Atletika na Letnjim olimpijskim igrama 1924.

Atletska takmičenja na Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 1924. godine održavala su se na Stadionu Kolomb u Kolombu severno zapadnom predgrađu Pariz u periodu od 6. do 13. jula 1924.

Takmičilo se u 27 disciplina samo u muškoj konkurenciji. U odnosu na prethodne igre u Antverpenu 1920., broj disciplina se smanjio za dve: hodanje na 3 km, i bacanje tereta od 56 funti. Stadion je imao 6 staza koje su se sastojale od dva pravca po 120 i dve krivine po 130 metara, ukupno 500 metara.

Zemlje učesnice[uredi | uredi izvor]

Učestvovalo je 660 takmičara iz 40 zemalja. Svaka zemlja je mogla u da pojedinoj disciplini učestvuje sa 4 takmičara + 2 rezerve. Najviše učesnika ima SAD 96, Francuska 70 i Ujedinjeno Kraljevstvo 65.

Među učesnicama nije bilo Nemačke jer nije ni pozvana, zbog političkih tenzija u vezi sa isplatom ratne štete Francuskoj. Od država nastalih posle Prvog svetskog rata prvi put su učestvovale Irska, Letonija i Jugoslavija. Sve zemlje prisutne na atletskim takmičenjima u Antverpenu u 1920. učestvovale su i ovde. Vratila se i Portugalija koja je prethodne igre preskočila.

Prvi put su u atletskim takmičenjima učestvovali: Argentina, Brazil, Bugarska, Ekvador, Filipini, Haiti, Meksiko i Poljska.

Od zemalja učesnica na Igrama 1924. Kuba, Litvanija, Rumunija i Urugvaj nisu imali predstavnike u atletskim takmičenjima.

Na takmičenju je oboreno 6 svetskih i 9 olimpijskih rekorda.

Argentina (10)
Australija (9)
Austrija (6)
Belgija (17)
Brazil (8)
Bugarska (4)
Kanada (27)
Čile (3)
Čehoslovačka (17)
Danska (9)
Ekvador (3)
Egipat (1)
Estonija (11)
Finska (52)

Na atletskim takmičenjima, najjači konkurenti sportistima iz SAD bili su atletičari Ujedinjenog Kraljevstva. Tako je Harold Abraham bio pobednik trke na 100 metara. Najbolji sprinter Ujedinjenog Kraljevstva škotski pastor Erik Lidel odustao je od trke na 100 metara, jer se održala u nedelju, ali je zato kasnije pobedio u trci na 400 m oborivši svetski rekord rezultatom 47,6. Finac Pavo Nurmi, poznat kao jedan od najboljih atletičara u istoriji ovog sporta, pobedio je u 5 disciplina (1.500 metara, 5.000 metara, ekipnoj trci na 3000 m i u krosu na 10.000 m, pojedinačno i ekipno). Na ovim Olimpijskim igrama finski atletičari su sa svojih 10 pobeda, bili najveće iznenađenje. Najuspešniji su bili predstavnici SAD, koji su postigli 12 pobeda i osvojili ukupno 32 medalje..

Osvajači medalja[uredi | uredi izvor]

