Pređi na sadržaj

Аронија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Aronija
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
Divizija:
Angiospermae
(nerangirano):
Eudicotidae
Red:
Rosales
Porodica:
Rosaceae
Potporodica:
Amygdaloideae[1]
Rod:
Aronia

Vrste
Sinonimi
  • Adenorachis (de Candolle) Nieuwland
  • Pyrus Linnaeus sect. Adenorachis de Candolle
  • Sorbus Linnaeus sect. Aronia (Medikus) C. K. Schneider

Aronija (Aronia) je bobičasto voće, slično borovnici i visokootporno na niske temperature, zbog čega se naziva i sibirska borovnica. Raste na listopadnom grmu. Postoje dve - tri vrste.[2] Poreklom s istoka Severne Amerike. Drvo aronije naraste najčešće 1-6 metara. Bujnog je rasta, a rezidbom se oblikuje u manji grm. Najčešće obitava u vlažnim šumama i močvarama.[3][4][5][6] Često se gaji i kao ukrasna biljka.

Poseduje visoki stepen otpornosti na mraz, tako da je otporna na zimu i do -47° C. Zbog toga je dosta rasprostranjena u Rusiji, Finskoj i Švedskoj. Takođe je otporna i na sušu, insekte, zagađenja i bolesti.

Opis[uredi | uredi izvor]

Oprašuju je pčele i vetar, a u jesen listovi menjaju boju u crvene nijanse. Listovi aronije su jednostavni, poređani naizmenično. Cvetovi su mali, sastoje se od pet latica i pet čašičnih listića. Plodovi su joj bobice koje nisu jestive sveže, jer su gorkog ukusa (osim crvenoplodne aronije), ali se često koriste u pripremi vina, džemova, čajeva, sirupa, kompota, likera, i sl. Takođe, se koriste kao začin i boja u pićima i jogurtu. Plodovima aronije se hrane ptice, tako da se njeno seme rasprostranjuje i ptičjim izmetom.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Crvenoplodna aronija[uredi | uredi izvor]

'Crvenoplodna aronija' (lat. Aronia arbutifolia) naraste 2-4 mu visinu, ređe 6 m. Listovi su joj 5-8 cm široki. Cvetovi su joj beli ili bledo ružičasti, otprilike 1 cm široki. Plod je crven, 4-10 mm širok i otporan na zimu.[3]

Crnoplodna aronija[uredi | uredi izvor]

Crnoplodna aronija (lat. Aronia melanocarpa) naraste u visinu malo manje od 1 m, a retki primerci su narasli 3 m. Listovi su najčešće 6 cm široki. Cvetovi su beli, imaju 1,5 cm širine. Ispočetka je plod crvene boje. Kad naraste, plod je crne boje, veličine 6-9 mm.[4]

Ljubičastoplodna aronija[uredi | uredi izvor]

Ljubičastoplodna aronija (Aronia × prunifolia) smatra se hibridom crvenoplodne i crnoplodne aronije, dok je neki smatraju i zasebnom vrstom (lat. Aronia prunifolia). Cveta od aprila do jula. Plod joj je tamnoljubičaste do crne boje, 7-10 mm širok.[5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Aronija je dospela u Evropu iz istočnog dela Severne Amerike. Navodno su je poznavali tamošnji Indijanci, njene plodove su sušili i upotrebljavali za zimske pogače. Aroniju kao hranu i lek su prvi počeli upotrebljavati severnoamerički Indijanci. Kako plodovi aronije dugo vremena ostaju na grmu i ne kvare se, Indijanci su se hranili njime, plodove su sušili i mleli, te mešali sa životinjskom mašću i osušenim mesom. Sušeni plodovi aronije bili su hrana za zimu, i lek protiv želudačnih i crevnih tegoba. Osim zrelih plodova, severnoamerički Indijanci su kao lek upotrebljavali i listove i koru aronije. Leti su sušili listove i koru, pripremali su čaj, koji su koristili kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz rana.

