Ašov eksperiment
Ašov eksperiment je naziv za psihološki eksperiment koji je osmislio Solomon Aš, 1950. godine, kako bi ispitao do kojeg stepena pojedinac odabire vlastito mišljenje pod uticajem mišljenja većinske skupine.[1]
Tok eksperimenta[uredi | uredi izvor]
Osnovni eksperiment podrazumeva da se ispitaniku prikaže standardna linija i tri linije za poređenje. Ispitanik ima zadatak da odredi koja od linija za poređenje je najbliža dužini standardne linije. Ispitanik je postavljen u prostoriju sa sedam drugih ljudi koji su bili Ašovi saradnici, a da ispitanik to nije znao. Ispitanik je uvek sedeo na kraju reda tako da je morao da sluša procene svih prethodnih pre nego što bi dao svoju procenu. Svakoj osobi u grupi pokazano je 18 parova karata. Kontrolna grupa iznela je 18 samostalnih proceni. Ispitanici u kontrolnoj grupi dali su 95% tačnih procena, dok su ispitanici koji su bili u grupi saradnika s netačnom procenom, dali 80% netačnih odgovora. Znači da su se velikom većinom složili s netačnim odgovorom iako su mislili suprotno. Kad su ih upitali zašto su to uradili odgovor je najčešće bio da nisu hteli da stvore nesklad i sukob.[1][1]
Daljnji eksperimenti su pokazali da konformizam zavisi i od broja ljudi u grupi. Učinak jedne osobe je vrlo malen (oko 5%), kad je u grupi još dvoje ljudi konformizam se povećava na 15%, zatim na 30% s troje i 35% sa četvoro ljudi. Konformizam takođe zavisi i od dvosmislenosti zadatka. Aš je varirao dužinu razlike između linija za poređenje. Što je razlika u dužini bila veća to se konformizam smanjivao. Uopšteno, što je zadatak teži i dvosmisleniji, ljudi se više konformiraju.[1]
Drugi razlozi koji utiču na konformizam su:
- privlačnost grupe za pojedinca - što je grupa privlačnija, sklonost ka konformizmu prema grupnim normama raste
- referentne grupe - vrlo snažan izvor društvenog uticaja jer su to grupe koje se vole i s kojima se ljudi upoređuju
- samopouzdanje - ispitanici s visokim samopouzdanjem konformirali su se manje od onih s niskim samopouzdanjem
- nagrada - konformizam je bio najveći kad su za slaganje s netačnim odgovorima ispitanici bili nagrađivani. Još je veći konformizam bio kad su ispitanici bili nagrađivani svaki put kad bi se složili s većinom.[2][3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Asch, S. E. (1951) Effects of group pressure upon the modification and distortion of judgement. In H. Guetzkow (ed.) Groups, leadership and men. Pittsburgh, PA: Carnegie Press
- Asch, S. E. (1956) Studies of independence and conformity: A minority of one against a unanimous majority. Psychological Monographs, 70 (Whole no. 416)
- Asch, S. E. (1966). Opinions and social pressure. In A. P. Hare, E. F. Borgatta and R. F. Bales (eds.), Small groups: Studies in social interaction, (pp. 318-324). New York: Alfred A. Knopf.