Aristotel Onazis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aristotel Onazis
Aristotel Onazis 1967. godine
Datum rođenja(1906-01-15)15. januar 1906.
Mesto rođenjaSmirna, Osmansko carstvo
Datum smrti15. mart 1975.(1975-03-15) (69 god.)
Mesto smrtiNeji na Seni, Francuska
SupružnikTina Onazis Niarhos, Džeklin Kenedi Onazis
RoditeljiSokratis Onazis
Penelopa Dologou

Aristotel Onazis (grč. Αριστοτέλης Ωνάσης; Smirna, 15. januar 1906 — Neji na Seni, 15. mart 1975) je bio grčki brodovlasnik i jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je počeo gradnju brodova-tankera za prevoz nafte, na čemu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat i po dugogodišnjoj ljubavnoj vezi sa operskom pevačicom Marijom Kalas i po ženidbi sa Žaklinom Kenedi, udovicom predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963. godine u Dalasu.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Izmiru od oca Sokratisa Onazisa i majke Penelope Dologou. Završio je Evangeličku školu Smirne sa 16 godina. Govorio je 4 jezika: turski, grčki, engleski i španski.[1]

Kada je u Grčkoj izbio Grčko-turski rat (1919—1922), on i njegova porodica su izbegli u Argentinu. U Argentini je dobio prvi posao kao operater u britanskoj agenciji.[2] Za to vreme je završavao studije koje se tiču komercijale. Sam je otvorio firmu koja se bavi uvozom i izvozom cigareta.[3] Državljanstvo Argentine je dobio tek 1929. godine.[4] Na kraju je osnovao svoju prvu kompaniju za trgovinu brodova u Buenos Ajresu a kasnije je svoje poslovanje proširio po SAD.

Poslovanje[uredi | uredi izvor]

Onazis je gradio tankere i teretne brodove koji je na kraju premašio brojku od sedamdeset brodova. Flota je funkcionisala pod zastavom pogodnosti, zaobilazeći zakone i propise zemlje vlasnika koji bi štitili bezbednosne standarde i zarade i radne uslove mornara. Onazisova flota imala je uglavnom panamske i liberijske zastave i plovila je bez poreza, radeći uz veoma niske troškove. Zbog toga je Onazis mogao da ostvari profit u svakoj transakciji, iako je naplaćivao jednu od najnižih cena na tržištu trgovačke mornarice. Počeo je mnogo da zarađuje kada je potpisao ugovore sa naftnim kompanijama. Visoka profitabilnost flote u velikoj je meri pripisana njegovom nepoštovanju standarda koji normalno upravljaju međunarodnim brodarstvom.[5]

Godine 1953. je u Monaku kupovao deonice privrednog društva pomoću svoje frontovske organizacije. To društvo je držalo kockarnice, jahting klub i hotele.[6] Na taj način se Onazis oslobodio plaćanja poreza jer je Monako bio poreski raj.

Monarh Monaka, Renije III od Monaka je pozdravljao Onazisa i njegovo poslovanje u toj zemlji.[7] Njih dvojica su kasnije ušli u sukob s obzirom da su imali dve različite vizije — Onazis je hteo da drži elitnu klijentelu u Monaku i tako zarađuje a kralj Renije je želeo da se zemlja usredsredi na turizam i dovođenje turista.[8] Kako je Francuska reagovala na ovaj način poslovanja između Onazisa i Monaka, Renije je ipak zamolio Onazisa da gradi hotele kako bi umirili strasti. Kasnije je taj projekat građenja hotela okončan i Renije je izdao zakon po kojim se odobrava kupovina akcija i deonica privrednog društva gde je Onazis imao manje od trećinu akcija.[6] Da bi izbegao zatvor, bio je prinuđen da proda sve svoje akcije i to je nazvao prevarom. Nakon tog događaja je napustio zemlju.