U Evropi je aronija privukla pažnju zbog svoje lepote, jer su njeni beli cvetovi jedni od najlepših cvetova grmolikih biljaka. Godine 1972. crnoplodna aronija je primila nagradu Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj. Jednom su je u većoj količini posadili takođe u Sloveniji, iako nije bila posebno prihvaćena, pre svega zbog nepoznavanja lekovitih svojstava, koja aronija nudi.[7][8][9][10][11][12]

Sok od aronije[uredi | uredi izvor]

Poslednjih par godina sok od aronije je postao veoma tražen i cenjen u fitoterapiji. Iako je do skoro slabo bila poznata, danas se sibirska aronija može nabaviti i u našoj zemlji. Njeno uzgajanje je veoma lako. Takođe nema prirodnih neprijatelja, pa nije potrebno da je prskamo, zbog toga i spada u 100 posto ekološku biljku. Poznata je po tome što podiže celokupni imunitet organizma, odličan je antioksidans, ima čak antikancerogeno i antivirusno dejstvo. Aronija je i hrana i lek istovremeno.

Svojstva aronije[uredi | uredi izvor]

Biljka aronija spada u bobičasto voće, svojim izgledom podseća na borovnicu, te je zbog toga još i nazivaju sibirska borovnica. Potiče iz Severne Amerike, odakle je preneta u Evropu. Otporna je na niske temperature. Dobro podnosi hladnu zimu i jak mraz. Raste u obliku grma, može da dostigne visinu oko dva metra. Lekovit i jestiv deo biljke je plod koji je nešto oporijeg ukusa od borovnica.

Plodovi aronije se zadržavaju na grmu i do dva meseca nakon sazrevanja. Biljka sazreva u avgustu i septembru mesecu. U njenom uzgoju se ne koriste štetni pesticidi. Nije zahtevna za gajenje, a u mnogim delovima sveta, ovo voće se sa pravom svrstava u lekovito bilje, upravo zbog svoje izuzetne lekovitosti.

Kada se pravi sirup od aronije u njemu se i dalje nalazi isto ono što sadrži i sveža bobica – ne gubi na lekovitim svojstvima. Aronija je bogata vitaminima A, B, B1, B2, B3, B6 I B9, C ,P i E. Pored navedenih vitamina, dragoceni sok od aronije u sebi sadrži i minerale kao što su: kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe, jod, fosfor i cink.

Uz sve ove minerale i vitamine, u aroniji postoji i jedan od najjačih antioksidanasa - antocijanin. Jednom kada ovaj antioksidans dospe u naš organizam, snažno deluje na njegovu detoksikaciju i izbacivanje svih štetnih materija koje se nalaze u našem telu. Prema TEAC I ORAC standardima sok aronije ima najveće antioksidativno delovanje među svim bobičastim i orašastim voćem.

Efekti sirupa[uredi | uredi izvor]

Mnoga istraživanja su otkrila da ova biljka tamnih bobica poboljšava cirkulaciju krvi, a da svakodnevnim korišćenjem smanjuje nivoe holesterola i triglicerida, na taj način štiti naš kardiovaskularni sistem.

Odlično pročišćava krv, ublažava migrenu i glavobolju, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja proliv, obara povišen pritisak, sprečava razboj bakterijskih i virusnih infekcija, te nam popravlja imunitet.

Aronijin sok ima blagotvoran uticaj na jetru i žuč, jer ih pročišćava i omogućuje pravilan rad ovih organa. Važno je napomenuti da on reguliše i izlučivanje, kao i pravilan rad hormona štitne žlezde, te regulaciju rada pankreasa. Poznato je da u današnje vreme postoji mnogo ljudi koji su oboleli od raka, tako da je veoma važno da preduzmete mere predostrožnosti uz matični sok od aronije.

Možete da se hranite zdravo, da se bavite fizičkim aktivnostima, ali isto tako možete i da uzimate ovaj domaći sok, koji kako je naučno dokazano pomaže u prevenciji kod najtežih bolesti. Zbog visokog sadržaja aktioksidativnih jedinica, sprečava pojavu kancera i pomaže u lečenju malignih oboljenja time što uništava ćelije raka. Takođe pomaže i kod Alchajmerove bolesti.

