Pređi na sadržaj

Atum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Atum
napisano hijeroglifima
t
U15		 A40
Atum

Atum (ponekad se prevodi kao Atem ili Tem)[1] je prvobitni bog u egipatskoj mitologiji od koga je sve ostalo nastalo. On je sebe stvorio i otac je Šutu i Tefnut, božanskog para, koji su preci drugih egipatskih božanstava. Atum je takođe blisko povezan sa večernjim suncem. Kao iskonski bog i kao večernje sunce, Atum ima htonske i podzemne veze.[2] Atum je bio relevantan za stare Egipćane tokom većeg dela istorije Egipta. Veruje se da je bio prisutan u ideologiji još u preddinastičkim vremenima. Postao je još rasprostranjeniji tokom Starog kraljevstva, a nastavio je da bude obožavan kroz Srednje i Novo kraljevstvo, iako je otprilike u to vreme bio u senci boga Ra.

Ime[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je Atumovo ime izvedeno od glagola tm što znači „završiti”. Dakle, on je tumačen kao „potpuni“ i ujedno dovršilac sveta, koji se na kraju stvaralačkog ciklusa vraća u vodeni haos. Kao tvorac, na njega se gledalo kao na rodonačelnika sveta, jer su božanstva i univerzum dobili njegovu vitalnu snagu.[3]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Atum je jedno od najvažnijih i najčešće pominjanih božanstava od najranijih vremena, o čemu svedoči njegova istaknutost u Tekstovima piramida, gde je prikazan kao tvorac.[3] Nekoliko spisa je u suprotnosti sa načinom na koji je Atum nastao. Prema heliopolitskom gledištu, Atum je prvobitno postojao u svom jajetu u iskonskim vodama, rođen za vreme prapotopa, postavši izvor svega što je stvoreno posle njega. Memfićani (sveštenici Memfisa), s druge strane, verovali su da je Ptah stvorio Atuma na jedan intelektualniji način, koristeći njegov govor i misao, kako je rečeno na kamenu Šabaka.[4]

Uloga[uredi | uredi izvor]

U heliopolitskom mitu o stvaranju, Atum se smatrao prvim bogom, koji je sam sebe stvorio, sedeći na humci (ili poistovetivši se sa samom humkom), iz iskonskih voda (Nu).[5] Rani mitovi govore da je Atum stvorio boga Šuta i boginju Tefnut tako što ih je ispljunuo iz svojih usta.[6][7] U jednom tekstu se raspravlja o tome da Atum nije stvorio Šuta i Tefnut tako što ih je ispljunuo iz svojih usta pomoću pljuvačke i semena, već preko Atumovih usana.[8] Drugi spis opisuje Šuta i Tefnut rođene Atumovom rukom. U tom istom spisu stoji da je Atumova ruka titula božje žene na osnovu njenog heliopoljskog početka.[9] Druga tumačenja navode da je sklopio sjedinjenje sa svojom senkom.[10]

U Starom kraljevstvu, Egipćani su verovali da je Atum podigao dušu mrtvog kralja iz njegove piramide na zvezdano nebo.[7] On je takođe bio solarno božanstvo, povezano sa primarnim bogom sunca Ra. Atum je bio posebno povezan sa večernjim suncem, dok su Ra ili blisko povezani bog Kepri bili povezani sa suncem ujutru i u podne.[11]

U „Tekstovima kovčega”, Atum vodi važan razgovor sa Ozirisom u kojem opisuje kraj univerzuma kao vreme u kojem će sve prestati da postoji sa izuzetkom elemenata iskonskih voda, navodeći da posle miliona godina on i Oziris bi jedini preživeli kraj vremena, pretvaranjem u zmije.[12] Tvrdi da će uništiti sve što je stvorio na početku postojanja i vratiti u iskonske vode,[13] opisujući tako verovanje da će bogovi i boginje jednog dana prestati da postoje van iskonskih voda.[12]

U „Knjizi mrtvih”, koja je još uvek bila aktuelna u grčko-rimskom periodu, kaže se da se bog sunca Atum uzdigao iz voda haosa u vidu zmije.[14][15][16]

Atum je bog pre-egzistencije i post-egzistencije. U binarnom solarnom ciklusu, zmijolik Atum je u suprotnosti sa bogom sa glavom skarabeja Keprijem — mladim bogom sunca, čije ime potiče od egipatskog ḫpr „postati“. Kepri-Atum je obuhvatao izlazak i zalazak sunca, odražavajući tako ceo ciklus jutra i večeri.[17]

Odnos prema drugim bogovima[uredi | uredi izvor]

Atum je bio samostvoreno božanstvo, prvo biće koje je izašlo iz tame i beskrajnog vodenog ponora koji je postojao pre stvaranja. Proizvod energije i materije sadržanih u ovom haosu, stvorio je svoju decu — prva božanstva, iz usamljenosti. On je proizveo iz sopstvenog kihanja Šuta, boga vazduha, i Tefnut, boginju kiše i vlage. Brat i sestra, radoznali o iskonskim vodama koje su ih okruživale, otišli ​​su da istraže vode i nestali u tami. Ne mogavši da podnese ovaj gubitak, Atum je poslao vatrenog glasnika, Oko Ra, da pronađe njegovu decu. Suze radosnice koje je prolio po njihovom povratku bile su prva ljudska bića.[18]

Ikonografija[uredi | uredi izvor]

