe uvrstio u svoju top 10 listu najboljih filmova ikada. Film je 2000. godine Kongresna biblioteka izabrala za čuvanje u Nacionalnom filmskom registru kao „kulturno, istorijski ili estetski značajan”.

Radnja

Godine 1969. u toku je Vijetnamski rat. Kapetan američke vojske za specijalne operacije, veteran Bendžamin L. Vilard, nalazi se u jeftinom hotelu u Sajgonu, i čeka novi zadatak. On se opija i priseća svog života i propalog braka. Nakon posebno loše provedene noći, u kojoj Vilard halucinira o svojoj prethodnoj smeni u Vijetnamu, prisustvuje neformalnom sastanku sa vojnim obaveštajcem, general-potpukovnikom Kormanom, pukovnikom Lukasom i jednim civilom (po svoj prilici agentom CIA-e) poznatim samo kao „Džeri”. Sva trojica ocenjuju Vilarda kao pravog operativca i nude mu zadatak da se preko reke Nung prebaci u udaljenu džunglu, i pronađe odbeglog pukovnika Voltera E. Kerca, zapovednika specijalnih snaga. Kerc je, navodno, poludeo i sada zapoveda trupama sastavljenim od lokalnog stanovništva unutar neutralne Kambodže, gde ga tretiraju kao božanstvo. Vilardu je naređeno da se infiltrira među pukovnikove trupe i da je jedini cilj ove operacije eliminacija Kerca.

Neodlučan oko misije, Vilard se ukrcava u patrolni brod kojim zapoveda „Šef” Filips, a članovi posade su Lens, „Kuvar” i „Čisti”. Oni zajedno kreću uzvodno. Iako Šef toleriše Lensa i Kuvara zbog njihovog nevojničkog ponašanja, on se dosta zaštitnički ponaša prema Čistom, koji je očito još tinejdžer. Vilard pregleda sve dokumente o Kercu, i ubrzo shvata da je on bio oficir za primer drugima i mogući budući general, i počinje da sumnja u svoju misiju. Oni se sastaju sa razuzdanim potpukovnikom Bilom Kilgorom, zapovednikom eskadrile jurišnih helikoptera, kako bi razgovarali o njihovom daljem putovanju uz reku Nung. Kilgor im se u početku ruga, ali se sprijateljuje sa Lensom, sa kojim deli strast prema surfovanju, i slaže se da ih isprati kroz teritoriju koju je držao Vijetkong sve do ušća reke, kao i zbog teških uslova za plovidbu. U zoru započinje helikopterski napad na jedno malo selo i Kilgor pušta preko zvučnika helikoptera Vagnerovu ariju Kas valkira, zbog svog negativnog psihološkog efekta na neprijatelja i istovremeno motiviše svoje vojnike koji munjevito napreduju. Usred napada Kilgor poziva na upotrebu napalma protiv lokalnih branilaca i zauzimaju ušće reke. Kilgor naređuje iskrcavanje na plažu, usred neprijateljske vatre, dok se nostalgično priseća prethodnih udara, a zatim priželjkuje kraj rata. Nakon što su se prevezli helikopterom, Vilard ukrcava svoje ljude u patrolni brod, i počinje putovanje uzvodno.

Dok su bezbrižno bili u potrazi za mangom u džungli, Vilard i Kuvar nailaze na tigra. Kuvar se sav prestraši pojavom tigra i pun emocija obećava da nikad više neće napustiti brod. Vilard nastavlja sa čitanjem dokumentacije o Kercu i počinje da se divi njegovim vojnim dostignućima. Uskoro dolaze do logističkog centra gde prisustvuju divljoj zabavi organizovanoj za američke vojnike na kojoj se pojavljuju igračice iz Plejboja. Vilard nastavlja sa čitanjem pukovnikovog dosijea, i saznaje da, iako efikasne, njegove zapovedne odluke su postajale sve čudnije što je duže ostajao u zemlji. Napetost raste između Šefa i Vilarda jer Vilard veruje da on zapoveda čamcem, dok Šef daje prioritet nekim drugim ciljevima u odnosu na Vilardovu tajnu misiju. U međuvremenu, Lens, Kuvar i Čisti su neprestano pod uticajem droga. Dok polako plove uzvodno, Vilard otkriva Šefu deo svoje misije kako bi odagnao njegovu zabrinutost zbog zadatka koja treba da ima prednost. Međutim, Šef kako bi dokazao da je glavni, naređuje posadi da pregleda civilni čamac kojeg sumnjiči za krijumčarenje uprkos Vilardovim primedbama zbog kašnjenja. Čisti paniči tokom pretraživanja i rafalom ubija sve civile u čamcu. Šef odlučuje da transportuje do ambulante teško ranjenu mladu devojku iz čamca, ali Vilard je hladnokrvno ubija i tako sprečava dalje odlaganje njegove misije. U Do Long bazi Vilard dobija specijalnu poštu lično poslatu njemu, kao i ostalu poštu za posadu. U želji da saznaju nešto više o mestu gde se nalaze, Vilard i Lens nastavljaju kroz bazu tražeći informacije. Do Long je baza u potpunom neredu, stalno pod neprijateljskim napadima i bez prisustva zapovednika. Lens, pod stalnom dozom LSD-a, dokazuje da je bez koristi Vilardu. Pošto nije pronašao nikakve informacije, Vilard sa gorčinom naređuje Šefu da nastavi uzvodno dok pritajeni neprijatelj pokreće napade na bazu.

