Asertivnost
Asertivnost je ponašanje koje karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti.[1]
Pojam[uredi | uredi izvor]
Pojam Asertivnost je preuzet iz engleskog jezika i potiče od dve reči:
- To assert, v (glagol) = izjaviti, izneti (mišljenje), braniti ...
- Assertive, adj (pridev) = uporan, samosvestan, samopouzdan
Asertivnost podrazumeva iskazivanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno prihvatljiv način uz uvažavanje prava drugih ljudi.[2]
Asertivno ponašanje karakteriše samopoštovanje koje je jednako poštovanju prava i vrednosti druge osobe.
Asertivna osoba zauzima životnu poziciju Ja vredim, Ti vrediš. Ona poštuje tuđe mišljenje i stavove ali to NE ZNAČI da se slaže sa njima. Asertivnim ponašanjem ona čuva svoje granice i dostojanstvo u situacijama kada realno postoji realna opasnost da bude izmanipulisana.
Asertivnost i asertivna komunikacija[3] su vrsta komunikacije koja vam u neprijatnim situacijama sa ljudima može mnogo pomoći. Asertivno ponašanje je izuzetno korisno kada želite da se zauzmete za sebe i svoja prava, a pri tom ne povredite druge. Tada se osoba oseća dobro zato što se zauzela za sebe, zato što je uspela da komunicira na način koji je zadovoljavajući, i to naravno gradi i neguje samopouzdanje. Asertivnost se kao i svaka druga veština[4] uči kroz praksu.
Asertivnost ne podrazumeva samo način ponašanja već i to kako se osoba oseća. Odsustvo osećaja krivice i straha i osećaj da se postupa ispravno, čine emocionalnu komponentu asertivnosti.
Prednost asertivnosti[uredi | uredi izvor]
Ljudi poseduju više kontrole nad sobom jer se smatra da je ovakvom pozicijom komunikacija slobodnija od uobičajenih načina koji se odlikuju agresijom ili povlačenjem.
Asertivna prava[uredi | uredi izvor]
Asertivna prava proizilaze iz postojanja samog čoveka kao humanog bića. To su univerzalna ljudska prava koja su nezavisna od pola, nacionalnosti, boje kože i religijskih uverenja. Svaki čovek, samo zato što je čovek ima pravo na njih! Njihova primena važna je za očuvanje samopoštovanja i poštovanja drugih.
Osnovna asertivna prava su:
- imate pravo da donosite sud o sopstvenom ponašanju, mislima i osećanjima i da preuzmete odgovornost za njihovo pokretanje i posledice po sebe;
- imate pravo da ne dajete razloge ili izgovore da biste opravdali svoje ponašanje;
- imate pravo da procenite da li ste odgovorni za nalaženje rešenja tuđih problema;
- imate pravo da promenite mišljenje;
- imate pravo da pravite greške – i da budete odgovorni za njih;
- imate pravo da kažete: „Ne znam”;
- imate pravo da ne zavisite od naklonosti drugih ljudi
- imate pravo da budete nelogični u donošenju odluka.;
- imate pravo da kažete: „Ne razumem”;
- imate pravo da kažete: „Ne tiče me se”
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike asertivnog ponašanja su:
- aktivno slušanje
- poštovanje drugoga
- jasno i konkretno izražavanje
- prihvatanje odgovornosti za svoje reči i dela
- spremnost da se izvini i da pohvali
- upućivanje kritike uz uvažavanje ličnosti
- prilagođena neverbalna komunikacija
- tolerancija neprijatnosti
Karakteristike asertivnih ljudi:
- poštuju sebe, svoje vreme i energiju
- znaju da saniraju stres
- imaju poverenje u sebe i u druge
- deeskaliraju situaciju
- otvoreni su za saradnju i nova rešenja
- češće od drugih dobijaju ono što žele
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.
- ^ Lange& Jakubowski, 1976
- ^ Pantić, Jelena. Putovanje u središte srca.
- ^ Tatjana Milivojević, Milivojević. Agresivnost i asertivnost u komunikaciji – nedostaci i ograničenja teorije asertivnosti.
