Pređi na sadržaj

Ајкула гоблин

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ajkula goblin
Vremenski raspon: Holocene
↓
Diagram showing a goblin and scuba diver from the side: the shark is not quite twice as long as the human
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Lamniformes
Porodica: Mitsukurinidae
Rod: Mitsukurina
Vrsta:
M. owstoni
Binomno ime
Mitsukurina owstoni
Mesta gde živi goblin ajkula[1]
Sinonimi
  • Odontaspis nasutus Bragança, 1904
  • Scapanorhynchus dofleini Engelhardt, 1912
  • Scapanorhynchus jordani Hussakof, 1909
  • Scapanorhynchus mitsukurii White, 1937

Ajkula goblin (lat. Mitsukurina owstoni( retka je vrsta morskog psa, koju ponekad nazivaju „živim fosilom”. Ova vrsta jedini je postojeći predstavnik porodice Mitsukurinidae stare oko 125 miliona godina. Goblin ajkula ima roze kožu, izduženu spljoštenu njušku i izražene čeljusti. Dužine je između 3 i 4 metara, mada može da poraste i znatno više. Naseljava područja kontinentalne klime, olupine brodova ili podmornica na dubinama od 100 m pri čemu stariji primerci žive i dublje. Ova vrsta ima mršavo telo i sitna peraja što ukazuje da je po prirodi spora. Uglavnom se hrani rakovima, glavonošcima i sitnijim ribama.

Međunarodna unija za zaštitu prirode ocenila je da je ajkula goblin malo ugrožena i da ne postoji zabrinutost zbog njenog opstanka, uprkos njenoj retkosti.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Američki ihtiolog Dejvid Star Džordan opisao je goblin ajkulu 1898. godine u časopisu Proceedings of the California Academy of Sciences, opisivajući je ne samo kao novu ribu, već novu vrstu, rod i porodicu. Svoje iskustvo preneo je nakon što je opisao uhvaćenog mužjaka goblin ajkule, u Sagabi zalivu kod Jokohame, dugog 107 cm.[2] Generičko ime ovoj vrsti dodelio je Keigo Micikuri, japanski zoolog koji je studirao na Univerzitetu u Londonu tokom šezdesetih godina 19. veka. Specifično ime dodelio joj je Alan Voston, engleski kolencionar divljih životinja iz Azije. Naziv „goblin shark” prevod je stare japanske reči „tenguzame” koja označave japansko mitsko stvorenje sa dugim nosem i crvenim licem.[3][1]

Ubrzo nakon što je objavljen Džordanov opis ove ribe, nekoliko naučnika primetilo je sličnost između nje i izumrle ajkule Scapanorhynchus iz mezozoika.[4] Jedno vreme vladalo je mišljenje da je goblin ajkula sinonim za vrstu Scapanorhynchus, ali pregledom kompletnih fosila, otkrivene su mnoge anatomske razlike između njih, ali ih pojedini zoolozi opet smatraju različitim rodovima.[5] Nekoliko goblin ajkula opisano je kao zasebna vrsta u periodu od 1904. do 1937. godine, a nijedna se do sada ne smatra validnom. Ova taksonomska konfuzija započela je jer su čeljusti uzoraka tokom čuvanja bile na različitim temperaturama, što je stvaralo proporcijalne razlike među glavama riba.[6]

Filogenija i evolucija[uredi | uredi izvor]

Filogenetske studije zasnovane na morfologiji uglavnom su kvalifikovale ajkulu goblina kao najosnovnijeg člana reda Lamniformes.[7][8] Studije koje su koristile genetske podatke takođe su potvrdile bazalnu klasifikaciju za ovu vrstu.[9][10] Porodica Mitsukurinidae koju predstavljaju Mitsukurina, Scapanorhynchus i Anomotodon potiču iz perioda krede. Mitsukurina se prvi put pojavila u zapisu fosila iz srednjeg eocina, a izumrle vrste uključuju M. lineata i M. maslinensis.[11][12][13][14] Striatolamia macrota, koja je živela u periodu paleogena takođe može biti vrsta Mitsukurina.[15] Kao poslednji pripadnik porodice, ajkula goblin opisana je kao „živi fosil”.[16]