Sutradan, Vilard saznaje iz depeše da se još jedan zapovednik specijalnih jedinica, kapetan Kolbi, koji je ranije bio poslat u sličnu misiju kao i Vilard, sada vodi kao nestao u akciji. U međuvremenu, dok ostatak posade čita pisma od kuće, Lens, koji je namazao lice maskirnim bojama, iz zabave aktivira dimnu bombu sa ljubičastim dimom. Ovo privlači pažnju neprijatelja skrivenih po drveću i oni pucaju prema brodu, ubijajući Čistog, što čini Šefa još kivnijim prema Vilardu. Posada napreduje dalje uzvodno kao da ih doziva neka nevidljiva sila. Što čamac putuje dalje magla postaje sve gušća, a sve više leševa je vidljivo na obali. Opet upadaju u zasedu koju postavljaju lokalni Montagnard ratnici, a posada uzvraća vatru dok Vilard pokušava da ih smiri. Posada prekida vatru kada je Šef smrtno pogođen kopljem. Sa krajnjim naporom snage Šef pokušava da ubije Vilarda sa vrhom koplja, ali umire tokom borbe. Nakon Šefove smrti Lens se povlači i obavlja ritual sahrane na vodi za Šefa. Vilard se sad oslanja na Kuvara, koji se u početku ljut i nakratko se prepire sa Vilardom. Kuvar nevoljno pristaje da nastave uzvodno, gde pronalaze sela u plamenu i obale koje su ritualno ukrašene unakaženim telima pripadnika Vijetkonga.

Brod napokon stiže do Kercovog logora. Vilard i dvojica preživelih mornara dočekani su od strane američkog fotoreportera, koji manijakalno hvali Kercovu genijalnost. Dok Vilard i Kuvar nastavljaju peške da obilaze logor oni opažaju sve više neidentifikovanih leševa i odrubljenih glava, razbacanih oko hrama koji služi kao Kercova rezidencija. Dok lutaju logorom, oni nailaze na Kolbija, koji deluje sumanuto zajedno sa drugim američkim vojnicima, koji su sada u službi Kercove otpadničke vojske. Po povratku do broda, Vilard kasnije sa Lensom odlazi do obližnjeg sela, ostavljajući iza sebe Kuvara s naredbom da pozove vazdušne napade na selo ukoliko se ne vrate.

U logoru, Vilard je savladan, vezan i doveden pred Kerca u zamračenom hramu, gde ga Kerc ismejava kao potrčka. U međuvremenu, Lens se pridružuje domorocima dok se Kuvar priprema da pozove vazdušne napade. Kasnije, Vilard je izložen mučenju i biva zatvoren. On vrišti bespomoćno kad mu je Kerc bacio u krilo Kuvarevu odrubljenu glavu, što znači da neće biti vazdušnih napada. Nakon nekoliko dana, Vilard je pušten da slobodno luta logorom. Kerc mu drži predavanja o svojoj teoriji rata, humanosti i civilizaciji, hvaleći bezobzirnost i posvećenost Vijetkonga. Iako Vilard sam sebi priznaje da je Kerc poludeo, ovi razgovori su dali Vilardu uvid u to kako licemerje vođenja „moralnog” rata može odvesti jednu osobu, časnog ratnika i čoveka od principa, u ludilo. Kerc govori o svojoj porodici i traži od Vilarda da njegovom sinu kaže istinu o njemu u slučaju njegove smrti. Zbog Vilardovog ličnog divljenja prema Kercu, te reči su samo učvrstile Vilardovu odlučnost da pomogne pukovniku da povrati malo dostojanstva.

