Asasini
Asasin (iz arapske reči hašišijin - predani hašišu) je izraz za ubicu-atentatora[1] koji su Evropom proširili Marko Polo i letopisci krstaških ratova. Prvenstveno označava militantnu sektu, izmaelite nizaritske grane, koji su bili ukopani u svojim orlovskim gnezdima u Siriji, a naročito u neosvojivim utvrđenjima u blizini Kaspijskog mora u Persiji. Najpoznatija je tvrđava Alamut.
Poznati alamutski asasini su bili vrlo opasne ubice, koji su pretili sunitskima vođama jer su bili pretnja šiitima. Pre izvršenje ubistva uzeli bi kocku hašiša i tako omamljeni lakše sproveli atentat na važne osobe.[1]
Među glavnim žrtvama ismaelitskih asasina su:
- abasidski kalif Al Mustaršid
- persijski veliki vezir turskih seldžuka Nizam el Mulk
- krstaški vođa Konrad Monferatski
Čak je i Saladin bio nekoliko puta meta Asasina.
Red asasina je na Alamutu 1090. ustanovio Hasan el Saba. (poznat i kao „Starac sa gore“) 1256. godine red uništavaju Mongoli, a 1273. od mameluškog sultana Bajbarsa pada i poslednje uporište ismaelita. Red Asasina i njihovu istoriju živo je opisao slovenački autor Vladimir Bartol u romanu Alamut.
Reč „asasin“ danas označava atentatore na poznate ličnosti.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 74. ISBN 86-331-2075-5.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
