Pređi na sadržaj

Arhip Kuindži

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arhip Kuindži
Lični podaci
Puno imeArhip Ivanovič Kuindži
Datum rođenja(1841-01-27)27. januar 1841.
Mesto rođenjaMariupolj, Ruska imperija
Datum smrti24. jul 1910.(1910-07-24) (69 god.)
Mesto smrtiSankt Peterburg, Ruska imperija
Umetnički rad
PoljeRealizam
Uticao naIstorija slikanja
Najvažnija dela
Veče na Dnjepru
Veče u Ukrajini

Arhip Ivanovič Kuindži (rus. [ɐrˈkʲip kʊˈindʐɨ]; grč. Αρχίπ Κουίντζι; Mariupolj, 27. januar 1841[1] — 24. jul 1910) bio je ruski[2][3] slikar pejzaža pontskog grčkog porekla.[4]

Datum rođenja[uredi | uredi izvor]

Kuindžijev tačan datum rođenja nije poznat. Iako se verovalo da je rođen 1842. godine, najnovija otkrića u arhivima govore da je rođen 1841. godine. Sam Kuindži je, na molbu Imperijalne Akademije umetnosti da pojasni svoj datum rođenja, „jasno napisao 1841, zatim, sa sumnjom, januar, a zatim nekoliko puta precrtao mesec”.[5]

Istraživači veruju da je rođen negde između januara i marta 1841. Opštepriznati datum je 27. januar, iako je Kuindži slavio svoj imendan 19. februara (4. marta NS), na praznik Arhipa.[5]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Arhip Kuindži je rođen u Mariupoljskom okrugu (jednom od pododeljenja Jekaterinoslavske gubernije Ruske imperije), ali je mladost proveo u gradu Taganrogu. Njegovo hrišćansko ime je ruski prevod grčkog, Αρχιππος, (Archippos, od αρχος (archos) „gospodar“ i ιππος (nilski konj, „konj“) a njegovo prezime potiče od nadimka njegovog dede što znači „zlatar“ na krimskotatarskom.[6]

Odrastao je u siromašnoj porodici; njegov otac je bio pontijski grčki obućar, Ivan Hristoforovič Kuindži (na drugom mestu Emendži). Arhip je imao šest godina kada je ostao bez roditelja, pa je bio primoran da zarađuje za život radeći na gradilištu crkve, vođenjem domaćih životinje na ispašu i radeći u prodavnici kukuruza. Rudimente obrazovanja stekao je od grčkog prijatelja porodice koji je bio učitelj, a zatim je otišao u lokalnu školu.

Godine 1855, u dobi od 13–14 godina, Kuindži je posetio Feodosiju da uči umetnost kod Ivana Ajvazovskog, međutim, bavio se samo mešanjem boja[7] i umesto toga učio je kod Adolfa Feslera, učenika Ajvazovskog.[8] U enciklopedijskom članku iz 1903. godine pisalo je: „Iako se Kuindži ne može nazvati učenikom Ajvazovskog, ovaj je bez sumnje imao izvesnog uticaja na njega u prvom periodu njegove aktivnosti; od koga je pozajmio mnogo u načinu slikanja.[9] Engleski istoričar umetnosti Džon E. Boult je napisao da je „elementarni osećaj za svetlost i formu povezan sa zalascima sunca, olujama i okeanima Ajvazovskog trajno uticao na mladog Kuindžija”.[7]

Tokom pet godina od 1860. do 1865. godine, Arhip Kuindži je radio kao retušer u fotografskom ateljeu Simeona Isakoviča u Taganrogu. Pokušao je da otvori sopstveni fotografski studio, ali nije imao uspeha. Nakon toga Kuindži je otišao iz Taganroga u Sankt Peterburg.

Slikarstvo je studirao uglavnom samostalno i na Imperijalnoj akademiji umetnosti (od 1868; redovni član od 1893). Bio je ko-partner putujućih umetničkih izložbi (Peredvižnici), grupe umetnika realista Ruske imperije koji su u znak protesta zbog akademskih ograničenja osnovali umetničku zadrugu koja je evoluirala u Društvo za putujuće umetničke izložbe 1870.

Godine 1872. umetnik je napustio akademiju i radio kao slobodnjak. Slika Na ostrvu Valaam bila je prvo umetničko delo koje je Pavel Tretjakov nabavio za svoju umetničku galeriju. Kuindži je 1873. izložio svoju sliku Sneg koja je dobila bronzanu medalju na Međunarodnoj izložbi umetnosti u Londonu 1874. Sredinom 1870-ih stvorio je niz slika na kojima je motiv pejzaža osmišljen za konkretne društvene asocijacije u duhu Peredvižnika (Zaboravljeno selo, 1874; Čumatski put, 1875; obe – u Tretjakovskoj galeriji).