Disciplina		Rezultat		Rezultat		Rezultat
100 m detalji	Harold Abraham Ujedinjeno Kraljevstvo	10,6 =OR	Džekson Šolc SAD	10,7	Artur Porit Novi Zeland	10,8
200 m detalji	Džekson Šolc SAD	21,6 OR	Čarli Padok SAD	21,7	Erik Lidel Ujedinjeno Kraljevstvo	21,9
400 m detalji	Erik Lidel Ujedinjeno Kraljevstvo	47,6 SR	Horejšio Fič SAD	48,4	Gaj Batler Ujedinjeno Kraljevstvo	48,6
800 m detalji	Daglas Lou Ujedinjeno Kraljevstvo	1:52,4	Paul Martin Švajcarska	1:52,6	Skajler Enk SAD	1:53,0
1.500 m detalji	Pavo Nurmi Finska	3:53,6 OR	Vili Šerer Švajcarska	3:55,0	Henri Stolard Ujedinjeno Kraljevstvo	3:55,6
5.000 m detalji	Pavo Nurmi Finska	14:31,2 OR	Vile Ritola Finska	14:31,4	Edvin Vide Švedska	15:01,8
10.000 m detalji	Vile Ritola Finska	30:23,2	Edvin Vide Švedska	30:55,2	Ero Berg Finska	31:43,0
Maraton detalji	Albin Stenros Finska	2:41:3	Romeo Bertini Kraljevina Italija	2:47:20	Klarens Demar SAD	2:48:14
110 m prepone detalji	Danijel Kinsi SAD	15,0	Sidni Atkinson Južnoafrička Republika	15,0	Sten Peterson Švedska	15,4
400 m prepone detalji	Morgan Tejlor SAD	52,6 *	Erik Vilen Finska	53,8 OR	Ajvan Rajli SAD	54,2
3.000 sa preprekama detalji	Vile Ritola Finska	9:33,6 OR	Elijas Kac Finska	9:44,0	Pol Bontemps SAD	9:45,2
4 h 100 m štafeta detalji	SAD Loren Marčison Luis Klark Frenk Hasi, Alfred Lekoni	41,0 SR	Ujedinjeno Kraljevstvo Harold Abraham Volter Rejndžli William Nichol Lancelot Royle	41,2	Holandija Jan de Vries Jacob Boot Henricus Broos Marinus van den Berge	41,8
4 h 400 m štafeta detalji	SAD Komodor Kokran Alan Helfrih Oliver Makdonald Vilijam Stivenson	3:16,0 SR	Švedska Artur Svenson Erik Byléhn Gustaf Wejnarth Nils Engdal	3:17,0	Ujedinjeno Kraljevstvo Edvard Toms Džordž Renvik Ričard Ripli Gaj Batler	3:17,4
3.000 m ekipno detalji	Finska 1° Pavo Nurmi 2° Vile Ritola 5° Elijas Kac Eino Sepala Frej Livendal Samuel Talja	1+2+5 = 8	Ujedinjeno Kraljevstvo 3° Bernard Makdonald 4° Harry Johnston 7° George Webber Artur Klark Volter Porter Wiliam Seagrove	3+4+7 = 14	SAD 6° Edvard Kerbi 8° Vilijam Koks 11° Vilard Tibets Džejms Kokoli Džozef Rej Lio Larivi	6+8+11 = 25
Kros pojedinačno detalji	Pavo Nurmi Finska	32:54,8	Vile Ritola Finska	34:19,4	Erl Džonson SAD	35:21,0
Kros ekipno detalji	Finska 1° Pavo Nurmi 2° Vile Ritola 8° Heiki Limatainen	1+2+8=11	SAD 3° Erl Džonson 5° Artur Studenrot 6° Ogust Fejger	3+7+9=17	Francuska Francuska 4° Anri Lovo 7° Gaston E 9° Moris Norlan	4+7+9=17
10 km hodanje detalji	Ugo Friđerio Kraljevina Italija	47:49,0	Gordon Gudvin Ujedinjeno Kraljevstvo	48:37,9	Sesil Makmaster Južnoafrička Republika	49:08,0
Skok udalj detalji	Vilijam Dehart Habard SAD	7,44	Ed Gordin SAD	7,27	Sver Hansen Norveška	7,26
Troskok detalji	Nik Vinter Australija	15,525 OR	Luis Bruneto Argentina	15,425	Vilo Tulos Finska	15,37
Skok uvis detalji	Harold Ozborn SAD	1,98 OR	Liroj Braun SAD	1,95	Pjer Ledan Francuska	1,92
Skok motkom detalji	Li Barns SAD	3,95	Glen Grejem SAD	3,95	Džejms Bruker SAD	3,90
Bacanje kugle detalji	Klarens Hauzer SAD	14,995	Glen Hartranft SAD	14,895	Ralf Hil SAD	14,640
Bacanje diska d etalji	Klarens Hauzer SAD	46,155 OR	Vilo Nitima Finska	44,95	Tomas Lib SAD	44,83
Bacanje kladiva detalji	Fred Tutel SAD	53,295	Met Makgrat SAD	48,875	Malkom Nouks Ujedinjeno Kraljevstvo	48,875
Bacanje koplja detalji	Joni Mura Finska	62,96	Gunar Lindstrem Švedska	60,92	Eugene Oberst SAD	58,35
Petoboj detalji	Ero Lehtonen Finska	14	Elemer Somfaj Mađarska	16	Robert LeGendre SAD	18
Desetoboj detalji	Harold Ozborn SAD	7711 SR	Emerson Norton SAD	7351	Aleksander Klumberg-Kolmpere Estonija	7329

* Rezultat Tejlora nije priznat kao svetski ili olimpijski rekord, jer je slomio preponu

Bilans medalja[uredi | uredi izvor]

Rang	Država				Ukupno
1	Sjedinjene Američke Države	12	10	10	32
2	Finska	10	5	2	17
3	Ujedinjeno Kraljevstvo	3	3	5	11
4	Italija	1	1	0	2
5	Australija	1	0	0	1
6	Švedska	0	3	2	5
7	Švajcarska	0	2	0	2
8	Južnoafrička Republika	0	1	1	2
9	Argentina	0	1	0	1
9	Mađarska	0	1	0	1
11	Francuska	0	0	3	3
12	Estonija	0	0	1	1
	Holandija	0	0	1	1
	Novi Zeland	0	0	1	1
	Norveška	0	0	1	1
	Ukupno (15)	27	27	27	81

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Svetski rekordi: 6 (10.000 m, štafeta 4 h 100 m, štafeta 4 h 400 m skok udalj, troskok i desetoboj.
Olimpijski rekordi: 9 (100 m, 200 m, 400 m, 1.500 m, 5.000 m, 400 m prepone, 3.000 m prepreke, skok uvis i disk)
Naviše medalja: Finac Vile Ritola sa 6 osvojenih medalja (4 zlatne i 2 srebrne).
Zvezda takmičenja bio je finski dugoprugaš Pavo Nurmi koji je osvojio 5 zlatnih medalja. Medalje u trci na 1.500 i 5.000 metara osvojio je istog dana u razmaku od samo jednog sata, što nikome durugom nikad nije pošlo za rukom.
Najmlađi takmičar: Francuz Francis Galtier član šafete 4 h 400 metara sa 17 godina i 63 dana.
Najstariji takmičar: Čehoslovak Boris Honzátko gimnastičar 48 godina i 196 dana.
Ovo je bilo poslednje takmičenje na kojem je staza na stadionu bila duža od 400 metara.
Na osnovu dešavanja na atletskim takmičenjima na Olimpijskim igrama 1924. snimljen je film Vatrene kočije, koji je bio nominovan za sedam Oskara, a osvojio ih je četiri, između ostalog i Oskara za najbolji film. Film prati događaje dva britanska sprintera Harolda Abrahama i Erika Lidela, na pripremama i takmičenju na Igrama 1924.

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Rezultati na sports-reference.com