Čudnovato, ali isto tako i istinito, aronija nudi i zaštitu od bolesti očiju, tj. mišićne degenerativnosti očiju. Ovo je neizlečiva bolest, koja dovodi do slepila. A studije su pokazale da osobe koje konzumiraju sok od aronije imaju manje šanse za da dobiju ovu bolest. Aronija podstiče i zarastanje rana, usporava starenje kože i organizma, takođe sprečava i nastanak bora i štiti od negativnog UV zračenja.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Sok od aronije može kupiti ili samostalno praviti. Aronija se često upotrebljava u sušenom obliku koja može i da se jede, ali se ipak najčešće prerađuje u sok.

Zamrzavanje nema negativan uticaj na kvalitet soka jer je poznato da aronija vrlo dobro podnosi niske temperature, pa će posle odmrzavanja postati još sočnija, sa više soka nego kad je sveža. Najbolje je odmrznutu aroniju procediti ili propustiti kroz mašinu za mlevenje mesa, da bi se dobio pravi matični sok, ili kako ga još neki nazivaju i hladni ceđeni sok. U dobijeni sok od aronije ne treba da se dodaje konzervans. Takođe preporuka je da se pije bez šećera i drugih zaslađivača.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Potter, D., et al. (2007). Phylogeny and classification of Rosaceae. Plant Systematics and Evolution. 266(1–2): 5–43.
  2. ^ „Aronia Medik.”. Germplasm Resources Information Network. Arhivirano iz originala 03. 10. 2012. g. Pristupljeno 12. 06. 2012. 
  3. ^ a b „Photinia pyrifolia (Lam.) K.R. Robertson & Phipps”. USDA PLANTS. 
  4. ^ a b „Photinia melanocarpa (Michx.) K.R. Robertson & Phipps”. USDA PLANTS. 
  5. ^ a b „Photinia floribunda”. USDA PLANTS. 
  6. ^ Voss, E.G. 1985. Michigan Flora: A guide to the identification and occurrence of the native and naturalized seed-plants of the state. Part II: Dicots (Saururaceae–Cornaceae). Cranbrook Institute of Science and University of Michigan Herbarium, Ann Arbor, Michigan, U.S.A.
  7. ^ Lala, G.; Malik, M.; Zhao, C.; He, J.; Kwon, Y.; Giusti, M. M.; Magnuson, B. A. (2006). „Anthocyanin-rich extracts inhibit multiple biomarkers of colon cancer in rats”. Nutr. Cancer. 54 (1): 84—93. PMID 16800776. S2CID 10282853. doi:10.1207/s15327914nc5401_10. 
  8. ^ Bell, D. R.; Gochenaur, K. (2006). „Direct vasoactive and vasoprotective properties of anthocyanin-rich extracts”. J Appl Physiol. 100 (4): 1164—70. PMID 16339348. doi:10.1152/japplphysiol.00626.2005. 
  9. ^ Han, G. L.; Li, C. M.; Mazza, G.; Yang, X. G. (2005). „Effect of anthocyanin rich fruit extract on PGE2 produced by endothelial cells”. Wei Sheng Yan Jiu. 34 (5): 581—4. PMID 16329602. 
  10. ^ Valcheva-Kuzmanova, S.; Marazova, K.; Krasnaliev, I.; Galunska, B.; Borisova, P.; Belcheva, A. (2005). „Effect of Aronia melanocarpa fruit juice on indomethacin-induced gastric mucosal damage and oxidative stress in rats”. Exp Toxicol Pathol. 56 (6): 385—92. PMID 15945278. doi:10.1016/j.etp.2005.01.001. 
  11. ^ Ohgami, K.; Ilieva, I.; Shiratori, K.; Koyama, Y.; Jin, X. H.; Yoshida, K.; Kase, S.; Kitaichi, N.; Suzuki, Y.; Tanaka, T.; Ohno, S. (2005). „Anti-inflammatory effects of aronia extract on rat endotoxin-induced uveitis”. Invest Ophthalmol Vis Sci. 46 (1): 275—81. PMID 15623784. doi:10.1167/iovs.04-0715. 
  12. ^ Valcheva-Kuzmanova, S.; Borisova, P.; Galunska, B.; Krasnaliev, I.; Belcheva, A. (2004). „Hepatoprotective effect of the natural fruit juice from Aronia melanocarpa on carbon tetrachloride-induced acute liver damage in rats”. Exp Toxicol Pathol. 56 (3): 195—201. PMID 15625789. doi:10.1016/j.etp.2004.04.012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аронија&oldid=27244948”