Atletika na Letnjim olimpijskim igrama 1936.

Atletska takmičenja na 11. Letnjim olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine održavala su se na novom Olimpijskom stadionu u Berlinu u periodu od 2. do 9. avgusta 1936.

Takmičilo se u 29 disciplina, od kojih su 23 bile muške, a 6 ženskih disciplina. Učestvovalo je 775 takmičara 667 muškaraca i 98 žena iz 43 zemlje, što je bio najveći broj do tada.

Zemlje učesnice[uredi | uredi izvor]

Avganistan (2+0)
Argentina (8+0)
Australija (4+1)
Austrija (2+0)
Belgija (11+2)
Brazil (10+0)
Bugarska (2+0)
Kanada (21+7)
Čehoslovačka (30+1)
Čile (9+1)
Kina (21+1)
Kolumbija (5+0)
Danska (10+0)
Egipat (4+0)
Estonija (7+0)
Filipini (6+0)
Finska (33+4)
Francuska (12+0)
Nemačka (62+15)
Jamajka
Japan (39+7)
Grčka (13+1)
Indija (4+0)
Island (4+0)
Italija (27+5)
Jugoslavija (16+5)
Letonija (7+0)
Lihtenštajn (2+0)
Luksemburg (6+0)
Malta (2+0)
Mađarska (24+1)
Meksiko (3+0)
Norveška(11+0)
Novi Zeland (3+0)
Holandija (10+8)
Poljska (14+3)
Peru (9+0)
Portugalija(2+0)
Ujedinjeno Kraljevstvo (42+10)
Rumunija (5+0)
SAD (64+13)
Južnoafrička Republika (14+0
Švedska (36+1)
Švajcarska (19+0)

Na ovim igrama učestvovalo je 6 zemalja kojima je ovo prvo učešće u atletskim takmičenjima:

Avganistan, Jamajka, Island, Lihtenštajn, Malta i Peru.

Od 49 zemalja učesnika Igara u Berlinu 6 nisu imale takmičre u atletici:

Bermuda, Bolivija, Kostarika, Monako, Turska i Urugvaj.

Najmlađi učesnik na atletskim takmičenjima bio je japanska bacačica diska Ko Nakamura Jošino sa 16 godina i 106 dana, a najstariji kanadski maratonac Persi Vijer koji je imao 52 godine i 199 dana, ali nije bio najstariji takmičar na ovim Igrama.

Na atletskim takmičenjima oboreno je 8 svetskih rekorda i 15 olimpijskih. Medalje su osvajali predstavnici 16 zemalja, a najviše uspeha imali su predstavnici SAD koji su osvojili ukupno 25 medalja (14 zlaznih, 7 srebrnih i 4 bronzane). Zanimljivo je da su u disciplinama skok uvis i desetoboj sve medalje osvojili predstavnici SAD. To je uspelo i Fincima u trci na 10.000 metara.

Najuspešniji pojedinac bio je američki takmičar Džesi Ovens sa osvojene četiri zlatne medalje.

Na atletskim takmičenjima zapažen je gest diskriminacije kada se Hitler ne želeći čestitati četvorostrukom pobedniku, crncu Džesiju Ovensu izgubio sa stadiona čim je saznao rezultat.

Osvajači medalja[uredi | uredi izvor]

Muškarci[uredi | uredi izvor]

