Архив за словенску филологију
 Naslovna strana izdanja Arhiva za slovensku filologiju za 1914. godinu | |
| Osnivanje | 1875. |
|---|---|
| Ukidanje | 1929. |
| Sedište | Berlin |
Arhiv za slovensku filologiju (nem. Archiv für slavische Philologie) je bio slavistički filološki časopis koji je od 1875. do 1929. godine izlazio u Berlinu na nemačkom jeziku.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
U pitanju je najstariji slavistički filološki časopis, koji je u vreme kada je objavljivan smatran najboljim na ovom polju. Pokrenuo ga je 1875. godine hrvatski slavista Vatroslav Jagić, a izdavao Weidmannsche Buchhandlung u Berlinu. Zahvaljujući istoričaru Teodoru Momzenu časopis je dobio finansijsku podršku pruskog Ministarstva prosvete. Jagić je sa prekidima uređivao časopis od 1876. do 1920, kada je izašla 37. sveska. Nakon Jagićeve smrti 1923. godine lingvista Erih Berneker je postao novi urednik. Časopis narednih godina povremeno izlazi, da bi nakon 42. sveske definitivno bio ugašen (1929).[1]
U časopisu su objavljivani radovi o fonološkoj, gramatičkoj i sintaktičkoj strukturi svih slovenskih jezika, opisi staroslovenskih književnih spomenika, usmena književna tradicija, kultura, mitologija, bibliografije i drugi tekstovi. Kao jezik časopisa odabran je nemački, što je izazvalo negativnu reakciju u slovenskim zemljama, ali upravo je zbog ove odluke časopis postao posrednik između slovenske i zapadnoevropske nauke, a slavistika je dostigla nivo germanistike i romanistike.[1]
Svi istaknuti slovenski filolozi i mnogi neslovenski filolozi sarađivali su u Arhivu. Sam Jagić objavio je brojne opsežne studije i priloge u rubrikama Anzeigen i Kleine Mitteilungen.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „Archiv für slavische Philologie”. enciklopedija.hr.
