Pređi na sadržaj

Ahmet-kan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Ahmed-kan.
Ahmet-kan
Ahmet-kanov sukob s Rusima
Lični podaci
Mesto rođenjaZlatna horda,
Datum smrti6. januar 1481.
Mesto smrtiSaraj, Velika horda
Porodica
RoditeljiKiči-Muhamed-kan
DinastijaDinastija Boridžigin
Kan Velike horde
Period1460. - 1481.
PrethodnikMahmud-kan
NaslednikSaid-Ahmed II,
Šeik-Ahmed
SavladarMahmud-kan

Ahmet-kan je bio kan Velike horde od 1460. godine do svoje smrti 1481. godine.

Godine 1460. Ahmet je preuzeo vlast u Velikoj hordi zbacivši s vlasti Mahmud-kana, ali iako ga je zbacio Mahmud mu je zadao dosta muka i osnovao Astrahanski kanat. Tako da da se za vreme njegove vladavine nastavilo raspadanje Zlatne horde, koja se već podelila na nekoliko nezavisnih kneževina koje su međusobno ratovale. Na Volgi je još odavno osnovan Kazanjski kanat, a na Krimu Girejski. U Kazanju moskovska stranka i Ahmetova stranka bore se neprekidno; moskovski veliki knez Ivan III Vasiljevič imenovao je kanove koji su mu bili potpuno odani i koje je on potpomagao u borbi protivu njihovih suparnika, štićenika Ahmeta; to mu je poslužilo kao izgovor da izvrši pet vojnih pohoda na Kazanj. Osim toga, on je našao jednog saveznika protiv Ahmeta u Mengli Giraju, krimskome kanu. Uskoro potom on se više ne obazire na Veliku hordu, oslabljenu unutrašnjim razmiricama, i prestaje da joj plaća danak [1].

Ivan umesto da pobožno poljubi basmu (verovatno neku vrstu povelje, slike ili možda i nekog odela Ahmetova), koju su mu doneli poslanici Ahmetovi, bacio je sebi pod noge i, izgrdivši poslanike, izbacio ih je napolje, pa je onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje [2].

Zbog svega ovog [1] [2] kan Ahmet odluči se tada da ga kazni, te po starom tatarskom običaju upade u Rusiju [1]. On godine 1480. [1] [2] naiđe na vojsku Ivana III na obalama Ugre. Razočaran uzdržavanjem Litvanije na čiju je pomoć računao, on se ne smede odlučiti na započne borbu. I Ivan III se isto tako kolebao, i pored prekora koji su mu upućivali iz Moskve. Ahmet okonča ovo stanje povlačeći se sa svojom vojskom. Otada moskovski knez neće više plaćati danak [1]. Posle ovog uzaludnog kanovog pohoda, iako se knez donekle poneo kao kukavica [2], Tatarskome jarmu u Rusiji došao je kraj [1], i potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta. Od tog vremena Ivan se počeo imenovati „samodržac” [2], reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema svakom [1] [2] neprijataljskom [2] tuđinskom vladaru [1], bez obzira na unutrašnje uređenje države [2].

Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih kanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje, braneći svoje predele, odnosno kupujući svoju sigurnost, ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme [2].

Godine 1481. Ahmet-kan je umro, a na prestolu Velike horde su ga nasledili sinovi Said-Ahmed II i Šeik-Ahmed, koji su se neprestano do kraja Velike horde borili za vlast.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž Miljukov 1939.
  2. ^ a b v g d đ e ž z Jelačić 1929.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Alekseja Jelačića, koja je u javnom vlasništvu.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ахмет-кан&oldid=25918345”