Pređi na sadržaj

Arapska kaligrafija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arapska kaligrafija
Arapska kaligrafija, Fatima Habna
Nematerijalno kulturno nasleđe
RegionSaudijska Arabija, Alžir, Bahrein, Egipat,
Irak, Jordan, Kuvajt, Liban,
Mauritanija, Maroko, Oman, Palestina,
Sudan, Tunis, Ujedinjeni Arapski Emirati, Jemen
Svetska baština Uneska
Unesko oznaka01718
Datum upisa2021
Lokacija upisahttps://ich.unesco.org/en/RL/arabic-calligraphy-knowledge-skills-and-practices-01718

Arapska kaligrafija je umetnička praksa rukopisa arapskog pisma na fluidan način kako bi se prenela harmonija, gracioznost i lepota. Upisana je 2021. godine na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, za 16 zemalja: Saudijska Arabija, Alžir, Bahrein, Egipat, Irak, Jordan, Kuvajt, Liban, Mauritanija, Maroko, Oman, Palestina, Sudan, Tunis, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen. U praksi, koja se može preneti kroz formalno i neformalno obrazovanje, koristi se dvadeset osam slova arapskog alfabeta, ispisanih kurzivom, s desna na levo. Tradicionalne tehnike koriste prirodne materijale, kao što su trska i bambusove stabljike za kalam ili instrument za pisanje. Za mastilo se koristi mešavina meda, crne čađi i šafrana, a papir je ručno rađen i tretiran skrobom, belancetom i stipsom. Moderna kaligrafija obično koristi markere i sintetičku boju, a boja u spreju se koristi za kaligrafite na zidovima, znakovima i zgradama. Zanatlije i dizajneri takođe koriste arapsku kaligrafiju za umetničko izražavanje, kao što su rezbarenje mermera i drveta, vez i graviranje metala. Arapska kaligrafija je široko rasprostranjena u arapskim i nearapskim zemljama i praktikuju je muškarci i žene svih uzrasta. [1]

Stilizovani potpis sultana Abdul Hamida I iz Osmanskog carstva ispisan je ekspresivnom kaligrafijom.
Islamski tanjir (Ming dinastija)

Arapska kaligrafija je umetnička praksa rukopisa i kaligrafije zasnovana na arapskom alfabetu. Na arapskom je poznata kao khat (arap. خط), izvedeno od reči "linija", "dizajn" ili "konstrukcija". [2] [3] Kufik (kufsko pismo) je najstariji oblik arapskog pisma.

Sa umetničke tačke gledišta, arapska kaligrafija je poznata i cenjena zbog svoje raznovrsnosti i velikog potencijala za razvoj. U stvari, u arapskoj civilizaciji je bila povezana sa različitim oblastima kao što su religija, umetnost, arhitektura, obrazovanje i zanatstvo, koje su zauzvrat odigrale važnu ulogu u njenom napretku. [4]

Iako je većina islamske kaligrafije na arapskom, a većina arapske kaligrafije je islamska, ove dve nisu identične. Koptski ili drugi hrišćanski rukopisi na arapskom, na primer, koristili su kaligrafiju. Isto tako, postoji islamska kaligrafija na persijskom ili istorijskom otomanskom jeziku.

Arapsko pismo[uredi | uredi izvor]

Poznato je da arapsko pismo koristi jedan od najčešće korišćenih jezika na svetu. Mnogi naučnici veruju da je pismo nastalo oko 4. veka naše ere. [5] Abeceda se sastoji od 28 slova pisanih s desna na levo. Svako slovo se može napisati na četiri načina, u zavisnosti od toga gde se slovo nalazi u rečenici. Ove četiri lokacije su takođe poznate kao početna, medijalna, konačna i izolovana.

Pribor[uredi | uredi izvor]

Olovke koje se koriste za arapsku kaligrafiju razlikuju se od latinske kaligrafije. Alati koji se koriste za kaligrafiju su različiti asortimani olovaka i mastila za kaligrafiju. Najčešća kaligrafska olovka koja se koristi je kalam. [6]

Kamiš olovka[uredi | uredi izvor]

Kamiš olovku poznatu i kao olovka od trske koriste arapski, turski i iranski kaligrafi. Trska se uzgaja uz reke. Ova olovka koristi se više od 500 godina, a priprema olovke je dugotrajan proces.