Opis[uredi | uredi izvor]

Ajkula goblin ima izrazito dugu i ravnu njušku koja podseća na oštricu mača, a proporcijalna dužina njuške opada sa godinama. Oči su male i nemaju zaštitne opne, dok se iza očiju nalaze spirale. Usta goblin ajkule su velika i paraboličnog oblika. Čeljusti su vrlo izražene i mogu se produžiti gotovo do kraja njuške, mada običnu dopiru do donje strane glave.[17]

Goblin ajkula ima od 35 do 53 zuba na gornjoj vilici i od 31 do 62 zuba na donjoj vilici. Zubi se nalaze u glavnom delu čeljusti, dugi su i uski, a naročito oni u blizini simifize. Zadnji zubi u blizini čeljusti su malii imaju ravan oblik za drobljenje. Vrsta ima pet pari škržnih proreza koji su kratki, a peti par nalazi se iznad grudnih peraja.[18][5][19] Telo je prilično vitko i mršavo, leđna peraja su slične veličine i oblika, oba su zaobljena i mala. Karlična i analna peraja imaju dugu osnovu i veća su od leđnih peraja. Asimetrična kaudalna peraja imaju dugo gornji režanj sa plitkim ventralnim zarezom blizu vrha i nejasan donji režanj.[5][19]

Goblin ajkula ima svetlucavu kožu, ružičaste ili žute boje zbog vidljivih krvnih sudova ispod kože.[18][6] Boja ove ribe produbljuje se sa godinama, a mladi primerci mogu biti skroz beli. Ivice peraja goblin ajkule su prozirno siva ili plava, a oči crne sa plavkastim prugama. Nakon smrti, boja bledi i postaje siva ili smeđa. Odrasle goblin ajkule su dužine 3 ili 4 m, a najveća ulovljenja bila je 6,2 m dužine.[18][17] Maksimalna zabeležena težina goblin ajkule je 210 kilograma, a bila je dužine 3,8 m.[5]

Stanište i biologija[uredi | uredi izvor]

Različiti položaji čeljusti kod sačuvanih morskih pasa doveli su do toga da se nekoliko primjeraka pogrešno opisuje kao različite vrste.

Ajkula goblin popisana je u tri okeana što ukazuje na široku globalnu populaciju. U Atlantskom okeanu zabeležena je sa severa Meksičkog zaliva, u vodiama Surinama, Gvajane i južnih delova Brazila, kao i u vodama Francuske, Portugala, Madeire i na istoku kod Senegala.[1][18][20] Takođe je primećena u vodama Srednjoatlantskog grebena.[21][22] U predelima Indo-Pacifika i Okeanije primećena je u vodama Južne Afrike, Mozambika, Japana, Tajvana, Australije i kod Novog Zelanda.[23] Ova vrsta nalazi se na dubinama od 270 do 960 m, a snimljena je i na dubini od 1300 m, dok je njen zub nađen u kablu koji je bio na dubini od 1370 metara.[24] Odrasle jedinke naseljavaju veće dubine od mladih, a pojedinci odlaze u vode dubine samo do 40 m.[1][25] Dana 19. aprila 2014. godine, ribolovci iz Kej Vesta na Floridi, dok su lovili u Meksičkom zalivu, uhvaitili su ajkulu goblin u mreži, što je drugi ulov ove vrste u tom zalivu.[26] Nakon fotografisanja, riba je puštena nazad u vodu.[26]

Tokom jula 2014. godine goblin ajkula uhvaćena je u ribarskoj mreži u blizini istočne obale Šri Lanke. Bila je dužine oko 1,2 metra a težine 7,5 kilograma. Riba je prosleđena Nacionalnoj angenciji za istraživanje i razvoj vodenih resursa, radi daljih istraživanja.[27]

Iako su opažanja goblin ajkule mala, njegova anatomija sugeriše da je njen životni stil spor.[24] Skelet ribe je mali i slabo kalcifikovan, mišići su blokirani i slabo razvijeni, a peraja su mala i mekana.[6] Duga kaudalna peraja tipična su za morske pse koji sporo plivaju. Pretpostavlja se da njuška ove vrste ima senzornu funkciju.[25] Pretpostavlja se da je vid goblin ajkule manje bitan i razvijen od ostalh čula, ipak za razliku od ostalih morskih pasa ona može promeniti veličinu svojih zenica, tako da koristi vid u nekim situacijama.[28][29][18]

Čeljusti goblin ajkule.

