Арлекинка

Arlekinka
	Odrasli mužjak
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Životinje
Klasa:	Ptice
Red:	Plovuše
Porodica:	Plovke
Potporodica:	Ronci
Rod:	Histrionicus
Vrsta:	H. histrionicus
Binomno ime
	Histrionicus histrionicus; (Linnaeus, 1758)
Podvrste
	H. h. pacificus (Brooks, 1915) (sporna); H. h. histrionicus (Linnaeus, 1758);
Sinonimi
	Ocyplonessa; Anas histrionica Linnaeus, 1758;

Arlekinka (lat. Histrionicus histrionicus) mala je patka ronka. Ime potiče od Arlekina ( franc. Arlequin, ital. Arlecchino), šareno obučenog karaktera iz Komedija del arte. Specijski deo vrste dolazi od reči lat. histrio, koja znači "glumac".^[2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Gnezdeći mužjak ima šareno i kompleksno obojeno perje. Glava i vrat su tamnoplave boje, sa belom polumesečastom flekom na licu ispred oka, malom okruglom tufnom iza oka i velikom ovalnom pegom, koja se pruža niz vrat. Na temenu glave ima crnu prugu sa kojom se parelelno pruža kestenjasta pruga sa obe strane glave. Bela ogrlica sa crnim okvirom odvaja glavu od grudi. Telo je svetlije sivo obojeno od glave, sa kestenjastim bokovima. Bela pruga sa crnim okvirima odvaja po vertikalnoj osi grudi od bokova tela. Rep je crn, dugačak i zašiljen. Krilno ogledalo je metalnoplave boje. Unutrašnja sekundarna pera su bela i formiraju bele rubove na leđima kada su krila sklopljena. Kljun je plavo-sive boje, a oko crvenkasto. Odrasla ženka je manje šarena, sa braon-sivim telom. Na glavi se uočavaju tri bele fleke, jedna iza oka, druga od oka ka kljunu je treća iznad oka.^[3]

Standardne dimenzije^[3]^[4]
dužina tela	380-430 milimetara
težina	600 grama
raspon krila	660 milimetara
dužina krila	188-202 milimetara
dužina repa	77-101.5 milimetara
dužina kljuna od baze do vrha	25-27 milimetara
dužina piska	36.5-38.5 milimetara

Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]

Gnezdilišna staništa su brze i hladne rečice i potoci na severozapadu i severoistoku Severne Amerike, Grenlanda, Islanda i istočne Rusije. Gnezdo se obično nalazi na dobro skrivenoj lokaciji na tlu, pored potoka. Najčešće se sreće na mestima gde se voda penuša od brzine vodotoka ili pada. Tokom zime ne migrira daleko od svog gnezdećeg areala i obitava oko kamenitih plaža Pacifika i Atlantika. Vrlo su retke u Evropi van Skandinavije.

Populacija istočne Severne Amerike je u padu i smatra se ugroženom. Najverovatniji razlog ovakvog populacionog trenda je gubitak staništa izgradnjom mini-hifroelektrana i često izlivanje nafte blizu obala.

Ekologija[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta se hrani plivanjem ispod površine vode ili ronjenjem. Takođe je primećeno da poput pravih pataka poluzaranja i vadi hranu iz vode. Hrani se mekušcima, rakovima i insektima. Arlekinka ima glatko, gusto pakovano perje, koje čuva vazhuh i predstavlja dobru izolaciju od hladnoće, ali takođe smanjuje specifičnu gustinu i olakšava plutanje.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Danas je jedina vrsta iz ovog roda. Dve praistorijske vrste arlekinke je opisano iz fosilnih nalaza, mada su inicijalno bile u okviru odvojenih rodova: Histrionicus shotwelli je poznata iz srednjih i kasnih miocenskih sedimenata iz Oregona, SAD i smatrao se odvojenim monofiletskim rodom, Ocyplonessa. Histrionicus ceruttii, koji je živeo u Kaliforniji tokom kasnog pliocena, se smatrao vrstom koja je srodna vrstama roda Melanitta. Arlekinka se oduvek smatrala monofiletskom vrstom. Istočna i zapadna populacija se ponekad smatraju dvema podvrstama, gde je istočna nominalna, H. histrionicus histrionicus, a zapadna opisana kao pacifička H. h. pacificus, ali postoji sumnja u valjanost drugog taksona.