Bambusova olovka[uredi | uredi izvor]

Bambusova olovka je jedna od najstarijih olovaka koja se koristi za kaligrafiju. Ivica bambusovih olovaka omogućava da izvođenje kaligrafije bude u punom pokretu.

Java olovka[uredi | uredi izvor]

Java olovka je poznata po tvrdoći i sposobnosti da stvori oštre ivice. Olovka je dobra za male skripte.

Handam olovka[uredi | uredi izvor]

Handam olovka ima istu snagu kao Java olovka. Olovka je dobra za sve vrste skripti.

Celi olovka[uredi | uredi izvor]

Celi olovka se koristi za veliko pisanje u arapskoj kaligrafiji. Ove olovke su napravljene od tvrdog drveta i isečene su i izbušene.

Pisma[uredi | uredi izvor]

Popularna pisma[uredi | uredi izvor]

Dva najpopularnija pisma koja se koriste za arapsku kaligrafiju su Kufik i Nask. Kufik je nastao iz Iraka i prvobitno se koristio za natpise na kamenu i metalu. Nask potiče iz Meke i Medine. Pismo se koristi kao kurzivno pismo, na primer na papirusu i papiru.

Druga pisma[uredi | uredi izvor]

Tulut i Nasta'lik i Divani pismo su druga pisma koja se koriste za arapsko pisanje.

Tulut pismo korišćeno tokom srednjeg veka poznato je kao jedno od najstarijih postojećih pisama. Pismo je korišćeno na džamijama i za kuranski tekst zbog izgleda teksta.

Nasta`lik pismo se više koristi za persijsko nego zaarapsko pismo. Zbog nagiba nagore ulevo, [7] pismo se vidi kao drugačije od ostalih pisama. Kurzivni izgled stvara elegantan izgled prilikom kreiranja.

Divani pismo je nastalo tokom osmanske ere. Postavka i slova ovog pisma stvaraju osećaj bliskosti prilikom pisanja. Iz tog razloga, teško je čitati pošto se slova prepliću. [8]

Spisak kaligrafa[uredi | uredi izvor]

Neki klasični kaligrafi:

Srednjevekovni[uredi | uredi izvor]

  • Ibn Mukla (um. 939/940)
  • Ibn al-Bevab (um. 1022)
  • Fakhr-un-Nisa (12. vek)

Osmansko doba[uredi | uredi izvor]

  • Šejk Hamdulah (1436–1520)
  • Hamid Ajtač (1891—1982)
  • Sejid Kasim Gubari (um. 1624)
  • Hafiz Osman (1642–1698)
  • Mustafa Rakim (1757–1826)
  • Mehmed Ševki efendija (1829–1887)

Savremeni[uredi | uredi izvor]

  • Hasan Čelebi (r. 1937), Turska
  • Ali Adjali (r. 1939), Iran
  • Vijdan Ali (r. 1939), Jordan
  • Hašem Muhamad al-Bahdadi, Irak
  • Everite Barbe (r. 1988), Sjedinjene Američke Države
  • Mohamed Hosni, Sirija
  • Šakir Hasan Al Sa'id (1925—2004), Irak
  • Madiha Omar, iračko -američka
  • Hasan Masudi, iračko -francuski (r. 1944.)
  • Sadekuain Nakaš (1930—1987), Pakistan
  • Ibrahim el-Salahi (r. 1930), Sudan
  • Mouner Al-Šarani (r. 1952), Sirija
  • Mahmud Taha (r. 1942), Jordan
  • Mohamed Zakarija (r. 1942), Sjedinjene Američke Države
  • Osman Taha (r. 1934), Sirija
  • Šafik-Uz-Zaman Kan, Pakistan

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Tipografija[uredi | uredi izvor]

Arapska kaligrafija služi kao glavni izvor inspiracije za arapsku tipografiju. Na primer, pismo Amiri je inspirisano Nask pismom koje se koristi u agenciji Amiri Pres u Kairu. [9]

Prelazak sa arapske kaligrafije na arapsku tipografiju predstavlja tehničke izazove, pošto je arapski u suštini kurzivno pismo sa kontekstualnim oblicima.