Te noći, dok su seljani ritualno klali vodenog bivola, Vilard potajno ulazi u Kercovu rezidenciju gde ga zatiče dok pravi glasovni snimak, i napada ga mačetom. Ležeći smrtno ranjen na zemlji, Kerc, sa svojim posljednjim dahom, šapuće: „... užas ... užas ...”. Vilard otkriva opširne Kercove spise. Dok prelistava stranice, na jednoj stranici reči „Baci bombu, sve ih istrebi” podvučene su crvenom olovkom. Vilard odnosi stranice sa sobom pre nego što izađe iz hrama. Seljani sada shvataju da nešto nije u redu u Kercovoj rezidenciji, i videvši Vilarda kako izlazi sa krvavom mačetom u ruci, počinju da mu se klanjaju. Vilard silazi niz stepenice Kercove rezidencije i baca svoje oružje. Seljani čine isto i dopuštaju Vilardu da uzme Lensa za ruku i povede ga do broda. Njih dvojica se odvoze niz reku dok Kercove posljednje reči jezivo odjekuju kroz mrkli mrak.

Uloge

Glumac	Uloga
Marlon Brando	pukovnik Volter I. Kerc
Martin Šin	kapetan Bendžamin L. Vilard
Denis Hoper	američki fotoreporter
Robert Duval	potpukovnik Bil Kilgor
Frederik Forest	„Kuvar”, mornar
Albert Hol	Filips, zapovednik ratnog broda
Sem Botoms	Lans Bi Džonson, mornar i poznati surfer
Lorens Fišbern	Tajron, poznat i kao „Čisti”, mornar
Dži Di Spradlin	general Korman
Harison Ford	pukovnik Lukas, Kormanov posilni
Skot Glen	poručnik Ričard M. Kolbi, Vilardov prethodnik
Tom Mejson	intendant
Kolin Kemp	Plejbojeva devojka, „mis maja”

Nagrade

• Tri osvojena Zlatna globusa (najbolja režija, sporedni glumac (Robert Duval), muzika) i jedna nominacija (najbolji film)
• Dva osvojena Oskara (najbolja fotografija, zvuk) i šest nominacija (najbolji film, režija, adaptirani scenario, sporedni glumac (Robert Duval), montaža, scenografija)
• Dva osvojene nagrade BAFTA (najbolja režija, sporedni glumac (Robert Duval)) i šest nominacija (najbolji film, glavni glumac Martin Šin, muzika, montaža, scenografija, soundtrek)
• Osvojena Zlatna palma na Kanskom festivalu

Literatura

• Adair, Gilbert. Vietnam on Film: From The Green Berets to Apocalypse Now. Proteus. 1981. ISBN 978-0-906071-86-1.
• Biskind, Peter. Easy Riders, Raging Bulls: How the Sex, Drugs and Rock-'n'-Roll Generation Saved Hollywood. . Simon and Schuster. 1999. ISBN 978-0-684-85708-4. 
• Coppola, Eleanor. Notes on the Making of Apocalypse Now. Simon & Schuster. 1979. ISBN 978-0-87910-150-3.
• Cowie, Peter (1990). Coppola. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80598-1. 
• Cowie, Peter (2001). "The Apocalypse Now Book. New York: Da Capo Press. ISBN 978-03068-104-66. 
• Fraser, George MacDonald. The Hollywood History of the World: from One Million Years B.C. to Apocalypse Now. . Kobal Collection /Beech Tree Books. 1988. ISBN 978-0-688-07520-0. 
• French, Karl. Karl French on Apocalypse Now: A Bloomsbury Movie Guide. . Bloomsbury. 1999. ISBN 978-1-58234-014-2. 
• Milius, John & Coppola, Francis Ford. Apocalypse Now Redux: An Original Screenplay. Talk Miramax Books/Hyperion. 2001. ISBN 978-0-7868-8745-3.
• Tosi, Umberto & Glaser, Milton. (1979) Apocalypse Now - Program distributed in connection with the opening of the film. United Artists

Spoljašnje veze

• Apokalipsa danas na sajtu IMDb (jezik: engleski)
• Filmsite.org
• Online scenarij
• Recenzije na Rotten-tomatoes.com
• Veliki filmovi Rogera Eberta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. decembar 2008)
• Svetislav Pušonjić: Ljudožderski humanizam malih bogova