Arčer Martin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Arčer Martin
Arčer Martin
Lični podaci
Datum rođenja(1910-03-01)1. mart 1910.
Mesto rođenjaLondon, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti28. jul 2002.(2002-07-28) (92 god.)
Mesto smrtiLiangaron, Vels, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjePeterhaus Kembridž
Naučni rad
Poljehemija
Poznat pogasna hromatografija
NagradeNobelova nagrada za hemiju (1952)

Arčer Džon Porter Martin (1. mart 1910 – 28. jul 2002) bio je britanski hemičar koji je 1952. godine podelio Nobelovu nagradu za hemiju za pronalazak partitivne hromatografije sa Ričardom Singom.[1] [2]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Martinov otac je bio lekar opšte prakse. Martin se školovao u školi Bedford, i u Peterhausu, Univerzitet Kembridž.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Radio je prvo u Laboratoriji za fizičku hemiju, a zatim prešao u Odeljenje za ljudsku ishranu Dan (Dunn Human Nutrition Unit) Univerziteta u Kembridžu, a 1938. preselio se u Istraživačku ustanovu industrije vune u Lidsu. Bio je šef odeljenja za biohemiju kompanije Boots Pure Drug Company od 1946. do 1948. godine, kada se pridružio Savetu za medicinska istraživanja. Tamo je postavljen za šefa odseka za fizičku hemiju Nacionalnog instituta za medicinska istraživanja 1952. godine i bio je hemijski savetnik od 1956. do 1959. godine.

Specijalizovao se za biohemiju, za neke aspekte vitamina E i B2 i za tehnike koje su postavile temelje za nekoliko novih vrsta hromatografije.[3] Razvio je partitivnu hromatografiju dok je radio na razdvajanju aminokiselina[4] a kasnije je razvio gasno-tečnu hromatografiju.[5] Među mnogim odlikovanjima, dobio je Nobelovu nagradu 1952.[6]

Objavio je mnogo manje radova od tipičnih Nobelovaca - svega 70 - ali njegov deveti rad će mu doneti Nobelovu nagradu. Univerzitet u Hjustonu otpustio ga je sa hemijskog fakulteta 1979. godine (kada je imao 69 godina) jer nije objavljivao dovoljno.[7]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Arčer Martin podelio je 1952. godine sa Ričardom Singom Nobelovu nagradu za hemiju za izum partitivne hromatografije.[8] [9]

Rad Arčera Martina sa A.T. Džejmsom iz 1954. godine, „Gasno-tečna hromatografija: tehnika za analizu i identifikaciju isparljivih materijala“, objavio je otkriće gasno-tečne hromatografije. Ova publikacija je počastvovana nagradom Odseka za istoriju hemije Američkog hemijskog društva koja je 2016. godine uručena Institutu Frensis Krik.[10] [11]

Istraživanje je zapravo obavljeno u Nacionalnom institutu za medicinska istraživanja u Mil Hilu, koji je postao Institut Frensis Krik 2015. [12]

Martin je izabran za člana Kraljevskog društva 1950, a član Reda britanskog carstva (SVE) je postao 1960.[13] [14]

Lični život[uredi | uredi izvor]

1943. oženio se Judit Bagenal (1918–2006) i zajedno su dobili dva sina i tri ćerke.[13] U poslednjim godinama svog života bolovao je od Alchajmerove bolesti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jones, Mark. „Gas Chromatography-Mass Spectrometry”. American Chemical Society. Pristupljeno 19. 11. 2019. 
  2. ^ „Nobel Winner Archer Martin Dies”. AP NEWS. Pristupljeno 2020-06-26. 
  3. ^ Martin, A J P (1950). „Partition Chromatography”. Annual Review of Biochemistry. 19 (1): 517—542. PMID 14771840. doi:10.1146/annurev.bi.19.070150.002505. 
  4. ^ Martin, A J P; Synge, R L M (1941). „A new form of chromatogram employing two liquid phases A theory of chromatography. 2. Application to the micro-determination of the higher monoamino-acids in proteins”. Biochemical Journal. 35 (12): 1358—1368. PMC 1265645 Slobodan pristup. PMID 16747422. doi:10.1042/bj0351358. 
  5. ^ Ettre, C. (2001). „Milestones in Chromatography: The Birth of Partition Chromatography” (PDF). LCGC. 19 (5): 506—512. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 2. 2016. 
  6. ^ Nobel Media. „Archer J.P. Martin – Facts”. Pristupljeno 27. 2. 2016. 
  7. ^ O'Connor, Anahad (2002-08-06). „Archer Martin, Nobel Laureate in Chemistry, Dies at 92”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2020-06-26. 
  8. ^ „The Nobel Prize in Chemistry 1952 Archer J.P. Martin, Richard L.M. Synge”. Nobel Foundation. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  9. ^ O'Connor, Anahad (6. 8. 2002). „Archer Martin, Nobel Laureate in Chemistry, Dies at 92”. The New York Times. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  10. ^ „Citations for Chemical Breakthrough Awards 2017 Awardees”. Division of the History of Chemistry. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  11. ^ JAMES, AT; MARTIN, AJ (1954). „Gas-liquid chromatography; a technique for the analysis and identification of volatile materials.”. British Medical Bulletin. 10 (3): 170—6. PMID 13199288. doi:10.1093/oxfordjournals.bmb.a069416. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  12. ^ „Mill Hill History”. The Francis Crick Institute. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  13. ^ a b Wright, Pearce (5. 8. 2002). „Obituary: Archer Martin”. The Guardian. Pristupljeno 19. 3. 2018. 
  14. ^ Lovelock, J. (2004). „Archer John Porter Martin CBE. 1 March 1910 -- 28 July 2002: Elected F.R.S. 1950”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 50: 157—170. PMID 15754473. doi:10.1098/rsbm.2004.0012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арчер_Мартин&oldid=26084942”