Аутобиографија (Branislav Nušić)

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Autobiografija
Branislav Nušić, oko 1904
Nastanak
AutorBranislav Nušić
ZemljaKraljevina SHS
Jeziksrpski
Sadržaj
Žanr / vrsta delalepa književnost
Temefilozofija života
Izdavanje
Datum1924.

Autobiografija Branislava Nušića predstavlja žanrovski složeno i u našoj književnosti izuzetno delo. Ono istovremeno predstavlja piščevu autobiografiju, roman i filozofiju života.[1]

Ovo delo Nušić je objavio 1924. godine, povodom jubileja 45 godina književnog rada i 60 godina života.[2]

Autobiografija je obavezna lektira u osnovnoj školi u Srbiji.[3] To je knjiga i za decu i za odrasle, koja se može čitati tokom celog života.[4]

O delu[uredi | uredi izvor]

Autobiografiju je Nušić napisao 1924. godine,[5] kada je već bio zreo, ostvaren i ugledan srpski pisac. Po mnogima je ovo Nušićevo najduhovitije delo.[6] Pozicija pisca, uz njegov komediografski dar, presudno je uticala na karakter ovog dela i na piščevu svest o autobiografiji kao književnom ili publicističkom delu.[1]

Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je Nušić u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije.[6] Upravo činjenica da delo poseduje glavnog junaka i opisuje njegov život kao svojevrsnu pustolovinu svrstava Autobiografiju u lepu književnost, odnosno čini je vrstom romana.[1]

U Autobiografiji Nušić na izuzetno duhovit način govori o svom detinjstvu i mladosti koje je proveo u Beogradu i Smederevu. Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom.[3] Filozofija života izdvojena je kao posebna osobina ovoga dela zato što od početka do kraja empirijski i duhovito razmatra sve fenomene života i čoveka, kao proces koji se u delu prati od rođenja do smrti.[1] Nušićeva autobiografija pisana je drugačije od većine drugih autobiografija, pre svega iskrena, sa autentičnim opisom sopstvenog života, prepuna ironije od koje nije poštedeo nikoga. Ni sebe, ni svoju porodicu, ni prijatelje, ni društvo u kome je živeo.[7]

Prateći svoj život pisac se neprestano ruga uobičajenom biografskom stilu i kvazinaučnom jeziku kojim se pišu biografije „velikih ljudi”, mada je svestan da i sam spada u „velike ljude”. O svom životu piše kao o životu nekog drugog, običnog čoveka, opisujući život sa ironijom i gorčinom iskustva. Najvidljiviji rezultat ovakvog pristupa je humor, a najdublji smisao života i čovekovog postojanja na ovom svetu.[8]

Sadržaj dela[uredi | uredi izvor]

Delo Autobiografija napisano je u 26 poglavlja:

  1. Piščev predgovor
  2. Od rođenja do prvog zuba
  3. Od prvog zuba do pantalona
  4. Čovek u pantalonama
  5. Suđaje
  6. Školovanje
  7. Osnovna škola
  8. Hrišćanska nauka
  9. Srpski jezik
  10. Istorija
  11. Geografija
  12. Jestastvenica[a]
  13. Strani jezici
  14. Matematika
  15. Fizika i hemija
  16. Mrtvi jezici
  17. Prva ljubav
  18. Prva i poslednja pesma
  19. Druga ljubav
  20. Od treće do zaključno dvanaeste ljubavi
  21. Q. b. f. f. f. s
  22. Tamnica
  23. Vojska
  24. Brak
  25. Neispisana glava
  26. Pogovor

Nušić svoje delo započinje poglavljem Piščev predgovor. Ovo poglavlje je bitno za razumevanje samog teksta, kako bi bilo jasnije šta je njegova suština i kako na pravi način da se shvati samo delo. U njemu pisac objašnjava govori zbog čega uopšte piše autobiografiju. Naime, nadao se da će ga te godine (1924) primiti za člana Srpske kraljevske akademije nauka, što se nije dogodilo. Te godine izabrani su Ivo Vojnović i Jovan Dučić, dok Nušić, kako ga niko nije kandidovao, nije ni mogao biti primljen.[10] Zato on na veoma duhovit način objašnjava na koji način su bili protiv njega, kako su ga proglasili čovekom bez duha i talenta, kako mu takva reputacija otvara zapravo mesto za člana Akademije nauka i umetnosti, te kako je on svakoga časa očekivao da bude izabran. Kao i svaki akademik i Nušić je morao imati svoju biografiju, pa je odlučio da počne da prikuplja građu da ne bi kao i mnogi akademci ostao bez autobiografije i da bi za života uspeo da je završi.[11]

Stranice posvećene školovanju po mnogima su najupečatljivija poglavlja ovog dela. Uživljavajući se u ulogu deteta, u svojevrsnom katalogu školskih predmeta, kroz vic, anegdotu i parodiju, Nušić pruža satiričnu istoriju nesklada između dečjeg poimanja sveta i krutosti škole, koja učenika ne sprema za neminovni sudar sa stvarnim svetom. U njegovom doživljaju takve stvarnosti prepoznaju se buduće generacije, sve do današnjih dana.[3]

Ova nesvakidašnja autobiografija ima i nesvakidašnji epilog. On je dat u poglavlju Pogovor i napisan je u obliku intervjua koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić. Na kraju poglavlja i knjige pisac crnohumorno zaključuje: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala”.[3]

Autobiografija kao školska lektira[uredi | uredi izvor]

Danas je delo Autobiografija Branislava Nušića obavezan deo nastavnog programa srpskog jezika i analizira se više puta tokom školovanja.[12] Međutim, u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca Nušićeva komediografska dela nisu bila podobna za rad sa mladima, što je razumljivo jer su u njima tadašnja vlast i malograđanski mentalitet prikazani na humorističan i satiričan način. Razvijanje kritičke svesti prema vlasti i društvenom poretku nije se smatralo vrlinom u tadašnjem obrazovnom sistemu. Tako se ni Autobiografija nije čitala kao deo obaveznog programa. Ipak, mnoga njegova dela bila su deo školske lektire. Među njima su: jednočinke Naša deca i Rastko Nemanjić, roman Devetsto petnaesta i druga.[13]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Jestvenica" je reč kojom se nekada označavao predmet poznavanje prirode[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Lakićević 1997, str. 217
  2. ^ Stanković Šošo 2016, str. 12
  3. ^ a b v g „Autobiografija”. Zvanična prezentacija. Laguna. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  4. ^ Lakićević 1997, str. 222
  5. ^ „Branislav Nušić”. biografija.org. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  6. ^ a b „AUTOBIOGRAFIJA”. Zvanični sajt. Knjižare Vulkan. Pristupljeno 3. 2. 2020. 
  7. ^ Lakićević 1997, str. 218
  8. ^ Lakićević 1997, str. 219
  9. ^ Mandić, Božidar (17. 6. 2011). „O naturi”. Danas. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  10. ^ Jovanović, Raško (18. 4. 2014). „Gospodinov „Rođendan“ za nezaborav”. Pečat. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  11. ^ „Autobiografija”. lektire.rs. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  12. ^ Stanković Šošo 2016, str. 35
  13. ^ Stanković Šošo 2016, str. 21-22

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аутобиографија_(Бранислав_Нушић)&oldid=27676384”