U svom zrelom periodu Kuindži je težio da uhvati aspekt prirodnog stanja. Primenio je kompozitne prijeme (visok horizont, itd.), Stvarajući panoramske poglede. Koristeći svetlosne efekte i intenzivne boje prikazane u glavnim tonovima, prikazao je iluziju osvetljenja (Veče u Ukrajini, 1876; Brezov gaj, 1879; Posle grmljavine, 1879; sva tri se nalaze u Tretjakovskoj galeriji; Mesečeva noć na Dnjepru, 1880 u Ruskom muzeju, Sankt Peterburg). Njegovi kasniji radovi su izuzetni po svojim dekorativnim i upotrebi boja.

Kuindži je predavao na Imperijalnoj Akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu (profesor od 1892; profesor, šef pejzažne radionice od 1894; ali je otpušten 1897 zbog podrške studentskim protestima). Među njegovim učenicima bili su umetnici kao što su Arkadij Rilov, Nikolaj Rerih, Konstantin Bogajevski i drugi. Kuindži je inicirao stvaranje Društva umetnika (1909; kasnije – Društvo je dobilo ime po A. I. Kuindžiju).

Krađa i potencijalno uništavanje dela[uredi | uredi izvor]

U januaru 2019, njegov rad Ai-Petri. Krim je ukraden iz moskovske Tretjakovske galerije, ali je pronađen i vraćen sledećeg dana.[10] Čovek koji je ukrao sliku osuđen je na tri godine zatvora.[4]

Marta 2022. objavljeno je da je Muzej umetnosti Kuindži uništen tokom ruske invazije na Ukrajinu i opsade Mariupolja. U muzeju su bila smeštena tri Kuindžijeva dela; Crveni zalazak sunca, Elbrus i Jesen, za koje se verovalo da su uklonjeni iz muzeja, ali ovi navodi nisu potvrđeni.[11]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „27 sіčnя 1841 roku narodivsя ukraїnsьkiй živopisecь-peйzažist Arhip Kuїndžі”. dn.gov.ua (na jeziku: ukrajinski). Governor of Donetsk Oblast. 27. 1. 2022. 
  2. ^ „Arkhip Ivanovich Kuindzhi | Russian painter | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-27. 
  3. ^ „Arkhip Ivanovich Kuindzhi | Red Sunset on the Dnieper | The Metropolitan Museum of Art”. www.metmuseum.org. Pristupljeno 2022-01-27. 
  4. ^ a b „Three Years For Stealing Painting From Moscow's Tretyakov Gallery”. rferl.org. 25. 9. 2019. 
  5. ^ a b Marina Mološna (27. 1. 2022). „Щo ne tak z datoю narodžennя Kuїndžі, ta čomu Google pomilivsя, privіtavši vsіh z йogo 180-rіččяm”. www.0629.com.ua (na jeziku: ukrajinski). 0629.com.ua. Pristupljeno 27. 1. 2022. 
  6. ^ „Biography of Arkhip Ivanovich Kuinji (1842-1910), Russian Artist”. 2000. Pristupljeno 8. 5. 2021. 
  7. ^ a b Bowlt, John E. (1975). „A Russian Luminist School? Arkhip Kuindzhi's "Red Sunset on the Dnepr"”. Metropolitan Museum Journal. Metropolitan Museum of Art. 10: 123—125. JSTOR 1512704. doi:10.2307/1512704. 
  8. ^ Manin, Vitaly (2000). Arhip Kuindži (na jeziku: ruski). Moskva: Belyĭ gorod. str. 6. ISBN 978-5-7793-0219-7. „v Feodosiю k znamenitomu Aйvazovskomu. Kuindži pribыl v tihuю Feodosiю, po-vidimomu, letom 1855 goda. ... Ustroйstvom Kuindži zanяlsя Adolьf Fessler, učenik i kopiist Aйvazovskogo. Žil Arhip vo dvore pod navesom v ...” 
  9. ^ „Kuindži Arhip Ivanovič”. Russian Biographical Dictionary (na jeziku: ruski). Saint Petersburg: Imperial Russian Historical Society. 1903. „Hotя Kuindži i nelьzя nazvatь učenikom Aйvazovskogo, no posledniй imel na nego, nesomnenno, nekotoroe vliяnie v pervый period ego deяtelьnosti; ot nego on zaimstvoval mnogoe v manere pisatь, v vыbore tem, v lюbvi k širokim prostranstvam.”  online view
  10. ^ „Painting stolen in Tretyakov Gallery heist ‘not damaged’, source says”. TASS. 
  11. ^ Cascone, Sarah (2022-03-23). „A Mariupol Museum Dedicated to One of Ukraine's Most Important Realist Painters Has Reportedly Been Destroyed by Russian Airstrikes”. Artnet News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-03-23. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Архип_Куинџи&oldid=27725186”