Umetnost[uredi | uredi izvor]

EL Sed, francusko-tuniski umetnik grafita, koristi arapsku kaligrafiju u svojim različitim umetničkim projektima, u stilu koji se zove kaligrafiti. [10]

Hurufija(الحروفية slova ) pokret, od svojih početaka početkom 20. veka, koristi umetničku manipulaciju arapske kaligrafije i tipografije u apstrakciji. [11]

Uzimanje oblika: apstrakcija iz arapskog sveta, 1950-1980-e, instalacija iz 2020. u Galeriji Grej umetnosti Univerziteta u Njujorku, istraživala je kako je arapska kaligrafija, sa svojim drevnim prisustvom u vizuelnoj umetnosti, uticala na apstraktnu umetnost u arapskom svetu. [12]

Savremeni primeri[uredi | uredi izvor]

  • Logo Emirejts je napisan tradicionalnom arapskom kaligrafijom
    Logo Emirejts je napisan tradicionalnom arapskom kaligrafijom
  • Instrumenti i rad učenika kaligrafa. Fraza napisana na vrhu papira pokazuje šitsku izreku „Svaki dan je Ašura i svaka zemlja je Karbala“.
    Instrumenti i rad učenika kaligrafa. Fraza napisana na vrhu papira pokazuje šitsku izreku „Svaki dan je Ašura i svaka zemlja je Karbala“.
  • Dekorativna slika kaligrafije u obliku pauna, Zarin Kalam Taj ali-šu`ara
    Dekorativna slika kaligrafije u obliku pauna, Zarin Kalam Taj ali-šu`ara
  • Ahmad Atiku kaligrafija
    Ahmad Atiku kaligrafija
  • Arapska kaligrafija na kalendaru
    Arapska kaligrafija na kalendaru

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arabic calligraphy: knowledge, skills and practices”. unesco.org. Pristupljeno 4. 6. 2022. 
  2. ^ Julia Kaestle (10. 7. 2010). „Arabic calligraphy as a typographic exercise”. 
  3. ^ Stefan Widany (jun 2011). The History of Arabic Calligraphy: An Essay on Its Greatest Artists and Its Development. GRIN Verlag. ISBN 978-3-640-93875-9. 
  4. ^ Afā, ʻUmar; افا، عمر. (2007). al-Khaṭṭ al-Maghribī : tārīkh wa-wāqiʻ wa-āfāq. Maghrāwī, Muḥammad., مغراوي، محمد. (al-Ṭabʻah 1 izd.). al-Dār al-Bayḍāʼ: Wizārat al-Awqāf wa-al-Shuʼūn al-Islāmīyah. ISBN 978-9981-59-129-5. OCLC 191880956. 
  5. ^ „Arabic alphabet | Chart, Letters, & Calligraphy”. 
  6. ^ „Lettering Pens – Huge overview” (na jeziku: engleski). 2018-05-15. Pristupljeno 2019-04-25. 
  7. ^ „Arabic Writing and Scripts: A Brief Guide | Shutterstock”. 24. 7. 2014. 
  8. ^ „Arabic Writing and Scripts: A Brief Guide | Shutterstock”. 24. 7. 2014. 
  9. ^ Hosny, Khaled (2012). „The Amiri typeface” (PDF). TUGboat. 33: 12. 
  10. ^ PopTech (2011), eL Seed: The Art of Calligraffiti, Pristupljeno 2020-02-24 
  11. ^ „NYU Grey Art Gallery Spotlights Pioneers of Arab Art” (na jeziku: engleski). 2020-02-07. Arhivirano iz originala 06. 10. 2022. g. Pristupljeno 2020-02-25. 
  12. ^ Heinrich, Will (2020-02-20). „How the Arabic Alphabet Inspired Abstract Art”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-02-24. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арапска_калиграфија&oldid=27710446”