Arhimandrit Georgije (Dobrosavljević)
| Georgije (Dobrosavljević) | |
|---|---|
| Osnovni podaci | |
| Pomesna crkva | Srpska pravoslavna crkva |
| Eparhija | Eparhija žička |
| Titula | visokoprepodobni arhimandrit i iguman Manastira Blagoveštenja |
| Sedište | Manastir Blagoveštenje (Kablar) kod Ovčar Banje |
| Godine službe | od 10. majaa 1964. do 1. juna 2015. |
| Prethodnik | Antonije (Đurđević) |
| Lični podaci | |
| Svetovno ime | Milisav Dobrosavljević |
| Datum rođenja | 7. februar 1934. |
| Mesto rođenja | Donja Trepča kod Čačka, Kraljevina Jugoslavija |
| Datum smrti | 15. decembar 2020. (86 god.) |
| Mesto smrti | Junkovac (Topola), Srbija |
Georgije (svetovno Milisav Dobrosavljević; Donja Trepča kod Čačka, 7. februar 1934 — Junkovac kod Topole 15. decembar 2020) bio je pravoslavni arhimandrit i iguman Manastira Blagoveštenja.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Mladost[uredi | uredi izvor]
Iguman Georgije Dobrosavljević rođen je od veoma pobožnih i čestitih roditelja Miloša i Draginje Dobrosavljević u Donjoj Trepči kod Čačka 7. februara 1934. Na krštenju je dobio ime Milisav.[1] Osnovno obrazovanje završio je u svom rodnom mestu. Učio je i gimnaziju u Rači.[1]
Monaški postrig[uredi | uredi izvor]
U Manastiru Rači je zamonašen 1956. godine i dobio je ime svoje krsne slave Georgije.[2]
Rukopoložio ga je u čin jerođakona patrijarh German Đorić kao episkop i administrator žički na Blagovesti 7. aprila 1958. godine.[2] Za jeromonaha rukopoložen je u Manastiru Vaznesenju u septembru 1960. godine.[3]
U Ovčar je došao iste 1960. godine, gde je živeo u bratstvu Manastira Svete Trojice i Blagoveštenja.[3] Jedno vreme tada nalazio se kao duhovnik i paroh u Hercegovini, u ženskom Manastir Duži.[4]
Starešina Manastira Blagoveštenja[uredi | uredi izvor]
Za starešinu Manastira Blagoveštenja postavljen je 10. maja 1964. godine.[4] Tada je primio i jelendolsku parohiju, koju je opsluživao 17 godina.[5]
Obnovio je odmah u početku postojeće manastirske konake, dobio banjsku vodu u manastiru i normalizovao život.[5]
U njegovo vreme Zavod i Narodni muzej u Čačku.[6] Preuzeli su saniranje i obnavljenje crkve blagoveštenjske. Zatim je otac Georgije uz njihovu podršku, negde 1975.[6] Gotovo iz osnova porušio i prezidao ruinirani stari konak arhimandrita Isaija Katanića iz 1869. godine.[7]
Od njega stovrio nov, lep konak, sa savremenim uređajem i većim brojem soba. Doveo je u manastir mineralnu, banjsku vodu i postavio u manastirskim konacima instalacije.[7]
Odmah zatim doveo je iz Ovčar Banje i divnu pijuću vodu pronađenu prilikom prokopavanja tunela za hidrocentralu. Instalirao je u svim konacima i električno osvetljenje.[7]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Preminuo je 15. decembara 2020. godine u Junkovcu kod Topole.[8]
Sahranjen je 16. decembara na groblju u Natalincima kod Topole.[9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Vladika tera Georgija”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-12-16.
- ^ a b Otašević, Gvozden. „Dobri ljudi kupili kuću za Georgija”. Politika Online. Pristupljeno 2020-12-16.
- ^ a b http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „OTAC GEORGIJE, IGUMAN MANASTIRA BLAGOVEŠTENJE, O BORAVCIMA PATRIJARHA PAVLA”. www.manastir-lepavina.org. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б „Blagoveštenje postaje ženski manastir”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2015-06-01. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б „Srpsko Nasledje”. www.srpsko-nasledje.rs. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б „Bio je otpisan, ali je čudom preživeo, služio je Bogu od jutra do mraka: Sećanje na patrijarha Pavla”. Info Press (на језику: српски). 2020-11-15. Приступљено 2020-12-16.
- ^ а б в каже, Milovan. „Скромни, богобојажљиви човек, обузет Богом, вером, непрестаном молитвом”. ИСКРА. Приступљено 2020-12-16.
- ^ „Preminuo otac Georgije, nekadašnji iguman manastira Blagoveštenje”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
- ^ superweb; Nikitovic, Vladimir. „Preminuo otac Georgije, nekadašnji iguman manastira Blagoveštenje” (на језику: српски). Приступљено 2020-12-16.