U poslovanju sa Saudijskom Arabijom i prevozom nafte, Onazis je izašao sa kaznom koju je morao da plati. SAD nije verifikovala ovaj posao i FBI je istraživao Onazisa te je bio kažnjen za prevaru i morao je da plati 7 miliona dolara.[9]

Bavio se i kitolovom na obalama Perua. Njegova prva ekspedicija je donela neto dobit od 4,5 miliona američkih dolara. Prestao je da se bavi time kada su novine The Norwegian Whaling Gazette izbacile intervju sa članom posade koji je rekao da su kitovi ubijani hladnokrvno i da su ubijani uglavnom mladunci. Na kraju je prodao japanskoj kompaniji svoju opremu za kitolov u vrednosti od 8 miliona dolara.[10]

Godine 1956. je potpisao ugovor o poslovanju sa grčkom avio kompanijom Olympic Airways. Sledeće godine je prevezeno 244.000 putnika. Sporazum je trajao do 10. decembra 1974. godine, kada su brojni faktori (niz štrajkova, nedostatak putnika, poskupljenje goriva i zakon nove grčke vlade koji zabranjuje avio kompaniji da otpušta zaposlene) doveli do toga da Onazis raskine svoj ugovor. Paul Jonidis, generalni direktor je izjavio: Duboko u sebi, on se nije hteo odreći Olympic Airways— a. Smatrao je da je laskavo da poseduje avio-kompaniju. To je nešto zbog čega se duboko ponosio.

Investicije[uredi | uredi izvor]

Onazis je učestvovao u privatizaciji grčke nacionalne avio kompanije i osnovao privatizovani Olympic Airways 1957. godine. Zalihe su predstavljale trećinu njegovog kapitala, koji se držao u naftnim kompanijama u SAD, Bliskom istoku i Venecueli. Takođe je imao dodatne akcije koje su mu osigurale kontrolu nad 95 multinacionalnih preduzeća na pet kontinenata. Posedovao je fabrike za preradu zlata u Argentini i Urugvaju i imao je veliki udeo u aviokompaniji u Latinskoj Americi i investicije u Brazilu vredne četiri miliona dolara. Posedovao je i hemijsku kompaniju u Persiji; apartmane u Parizu, Londonu, Monte Karlu, Atini i Akapulku; zamak u Južnoj Francuskoj; Olympic Tower na Menhetnu; ostrvo Skorpios u Grčkoj; luksuznu jahtu Kristina O i, na kraju, depozitne račune i račune u blagajnama u 217 banaka širom sveta.

Projekat Omega[uredi | uredi izvor]

Tokom Grčke vojne hunte, Onazis je najavio pokretanje Projekta Omega, investicionog programa u iznosu od 400 miliona dolara koji je imao za cilj izgradnju značajne industrijske infrastrukture u Grčkoj, uključujući rafineriju nafte i topionicu aluminijuma. Za takav projekat je Onazis morao da ima dobre odnose sa tadašnjim premijerom Jorgos Papadopulosom. Zato je Onazis dao svoju luksuznu vilu njemu na korišćenje i kupovao je njegovoj ženi skupocene haljine.[6] Projekat je finansijski podržala američka banka First National City, a Onazisove finansijski asistenti i ekonomisti na kraju su se umorili od nepovoljnih uslova koje je on tražio. Do neuspeha je delom došlo usled protivljenja uticajnih ljudi unutar vojne hunte i projekat nije realizovan.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Kada mu je bilo 40 godina, oženio se za sedamnaestogodišnju Tinu Livanos, ćerku magnata Stavrosa Livanosa. Imali su dvoje dece, Aleksandra i Kristinu, po kojoj je nazvao svoju jahtu kasnije. Godine 1960. su se razveli posle mnogo Onazisovih afera i posle javne potvrde da ima vezu sa Marijom Kalas.[11]

Iako su bili još uvek u brakovima, Marija i Onazis su bili jako dugo u vezi i nisu se venčali.

