Pređi na sadržaj

Astrocit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Astrociti
Astrocit iz mozga pacova uzgojen u kulturi tkiva i obojen antitelima na GFAP (crveno) i vimentin (zeleno). Oba proteina su prisutna u velikim količinama u srednjim filamentima ove ćelije, tako da ćelija izgleda žuto. Plavi materijal prikazuje DNK vizuelizovanu DAPI bojom i otkriva jezgro astrocita i drugih ćelija.
Detalji
Identifikatori
LatinskiAstrocytus
MeSHD001253
NeuroLex IDsao1394521419
THH2.00.06.2.00002, H2.00.06.2.01008
FMA54537
Anatomska terminologija

Astrociti (od gr. astron= zvezda) su najkrupnije, zvezdolike ćelije neuroglije sa mnogobrojnim citoplazmatskim nastavcima koji polaze sa tela i mogu da se sekundarno granaju i ključnom ulogom u održanju homeostaze vanćelijske tečnosti.

Takođe poznate pod zajedničkim nazivom astroglija, karakteristične su glijalne ćelije u obliku zvezde u mozgu i kičmenoj moždini. Oni obavljaju mnoge funkcije, uključujući biohemijsku podršku endotelnim ćelijama koje formiraju krvno-moždanu barijeru,[1] obezbeđivanje hranljivih materija nervnom tkivu, održavanje ekstracelularne ravnoteže jona, regulaciju cerebralnog krvotoka i ulogu u popravci ožiljaka od traume ili infekcije.

Udeo astrocita u mozgu nije dobro definisan; u zavisnosti od korišćene tehnike brojanja, studije su otkrile da proporcija astrocita varira u zavisnosti od regiona i da se kreće od 20% do 40% svih glija.[2] Druga studija navodi da su astrociti najbrojniji tip ćelija u mozgu.[3] Astrociti su glavni izvor holesterola u centralnom nervnom sistemu.[4] Apolipoprotein E prenosi holesterol od astrocita do neurona i drugih glijalnih ćelija, regulišući ćelijsku signalizaciju u mozgu.[4] Astrociti kod ljudi su više od dvadeset puta veći nego u mozgu glodara i ostvaruju kontakt sa više od deset puta većim brojem sinapsi.[5]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Razlikuju se dve vrste:

  • protoplazmatski astrociti
  • fibrozni astrociti

Protoplazmatski astrociti smešteni su u sivoj masi i prepoznaju se po mnogobojnim nastavcima raznolikih oblika, debljine i dužine od kojih se izdvajaju nastavci završeni pločastim proširenjima (stopala) koja naležu na površinu kapilara. Na periferiji CNS-a stopala su poređana jedno do drugog obrazujući tako na spoljašnjoj površini mozga i kičmene moždine graničnu liniju (glia limitans) na koju naleže meka moždanica.

Protoplazmatični astrociti pomažu u izgradnji krvno-moždane barijere sa perivaskularnim stopalima. Pomoću pijalnih stopala, oni grade graničnu glijalnu membranu koja razdvaja nervno moždano tkivo od meke opne i likvora.

Fibrozni astrociti se nalaze pretežno u beloj masi CNS-a. Od protoplazmatskih astrocita razlikuju se po citoplazmatskim nastvacima koji su tanji, duži i ne granaju se. Na krajevima nastavaka postoje pločasta proširenja koja naležu na površinu kapilara, ali ne učestvuju u obrazovanju granične linije. Vrlo često su nastavci u kontaktu sa Ranvijerovim proširenjima. Pomoću perinodalnih stopala oni uzimaju višak jona nakon akcionog potencijala.

Funkcije[uredi | uredi izvor]

Astrociti imaju vrlo važnu funkciju u nervnom sistemu. Oni odstranjuju višak jona kalijuma nakon akcionog potencijala iz vanćelijskog prostora i održavaju stalne ph vrednosti (puferski sistem). Takođe, astrociti preuzimaju neurotransmitere u sinaptičkom proširenju aksona i razgrađuju ih. Astrociti u nervne ćelije preusmeravaju metabolite iz kojih nervne ćelije izvlače energiju. Obrazuju trodimenzionalnu mrežu u kojoj su neuroni kojima pružaju potporu. Tokom diferencijacije nervnog tkiva određuju pravac kretanje neurona.

Astrociti regulišu transport materija iz cerebrospinalne tečnosti (time posredno i krvi) u nervne ćelije i učestvuju u obrazovanju čvrste veze između endotelskih ćelija u krvno-moždanoj barijeri.

Klinički značaj[uredi | uredi izvor]

Astrocitomi su primarni intrakranijalni tumori koji se razvijaju iz astrocita. Takođe je moguće da glijalni progenitori ili neuralne matične ćelije mogu dovesti do astrocitoma. Ovi tumori se mogu pojaviti u mnogim delovima mozga i/ili kičmene moždine. Astrocitomi su podeljeni u dve kategorije: niskog stepena (I i II) i visokog stepena (III i IV). Tumori niskog stepena su češći kod dece, a tumori visokog stepena su češći kod odraslih. Maligni astrocitomi su češći među muškarcima.[6]

Pilocitni astrocitomi su tumori I stepena. Oni se smatraju benignim i sporo rastućim tumorima. Pilocitni astrocitomi često imaju cistične delove ispunjene tečnošću i čvor, koji je čvrsti deo. Većina se nalazi u malom mozgu. Stoga je većina simptoma povezana sa poteškoćama u ravnoteži ili koordinaciji.[7] Takođe se češće javljaju kod dece i tinejdžera.[8]

