Aršak III

Historical provinces of Greater Armenia

Aršak III (Tiran), sin Dirana (Tiridata III), stupio je presto ili sedamnaeste godine od početka vladavine rimskog cara Konstancija II (354) ili možda čak i ranije (341. ili 342. g.), nakon što je njegovog malopre pomenutog oca persijski kralj Šapur II zarobio i oslepio. Po Šapurovom izmirenju sa svojim zarobljenikom Diranom (Tiridatom), Aršak je izabran za kralja pošto njegov otac zbog gubitka vida nije bio u stanju da vlada. Konstancije II je priznao Aršaku pravo nad nasleđenim prestolom, ali to ovog poslednjeg svakako nije sprečilo da uzme učešća sa Šapurom u ratovima protiv Rimljana. Međutim, nedugo potom je sklopio mir s poslednjima, obavezavši se da će im plaćati godišnji danak. Konstancije II mu je dozvolio da uzme ruku Olimpijade, ćerke prefekta Ablavija, koja je bila u bliskom srodstvu sa caricom Konstancijom i koja je ranije bila verena za Konstancijevog brata Konstansa I. Ovu je međutim otrovala Šapurova ljubavnica, jermenska princeza Farhandzema. Ne bi li kaznio svog negdašnjeg saveznika zbog dezerterstva, Šapur je izvršio napad na Jermeniju i tom prilikom zauzeo Tigranokertu. Zbog toga se upleo u rat sa Julijanom, Konstancijevim naslednikom. Ovaj poslednji je pokrenuo svoj čuveni pohod na Persiju (363) u dogovoru sa Aršakom, čija saradnja je bila od presudne važnosti po sam ishod rata. Nažalost, Julijanove nade da će srušiti moć Sasanida su se izjalovile zbog Aršakovog kukavičlika, ili, što je verovatnije, dobro sračunate izdaje istog. Aršak je juna 363. godine povukao svoje snage iz rimskog logora podignutog nadomak Ktesifona. Zbog toga je došlo do katastrofalnog povlačenja Rimljana kao i Julijanove smrti, koji je 26. juna podlegao rani zadobijene od strele. U međuvremenu novoizabrani car Jovijan spasao je rimsku vojsku od potpunog uništenja julskim sporazumom kojim se odrekao suvereniteta nad tributarnim kraljevinama Jermenijom i Iberijom. U nadi da će biti nagrađen za svoju izdaju, Aršak se izložio riziku pojavivši se u Šapurovom logoru. Prvo mu je ukazana čast, ali ga je ipak usred te ceremonije Šapur uhapsio i zatočio u Obvilionsku kulu u Ekbatani gde je okovan u srebrne lance. Tamo je i završio život, tako što ga ubio verni sluga, kog je preklinjao da ga mačem oslobodi od poniženja u zatočeništvu. Aršak je vladao tiranski, a protiv sebe je imao jaku opoziciju, naročito među velikašima.

 Ovaj članak sadrži tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Smit, Vilijam, ur. (1870). Rečnik grčkih i rimskih biografija i mitologija.