Disciplina		Rezultat		Rezultat		Rezultat
100 m detalji	Džesi Ovens SAD	10,3 (vetar)	Ralf Metkalf SAD	10,4 (vetar)	Martinus Osendarp Holandija	10,5 (vetar)
200 m detalji	Džesi Ovens SAD	20,7 OR	Mak Robinson SAD	21,1	Martinus Osendarp Holandija	21,3
400 m detalji	Arči Vilijams SAD	46,5	Godfri Braun Ujedinjeno Kraljevstvo	46,7	James LuValle SAD	46,8
800 m detalji	Džon Vudraf SAD	1:52,9	Mario Lanci Italija	1:53,3	Fil Edvards Kanada	1:53,6
1.500 m detalji	Džek Lavlok Novi Zeland	3:47,8 SR	Glen Kaningam SAD	3:48,4	Luiđi Bekali Italija	3:49,2
5.000 m detalji	Gunar Hekert Finska	14:22,2 OR	Lauri Lehtinen Finska	14:25,8	Henri Jonson Švedska	14:29,0
10.000 m detalji	Ilmari Salminen Finska	30:15,4	Arvo Askola Finska	30:15,6	Volmari Iso-Holo Finska	30:20,2
110 m prepone detalji	Forest Tauns SAD	14,2 SR	Donald Finli Ujedinjeno Kraljevstvo	14,4	Frederik Polar SAD	14,4
400 m prepone detalji	Glen Hardin SAD	52,4	Džon Loring Kanada	52,7	Miguel Vajt Filipini	52,8
3.000 m prepreke detalji	Volmari Iso-Holo Finska	9:03,8 SR	Karlo Tuominen Finska	9:06,8	Alfred Dompert Nemačka	9:07,2
štafeta 4 h 100 m detalji	SAD Džesi Ovens Ralf Metkalf Foj Drejper Frenk Vajkof	39,8 SR	Kraljevina Italija Oracio Marijani Đani Kaldana Elio Ranji Tulio Goneli	41,13	Nemačka Wilhelm Leichum Erih Borhmajer Ervin Gilmajster Gerd Hornberger	41,30
štafeta 4 h 400 m detalji	Ujedinjeno Kraljevstvo Frederik Volf Godfri Rempling Vilijam Roberts Godfri Braun	3:09,0	SAD Harold Cagle Robert Jang Edvard O’Brajan Alfred Fič	3:11,0	Nemačka Helmut Haman Friedrich Von Stülpnagel Hari Fojt Rudolf Harbig	3:11,8
Maraton detalji	Son Ki-Čung^[1] Japan	2:29:19,2 OR	Ernest Harper Ujedinjeno Kraljevstvo	2:31:23,2	Nam Sung-Jong Japan	2:31:42,0
50 km hodanje detalji	Harold Vitlok Ujedinjeno Kraljevstvo	4:30:41,4 SR	Artur Švab Švajcarska	4:32:09,2	Adalberts Bubenko Letonija	4:32:42,2
Skok uvis detalji	Kornelijus Džonson SAD	2,03 OR	Dejvid Olbriton SAD	2,00	Delos Terber SAD	2,00
Skok motkom detalji	Erl Medouz SAD	4,35 OR	Šuhej Nišida Japan	4,25	Sueo Oe Japan	4,25
Skok udalj detalji	Džesi Ovens SAD	8,06 OR	Luc Long Nemačka	7,87	Naoto Tadžima Japan	7,74
Troskok detalji	Naoto Tadžima Japan	16,00 OR	Masao Harada Japan	15,66	Džek Metkalf Australija	15,50
Bacanje kugle detalji	Hans Velke Nemačka	16,20	Sulo Berlund Finska	16,12	Gerhard Štek Nemačka	15,66
Bacanje diska detalji	Ken Karpenter SAD	50,48 OR	Gordon Dan SAD	49,36	Đorđo Oberveger Italija	49,23
Bacanje kladiva detalji	Karl Hajn Nemačka	56,49 OR	Ervin Blak Nemačka	55,04	Fred Vangord Švedska	54,83
Bacanje koplja detalji	Gerhard Štek Nemačka	71,84	Yrjö Nikkanen Finska	70,77	Kalirvo Toivonen Finska	70,72
Desetoboj detalji	Glen Moris SAD	7,900	Bob Klark SAD	7,601	Džek Parker SAD	7.275

Žene[uredi | uredi izvor]

