Automobilizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Automobilizam
Džim Džonson predvodi trku
Najviše upravno teloFIA
Prvo takmičenje28. 4. 1887
Karakteristike
Mešani polYes
Tipna otvorenom
Zagrevanje pred trku u Dejtoni, Sad

Automobilizam[1] je naziv za sve oblike sportskih takmičenja u kojima se koriste motorna vozila[2] na četiri točka. Osnovni cilj u pojedinačnim trkama je da se za najkraće vreme pređe određen broj krugova ili da se za određeno vreme pređe što veći broj krugova. Lista na kraju trke se formira u zavisnosti od potrošenog vremena, gde prvo mesto zauzima takmičar sa najkraćim vremenom, drugo odmah posle njega i tako dalje. Vozači koji iz bilo kog razloga započnu, ali ne završe trku će takođe biti na finalnoj listi. Međutim, njihova mesta će biti na samom dnu tabele, i to poslednje mesto će zauzeti vozač koji se prvi povukao iz trke. Kod većine trke, nije neophodno proći kompletnu stazu, već će se računati da je vozač uspešno završio trku ukoliko pređe određenu takmičarsku distancu (na primer, u Formuli 1, dovoljno je da vozači pređu 90% puno staze, te će se računati kao da su završili trku). Postoje brojne kategorije automobilskih takmičenja, svaki sa različitim pravilima i propisima, kao što su obavezna zaustavljanja radi tehničke provere i auto regulativa, kojih se svi takmičarski automobili i vozači moraju pridržavati.

Kategorije takmičenja[uredi | uredi izvor]

  • formula 1 je najpoznatije takmičenje ove vrste, u kome se trkaju posebno konstruisani automobili jednosedi;
  • reli predstavlja etapnu trka automobila, a dva najpoznatija relija su Reli Dakar, koji je dugi niz godina počinjao u Parizu (i zvao se Reli Pariz-Dakar) i Svetsko prvenstvo u reliju.
  • kružne trke,
  • brdske trke
  • vožnje spretnosti,
  • karting itd.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija automobilizma

Prva trka sa prearanžiranim mečevima dva automobila sa sopstvenim pogonom preko dogovorene rute se odvila u 4:30 sati 30. avgusta 1867, između Aštona pod Lajmom i Old Traforda, na rastojanju od osam milja. Pobedilo je vozilo Isaka Vata Boltona.[3]

Trke automobila sa unutrašnjim sagorevanjem su počele uskoro nakon konstrukcije prvog uspešnog automobila na motorni benzin. Prvo takmičenje je održano 28. aprila 1887, u organizaciji glavnog editora pariskog žurnala Le Vélocipède, Mesjea Fosiera.[4] Trkačka staza je bila duga 2 km (1,2 mi), od Nejievog mosta do Bulonjske šume.

Albert Lemetr se plasirao na prvo mesto u svom Pežou tipa 5 sa 3hp u trci Pariz–Ruan.

Dana 22. jula 1894.[5] pariski magazin Le Petit Journal je organizovao ono što se smatra prvim svetskim automobilističkim takmičenjem, od Pariza do Ruana.[4] Sto dva takmičara su platila ulaznicu od 10 franaka.[4]

Prva američka automobilistička trka se generalno smatra da je održana na Dan zahvalnosti pod imenom trka Čikago Tajms-Herald dana 28. novembra 1895.[6] Prvo pokrivanje događaja izazvalo je značajan američki interes u automobile.[6]

Fernand Gabriel vozi Mors u trci Pariz-Madrid 1903

Sa auto konstrukcijom i trkama kojima dominira Francuska, francuski automobilski klub ACF je organizovao niz velikih međunarodnih trka, obično od ili do Pariza, povezujući se sa drugim velikim gradom, u Francuskoj ili drugde u Evropi.

Preostali deo staze Bruklands u 2007

Bruklands, u Suriju, je bio prvo namenski ugrađeni motorni trkački prostor, otvoren juna 1907.[7] On je sadržao 4,43 km (2,75 mi) betonsku stazu sa zakošenim krivinama radi vožnje velikom brzinom.

Jedna od najstarijih postojećih namenski izgrađenih automobilskih trkačkih staza u Sjedinjenim Državama, koja je još uvek u upotrebi, je 2,5-milje (4.02 km)-duga Indianapolis motor Spidvej u Spidveju u Indijani). To je najveća lokacija za sportske svrhe bilo koje vrste širom sveta, sa vrhunskim kapacitetom od oko 257.000+ sedišta.[8]

NASCAR je osnovao Bil Frans Stariji 21. februara 1948, uz pomoć nekoliko drugih vozača tog vremena. Prva NASCAR "Strictly Stock" trka je održana 19. juna 1949, u Dejtoni Bič u Floridi.

Od 1962, sportski automobili su privremeno bili u senci GT automobila, te je FIA zamenila Svetsko prvenstvo za sportske automobile sa Međunarodnim prvenstvom za GT proizvođače.[9]

Od 1972. do 2003, NASCAR premijerne serije su nazivane Vinston kup serije, a sponzorisao ih je Vinston brend cigareta firme R. J. Reynolds Tobacco Company. Promene koje su proizašle iz RJR učešća, kao i smanjenje rasporeda sa 48 na 31 trka godišnje, uspostavili su 1972. kao početak NASCAR-ove „moderne ere”.

IMSA GT serija je evoluirala u američku seriju Le Mans, koja je imala svoju prvu sezonu 1999. godine.[10] Evropske trke su vremenom postale blisko srodne sa Le Mans serijom, obe od kojih pokrivaju prototipe i GT automobile.

Trke u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Prve automobilske trke u Beogradu i Srbiji održane su 24. juna 1923. Srpski Auto-Klub ih je organizovao na Banjici, na starom trkalištu Kola jahača na kome je napravljena staza "elipsastog oblika u dužini 2 kilometra i 200 metara".[11][12] Čuvena je trka oko Kalemegdana 1939.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Macmillan Dictionary
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 85. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Isaac Watt Boulton”. www.gracesguide.co.uk. Pristupljeno 27. 07. 2016. 
  4. ^ a b v Paolozzi, Rémi (28. 05. 2003). „The cradle of motorsport”. Welcome to Who? What? Where? When? Why? on the World Wide Web. Forix, Autosport, 8W. 
  5. ^ Le Petit Journal, publishing of monday 23 july 1894
  6. ^ a b Michael L. Berger (2001). The automobile in American history and culture: a reference guide. Greenwood Publishing Group. str. 278. ISBN 978-0-313-24558-9. 
  7. ^ Davis, Sammy (17. 08. 1967). „How Brooklands started”. Autocar. sv. 127 br. 3731. str. 43. 
  8. ^ „Stadium List :: 100 000+ Stadiums”. World Stadiums. Arhivirano iz originala 23. 10. 2006. g. Pristupljeno 02. 09. 2013. 
  9. ^ Denis Jenkinson, Automobile Year Book Of Sports Car Racing, 1982
  10. ^ Perez, A.J. (30. 08. 2007). „Le Mans series showcases prototype race cars”. USA Today. Gannett Company. Pristupljeno 20. 08. 2008. 
  11. ^ "Politika" 8. jun 1923, str. 8
  12. ^ "Politika", 25. jun 1923, str. 5-6

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аутомобилизам&oldid=27556403”