Fibrilarni astrocitomi su tumori II stepena. Oni rastu relativno sporo pa se obično smatraju benignim, ali se infiltriraju u okolno zdravo tkivo i mogu postati maligni. Fibrilarni astrocitomi se obično javljaju kod mlađih ljudi, koji često imaju napade.[8]

Anaplastični astrocitomi su maligni tumori III stepena. Oni rastu brže od tumora nižeg stepena. Anaplastični astrocitomi se ponavljaju češće od tumora nižeg stepena, jer njihova sklonost širenju u okolno tkivo otežava njihovo potpuno uklanjanje hirurškim putem.[7]

Glioblastoma je kancer IV stepena koji može nastati iz astrocita ili postojećeg astrocitoma. Približno 50% svih tumora mozga su glioblastomi. Glioblastomi mogu da sadrže više tipova glijalnih ćelija, uključujući astrocite i oligodendrocite. Glioblastomi se generalno smatraju najinvazivnijim tipom glijalnog tumora, jer brzo rastu i šire se na obližnje tkivo. Lečenje može biti komplikovano, jer jedan tip ćelija tumora može da umre kao odgovor na određeni tretman, dok drugi tipovi ćelija mogu nastaviti da se razmnožavaju.[7]

Neurorazvojni poremećaji[uredi | uredi izvor]

Astrociti su se pojavili kao važni učesnici u različitim neurorazvojnim poremećajima. Ovo gledište navodi da disfunkcija astrocita može dovesti do nepravilnog nervnog kola, što je u osnovi određenih psihijatrijskih poremećaja kao što su poremećaji autizma i šizofrenija.[9]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Astrocit u kulturi emituje mnogo zvezdastih ekstenzija (zeleno). Plava boja predstavlja jezgra drugih ćelija prisutnih u kulturi.
    Astrocit u kulturi emituje mnogo zvezdastih ekstenzija (zeleno). Plava boja predstavlja jezgra drugih ćelija prisutnih u kulturi.
  • Astrocit.
    Astrocit.
  • Astrocit glodara.
    Astrocit glodara.
  • Konfokalna slika koja prikazuje aktivirane astrocite u korteksu životinjskog mišjeg modela koji pati od Alchajmerove bolesti.
    Konfokalna slika koja prikazuje aktivirane astrocite u korteksu životinjskog mišjeg modela koji pati od Alchajmerove bolesti.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Suzuki, Yasuhiro; Sa, Qila; Ochiai, Eri; Mullins, Jeremi; Yolken, Robert; Halonen, Sandra K. (2014). „Cerebral Toxoplasmosis”. Toxoplasma Gondii. Elsevier. str. 755—796. ISBN 978-0-12-396481-6. doi:10.1016/b978-0-12-396481-6.00023-4. . Astrocytes are the dominant glial cell in the brain and numerous studies indicate they are central to the intracerebral immune response to T. gondii in the brain.
  2. ^ Verkhratskiĭ, A. N. (2013). Glial physiology and pathophysiology. Arthur Butt. Chichester, West Sussex: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-40203-0. OCLC 844071728. 
  3. ^ Freeman, Marc R.; Rowitch, David H. (2013-10-30). „Evolving Concepts of Gliogenesis: A Look Way Back and Ahead to the Next 25 Years”. Neuron. 80 (3): 613—623. ISSN 0896-6273. PMC 5221505 Slobodan pristup. PMID 24183014. doi:10.1016/j.neuron.2013.10.034. 
  4. ^ a b Wang, Hao; Kulas, Joshua A.; Ferris, Heather A.; Hansen, Scott B. (2020-10-14). „Regulation of beta-amyloid production in neurons by astrocyte-derived cholesterol” (na jeziku: engleski): 2020.06.18.159632. doi:10.1101/2020.06.18.159632. 
  5. ^ Sloan, Steven A; Barres, Ben A (2014). „Mechanisms of astrocyte development and their contributions to neurodevelopmental disorders”. Current Opinion in Neurobiology. 27: 75—81. ISSN 0959-4388. PMC 4433289 Slobodan pristup. PMID 24694749. doi:10.1016/j.conb.2014.03.005. 
  6. ^ „IRSA”. 2012-04-05. Arhivirano iz originala 05. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-11-13. 
  7. ^ a b v „IRSA”. 2012-04-05. Arhivirano iz originala 05. 04. 2012. g. Pristupljeno 2021-11-13. 
  8. ^ a b „Astrocytoma Tumors – Symptoms, Diagnosis and Treatments”. www.aans.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-13. 
  9. ^ Barker, Alison J; Ullian, Erik M (2008). „New roles for astrocytes in developing synaptic circuits”. Communicative & Integrative Biology. 1 (2): 207—211. ISSN 1942-0889. PMC 2686024 Slobodan pristup. PMID 19513261. doi:10.4161/cib.1.2.7284. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Guyton, Arthur C.; Hall, John E. (1999). Medicinska fiziologija. Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0778-2. 
  • Davidović, Vukosava: Uporedna fiziologija, ZUNS, Beograd, 2003.
  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Mariček, Magdalena; Ćurčić, B; Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Petrović, V. M, Radojčić, R, M: Uporedna fiziologija (drugi deo), ZUNS, Beograd, 1994.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Астроцит&oldid=27771288”