Disciplina		Rezultat		Rezultat		Rezultat
100 m detalji	Helen Stivens SAD	11,5 SR	Stanislava Valasjevič Poljska	11,7	Kete Kraus Nemačka	11,9
80 m prepone detalji	Trebizonda Vala Italija	11,7 OR	Ani Štojer Nemačka	11,7 OR	Elizabet Tejlor Kanada	11,7 OR
štafeta 4 h 100 m detalji	SAD Harijet Bland Anet Rodžers Beti Robinson Helen Stivens	46,9	Ujedinjeno Kraljevstvo Ajlin Hiskok Vajolet Olni Odri Braun Barbara Berk	47,6	Kanada Doroti Brukšo Mildred Dolson Hilda Kameron Ejlin Mejger	47,8
Skok uvis detalji	Ibolja Čak Mađarska	1,60	Doroti Odam Ujedinjeno Kraljevstvo	1,60	Elfride Kaun Nemačka	1,60
Bacanje diska detalji	Gizela Mauermajer Nemačka	47,63 OR	Jadviga Vajs Poljska	46,22	Paula Molenhauer Nemačka	39,80
Bacanje koplja detalji	Tili Flajšer Nemačka	45,18 OR	Luize Kriger Nemačka	43,29	Marija Kvasnjevska Poljska	41,80

Bilans medalja[uredi | uredi izvor]

Medalje zemlje domaćina

Bilans medalja, muški[uredi | uredi izvor]

	Zemlja
1.	SAD	12	7	4	23
2.	Finska	3	5	2	10
3.	Nemačka	3	2	4	9
4.	Ujedinjeno Kraljevstvo	2	3	0	5
5.	Japan^[1]	2	2	3	7
6.	Novi Zeland	1	0	0	1
7.	Italija	0	2	2	4
8.	Kanada	0	1	1	2
9.	Švajcarska	0	1	0	1
10.	Holandija	0	0	2	2
10.	Švedska	0	0	2	2
12.	Švajcarska	0	1	0	1
13	Australija	0	0	1	1
	Letonija	0	0	1	1
	Filipini	0	0	1	1
	Ukupno (15)	23	23	23	69

Bilans medalja u atletici, žene[uredi | uredi izvor]

	Zemlja
1.	Nemačka	2	2	3	7
2.	SAD	2	0	0	2
3.	Italija	1	0	0	1
3.	Mađarska	1	0	0	1
5.	Poljska	0	2	1	3
6.	Ujedinjeno Kraljevstvo	0	2	0	2
7.	Kanada	0	0	2	2
	Ukupno (7)	6	6	6	18

Bilans medalja u atletici, ukupno[uredi | uredi izvor]

	Zemlja
1.	SAD	14	7	4	25
2.	Nemačka	5	4	7	16
3.	Finska	3	5	2	10
4.	Ujedinjeno Kraljevstvo	2	5	0	7
5.	Japan^[1]	2	2	3	7
6.	Italija	1	2	2	5
7.	Mađarska\|	1	0	0	1
7.	Novi Zeland	1	0	0	1
9.	Poljska	0	2	1	3
10.	Kanada	0	1	3	4
11.	Švajcarska	0	1	0	1
12.	Holandija	0	0	2	2
12.	Švedska	0	0	2	2
14.	Australija	0	0	1	1
	Letonija	0	0	1	1
	Filipini	0	0	1	1
	Ukupno (16)	29	29	29	87

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v I Son Ki-Čung (Sin Kitei) i Nan Sung-Jong (Nan Shōryū) bili su iz Koreje. MOK je njihove medalje dodelio Japanu jer je Koreja bile japanske kolonije u to vreme. Svi korejski olimpijci tokom japanske kolonijalne vladavine mogli su da učestvuju na igrama, kao predstavnici Japana, a Japanci su zahtevali da koriste japanske oblike njihovih imena. Neki izvori još uvek vode Sina Kitejia kao prvog korejskog pobednika na olimpijskim maratonu.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[Сон_Ки-Чунг-1] v I Son Ki-Čung (Sin Kitei) i Nan Sung-Jong (Nan Shōryū) bili su iz Koreje. MOK je njihove medalje dodelio Japanu jer je Koreja bile japanske kolonije u to vreme. Svi korejski olimpijci tokom japanske kolonijalne vladavine mogli su da učestvuju na igrama, kao predstavnici Japana, a Japanci su zahtevali da koriste japanske oblike njihovih imena. Neki izvori još uvek vode Sina Kitejia kao prvog korejskog pobednika na olimpijskim maratonu.

[1]