Atum je obično prikazan u antropomorfnom obliku, noseći ili kraljevsku kapu na glavi ili dvostruku belu i crvenu krunu Gornjeg i Donjeg Egipta, pojačavajući njegovu vezu sa kraljevstvom. Obično se prikazuje kako sedi na prestolu i obično će biti predstavljen sa glavom ovna, kada se pominje u kontekstu njegove veze sa podzemnim svetom i njegovih solarnih atributa.[19] Ponekad je prikazan i kao zmija, formu kojoj se vraća na kraju stvaralačkog ciklusa, a povremeno i kao mungos, lav, bik, gušter ili majmun.[3] Kada je predstavljen kao solarno božanstvo, može biti prikazan i kao skarabej, a kada se radi o njegovom iskonskom poreklu, takođe se vidi kao iskonska humka.[19]

Obožavanje[uredi | uredi izvor]

Atum je bio obožavan kroz istoriju Egipta. Centar njegovog obožavanja bio je grad Heliopolis.[3] Jedini preživeli ostatak Heliopolisa je obelisk hrama Ra-Atum koji se nalazi u Al-Masali, u Al-Matariji, u Kairu. Podigao ga je Senusret I iz Dvanaeste dinastije, i još uvek stoji na svom prvobitnom položaju.[20] U Starom kraljevstvu, Atum je bio u centru egipatskog sistema verovanja, delimično odgovoran za poreklo postojanja, stvorivši sebe i sve ostalo iz prvobitnih voda. Veruje se da je bio prisutan u ideologiji još u preddinastičkim vremenima, da je postao još rasprostranjeniji tokom Starog kraljevstva, na šta ukazuju „Tekstovi piramida” u kojima se često pojavljuje. I dalje se nalazi u Srednjem kraljevstvu, tokom kojeg je prikazan u „Knjizi mrtvih”, u kojoj se pojavljuje u čarolijama da pomogne na putovanju u zagrobni život. Kasnije, u Novom kraljevstvu, postojali su kultovi koji su se pripisivali Atumu, kao što su tebanske kraljevske prvosveštenice, poznate kao Amonove božanske poklonice, koje su u to vreme delovale kao Atumova ruka u hramskim ritualima.[21] Ra će kasnije zauzeti centralno mesto, ali pošto je Atum bio u senci, ljudi starog Egipta će nastaviti da ga obožavaju kroz kultne rituale u kojima je prikazan kao da ima bliske odnose sa kraljem, kao i da je predstavljen kroz guštere na malim relikvijarima i amajlijama.[22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Coptic Dictionary Online”. coptic-dictionary.org. Pristupljeno 2024-02-16. 
  2. ^ Richard H. Wilkinson (2003). The complete gods and goddesses of ancient Egypt. Internet Archive. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-05120-7. 
  3. ^ a b v g Wilkinson, Richard H. (2003). The complete gods and goddesses of ancient Egypt (1. publ izd.). London: Thames & Hudson. str. 99-101. ISBN 978-0-500-05120-7. 
  4. ^ „The complete gods and goddesses of ancient Egypt | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  5. ^ „Picture List” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala 22. 09. 2013. g. Pristupljeno 2024-02-16. 
  6. ^ „Gods of ancient Egypt | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  7. ^ a b „Egyptian gods; A”. web.archive.org. 2002-08-17. Arhivirano iz originala 20. 12. 2008. g. Pristupljeno 2024-02-16. 
  8. ^ Lloyd, Aylward M. (1998-01-07). Gods Priests & Men. London: Routledge. str. 409. ISBN 978-0-203-03827-7. doi:10.4324/9780203038277/gods-priests-men-aylward-lloyd. 
  9. ^ Lloyd, Aylward M. (1998-01-07). Gods Priests & Men. London: Routledge. str. 150. ISBN 978-0-203-03827-7. doi:10.4324/9780203038277/gods-priests-men-aylward-lloyd. 
  10. ^ „The Egyptian Creation Myth, The Birth Of The Earth”. web.archive.org. 2010-01-09. Arhivirano iz originala 09. 01. 2010. g. Pristupljeno 2024-02-16. 
  11. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The complete gods and goddesses of ancient Egypt (1. publ izd.). London: Thames & Hudson. str. 205. ISBN 978-0-500-05120-7. 
  12. ^ a b „The complete gods and goddesses of ancient Egypt | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  13. ^ „Space and Time in the Religious Life of the Near East | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  14. ^ Toorn, Karel van der; Becking, Bob; Horst, Pieter Willem van der (1999). Dictionary of Deities and Demons in the Bible (na jeziku: engleski). Wm. B. Eerdmans Publishing. str. 121. ISBN 978-0-8028-2491-2. 
  15. ^ Ellis, Normandi (1995-01-01). Dreams of Isis: A Woman's Spiritual Sojourn (na jeziku: engleski). Quest Books. ISBN 978-0-8356-0712-4. 
  16. ^ Bernal, Martin (1987). Black Athena: The linguistic evidence (na jeziku: engleski). Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3655-2. 
  17. ^ Toorn, Karel van der; Becking, Bob; Horst, Pieter Willem van der (1999). Dictionary of Deities and Demons in the Bible (na jeziku: engleski). Wm. B. Eerdmans Publishing. str. 123. ISBN 978-0-8028-2491-2. 
  18. ^ Pinch, Geraldine (2004). Egyptian Mythology: A Guide to the Gods, Goddesses, and Traditions of Ancient Egypt. Oxford University Press. pp. 63–64.
  19. ^ a b „The complete gods and goddesses of ancient Egypt | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  20. ^ Butler, John Anthony (2019-01-22). John Greaves, Pyramidographia and Other Writings, with Birch's Life of John Greaves (na jeziku: engleski). Cambridge Scholars Publishing. ISBN 978-1-5275-2668-6. 
  21. ^ „Handbook of Egyptian mythology | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 
  22. ^ „The complete gods and goddesses of ancient Egypt | WorldCat.org”. search.worldcat.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-16. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атум&oldid=27835951”