Sa Žaklinom Kenedi se venčao 1968. godine na njegovom privatnom ostrvu Skorpios u Grčkoj.[12] Na ostrvu se Žaklina fotografisala gola za paparace i te fotografije su jedne od najskupljih i najvrednijih na svetu.[13] Onazis je ponudio Žaklin tri miliona američkih dolara da zameni njen fond upokojenog Kenedija, koji bi ona izgubila jer se ponovno udala. Onazisova ćerka Kristina jasno je stavila do znanja da joj se ne sviđa Žaklina, a nakon Aleksandrove smrti, ona je uverila svog oca da je Žaklina imala neku vrstu prokletstva zbog atentata na njenog muža.[14] Nakon Onazisove smrti, Kristina se nagodila sa Žaklinom za 25 miliona dolara u zamenu da Žaklina ne osporava poslednju volju Onazisa.[15]

Smrt i nasledstvo[uredi | uredi izvor]

Onazis je umro u Parizu 1975. godine. Sahranjen je na ostrvu Skorpios u porodičnoj grobnici gde počivaju njegova ćerka Kristina i njegov sin Aleksandar.

Kristina je nasledila ostrvo Skorpios a kasnije ga je kupio ruski magnat Dimitrij Ribolovljev.[16] Takođe je nasledila neke deonice koje je kasnije ostalo njenoj ćerki Atini koja je u to vreme bila jedna od najbogatijih žena na svetu.[17] Žaklina Onazis je takođe dobila svoj udeo u imanju, prijavljenih 10 miliona dolara a 26 miliona dolara prema drugim izvorima.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Carroll, Gerald A. (1994). Project Seek: Onassis, Kennedy, and the Gemstone Thesis (na jeziku: engleski). Bridger House. ISBN 9780964010406. 
  2. ^ Hoenig, Gary (16 March 1975) "Headliners, Aristotle Onassis is Dead". New York Times
  3. ^ „The Diva and the Tycoon”. archive.nytimes.com. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  4. ^ „Biografia de Onassis Aristóteles Millonario Griego Armador de Barcos”. historiaybiografias.com. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  5. ^ Supership ([1st.] izd.). Knopf. ISBN 9780394494807. 
  6. ^ a b v Ari : the life, times and women of Aristotle Onassis. Penguin. 1997. ISBN 978-0-14-009961-4. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  7. ^ Ari:the life, times and women of Aristotle Onassis. Penguin. 1987. ISBN 978-0-14-009961-4. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  8. ^ "Obituary: Prince Rainier III of Monaco.", The Times, London, 7 April 2005, str. 58.
  9. ^ „FBI Vaults File: Aristotle Onassis Part 2 of 11"”. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  10. ^ Whales and nations. Univ Of Washington Press. ISBN 9780295995595. 
  11. ^ Ari : the life, times and women of Aristotle Onassis. Penguin. str. 190. ISBN 978-0-14-009961-4. 
  12. ^ „The nude photos of Jackie O that caused a global media storm in 1972”. Mail Online. 28. 10. 2014. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  13. ^ Evans, Martin (17. 11. 2009). „Secret of Jackie Onassis nude paparazzi pictures revealed”. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  14. ^ „The Biography Channel - Home Page”. web.archive.org. 25. 3. 2007. Arhivirano iz originala 25. 03. 2007. g. Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  15. ^ „Book says Onassis planned to divorce Jackie before he died”. UPI (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  16. ^ Brennan, Morgan. „Confirmed: Russian Billionaire Heiress Buys Famed Greek Island Of Skorpios”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 10. 2019. 
  17. ^ Quetteville, Olga Craig and Harry de (26. 1. 2003). „Happy birthday, Athina. Here is your £2.5 billion inheritance”. Pristupljeno 3. 10. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Aristotel Onazis na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аристотел_Оназис&oldid=27735643”