Pređi na sadržaj

Arne Tizelijus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arne Tizelijus
Arne Tizelijus
Lični podaci
Datum rođenja(1902-08-10)10. avgust 1902.
Mesto rođenjaStokholm, Švedska Švedska
Datum smrti29. oktobar 1971.(1971-10-29) (69 god.)
Mesto smrtiUpsala, Švedska Švedska
ObrazovanjeUniverzitet Upsala
Naučni rad
Poljehemija
InstitucijaUniverzitet Upsala
Poznat poelektroforeza
NagradeNobelova nagrada za hemiju (1948)
Tizelijusova lupa izložena u muzeju Nobelove nagrade

Arne Vilhelm Kaurin Tizelijus (10. avgust 1902 – 29. oktobar 1971) bio je švedski biohemičar koji je 1948. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju „za svoja istraživanja elektroforeze i adsorpcione analize, posebno za svoja otkrića u vezi sa složenom prirodom serumskih proteina“. [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11]

Sastanak Atomskog komiteta 1945, Tizelijus treći sa desna

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Tizelijus je rođen u Stokholmu. Nakon smrti njegovog oca, porodica se preselila u Geteborg gde je išao u školu, a nakon diplomiranja u lokalnoj gimnaziji 1921. studirao je na univerzitetu u Upsali, specijalizirajući se za hemiju.

Karijera i istraživanje[uredi | uredi izvor]

Tizelijus je postao istraživač u laboratoriji Teodora Svedberga 1925. godine i doktorirao 1930. godine na metodi proučavanja elektroforeze proteina. Od tada do 1935. godine objavio je više radova o difuziji i adsorpciji zeolita, koja se javlja u prirodi, a ove studije je nastavio u toku jednogodišnje posete Hju Stot Tejlorovoj laboratoriji u Univerzitetu Prinston, uz podršku Rokfeler fondacije. Po povratku u Upsalu nastavio je da se interesuje za proteine i primenu fizičkih metoda na biohemijske probleme. To je dovelo do znatno poboljšane metode elektroforetske analize koju je on usavršio narednih godina.

Tizelijus je aktivno učestvovao u reorganizaciji naučnih istraživanja u Švedskoj u godinama nakon Drugog svetskog rata i bio je predsednik Međunarodne unije za čistu i primenjenu hemiju 1951–1955. Bio je predsednik odbora Nobelove fondacije 1960–1964.[12]

Citati Arnea Tizelijusa[uredi | uredi izvor]

Živimo u svetu u kome se čini da se razlika između istinitog i lažnog sve više zamućuje manipulacijom činjenicama, eksploatacijom nekritičkih umova i zagađenjem jezika. Arne Tizelijus[13]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

  • 1948. Nobelova nagrada za hemiju
  • 1949. Izabran za stranog saradnika Nacionalne akademije nauka (SAD)[14]
  • 1957. Izabran za stranog člana Kraljevskog društva (Velike Britanije)[1] [15]
  • Zlatna medalja Pol Karer 1961.[16]

U njegovu čast nazvan je lunarni krater Tizelijus.

Lični život[uredi | uredi izvor]

Tizelijus je bio oženjen, sa dvoje dece. Preminuo je od srčanog udara 29. oktobra 1971. u Upsali. Njegova supruga umrla je 1986.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Kekwick, R. A.; Pedersen, K. O. (1974). „Arne Tiselius 1902-1971”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 20: 401—428. PMID 11615762. doi:10.1098/rsbm.1974.0018 Slobodan pristup. 
  2. ^ Kyle, R. A.; Shampo, M. A. (2005). „Arne Tiselius—father of electrophoresis”. Mayo Clinic Proceedings. 80 (3): 302. PMID 15757008. 
  3. ^ Tiselius, A. (1937). „A new apparatus for electrophoretic analysis of colloidal mixtures”. Transactions of the Faraday Society. 33: 524—1933. doi:10.1039/tf9373300524. 
  4. ^ A Tiselius (1930). „The moving-boundary method of studying the electrophoresis of proteins”. Nova Acta Regiae Societatis Scientiarum Upsaliensis. Ser. IV, Vol. 7 (4). 
  5. ^ Tiselius, A. (1968). „Reflections from Both Sides of the Counter”. Annual Review of Biochemistry. 37: 1—24. PMID 4875715. doi:10.1146/annurev.bi.37.070168.000245 Slobodan pristup. 
  6. ^ Putnam, F. W. (1993). „Alpha-, beta-, gamma-globulin—Arne Tiselius and the advent of electrophoresis”. Perspectives in Biology and Medicine. 36 (3): 323—337. PMID 7685077. doi:10.1353/pbm.1993.0030. 
  7. ^ Kay, L. E. (1988). „Laboratory technology and biological knowledge: The Tiselius electrophoresis apparatus, 1930–1945”. History and Philosophy of the Life Sciences. 10 (1): 51—72. PMID 3045854. 
  8. ^ Hjertén, S. (1973). „Dedication to Professor Arne Tiselius”. Annals of the New York Academy of Sciences. 209 (1): 5—7. Bibcode:1973NYASA.209....5H. PMID 4577171. doi:10.1111/j.1749-6632.1973.tb47513.x. 
  9. ^ Hertén, S. (1972). „Arne Tiselius. 1902-1971”. Journal of Ultrastructure Research. 39 (5): 624—628. PMID 4556330. doi:10.1016/S0022-5320(72)90126-8. 
  10. ^ Hjertén, S. (1972). „Arne Tiselius 1902–1971”. Journal of Chromatography. 65 (2): 345—348. PMID 4552643. 
  11. ^ The Nobel Prize in Chemistry 1948. Nobelprize.org. Retrieved on 2017-10-02.
  12. ^ The Nobel Foundation: A Century of Growth and Change. Nobelprize.org. Retrieved on 2017-10-02.
  13. ^ SGU, The Skeptics Guide to the Universe. „Podcast #709 - February 9th, 2019”. Pristupljeno 9. 2. 2019. 
  14. ^ „Arne Tiselius”. www.nasonline.org. 
  15. ^ Nobel Lecture Electrophoresis and Adsorption Analysis as Aids in Investigations of Large Molecular Weight Substances and Their Breakdown Products from Nobelprize.org website
  16. ^ „List of Recipients”. University of Zurich. Arhivirano iz originala 21. 7. 2015. g. Pristupljeno 5. 12. 2015. 
  17. ^ Ingrid Margareta Tiselius (Dahlén) (1905 - 1986) - Genealogy

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Arne Tizelijus on Nobelprize.org including the Nobel Lecture on December 13, 1948 Electrophoresis and Adsorption Analysis as Aids in Investigations of Large Molecular Weight Substances and Their Breakdown Products
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арне_Тизелијус&oldid=26235055”