Goblin ajkula se hrani uglavnom pravim košljoribama, kao i sa glavonošcima, rakovima (Decapoda) i jednakonošcima. U njenu ishranu su takođe uključene lignje i dvoljuštruci.[30][6][31] Pošto ne pliva brzo, može biti hrana za veće i brže predatore.[25][5] Prvi snimci koji prikazuju kako goblin ajkula lovi napravljeni su tokom 2008. i 2011. godine i pomogli su da se utvrdi upotreba i sistematičnost izraženih čeljusti ove vrste.[6][32] O razmnožavanju ove vrste zna se malo, jer još nije pronađena trudna ženka.[18] Veruje se da dele reproduktivne karakteristike kao i drugi morski psi.[1] Mužjaci ove vrste sazrevaju kada budu dužine 2,6 m dok sazrevanje ženke nije poznato. Takođe, nema podataka o rastu i starenju ove vrste.[18][1]

S obzirom na dubinu u kojoj živi, ajkula goblin predstavlja malu opasnost za ljude.[1][5] Izuzetno mali broj je sakupljen i iznesen javno u akvarijume, gde su vrlo kratko živeli. Jedan primerak goblin ajkule zadržan je na Univerzitetu Tokai i živela je nedelju dana, dok je druga smeštena u morskom parku u Tokiju i živela je samo dva dana.[33][1] Meso ove ribe se može soliti i sušiti, dok su čeljusti od visoke cene kod kolekcionara.[5][34] Tokom aprila 2003. godine na severozapadu Tajvana uhvaćeno je više od stotinu goblin ajkula, a uzrok je bio nepoznat, a pre toga desio se zemljotres.[1] Ove vrste pre toga nikada nisu zabeležene na ovom području. Međunarodna unija za zaštitu prirode kategorisala je goblin ajkulu u kategoriju najmanje zabrinutosti.[1][18] Vrlo mali broj njih je uhvaćeno i viđeno, pa se veruje da je ljudska aktivnost ne ugrožava. Međutim, tokom juna 2018. godine Odeljenje za zaštitu prirode Novog Zelanda kvalifikovalo je ovu vrstu „pod rizikom”.[35]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j Duffy, C.A.J.; Ebert, D.A.; Stenberg, C. (2004). „Mitsukurina owstoni”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2004: e.T44565A10907385. doi:10.2305/IUCN.UK.2004.RLTS.T44565A10907385.en Slobodan pristup. 
  2. ^ Jordan, D.S. (1898). „Description of a species of fish (Mitsukurina owstoni) from Japan, the type of a distinct family of lamnoid sharks”. Proceedings of the California Academy of Sciences, Zoology. Series 3. 1 (6): 199—204. 
  3. ^ „Mitsukurina”. www.fishesofaustralia.net.au. Arhivirano iz originala 19. 10. 2019. g. Pristupljeno 5. 4. 2016. 
  4. ^ Hussakof, L. (1909). „A new goblin shark, Scapanorhynchus jordani, from Japan”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 26: 257—262. hdl:2246/1929. 
  5. ^ a b v g d đ e Compagno, L.J.V. (2002). Sharks of the World: An Annotated and Illustrated Catalogue of Shark Species Known to Date (Volume 2). Food and Agriculture Organization of the United Nations. str. 68—71. ISBN 92-5-104543-7. 
  6. ^ a b v g d Martin, R.A. „Biology of the Goblin Shark”. ReefQuest Centre for Shark Research. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  7. ^ Shirai, S. (1996). „Phylogenetic interrelationships of neoselachians (Chondrichthyes: Euselachii)”. Ur.: Stiassny, M.L.J.; Parenti, L.R.; Johnson, G.D. Interrelationships of Fishes. Academic Press. str. 9–34. ISBN 0-08-053492-9. 
  8. ^ Shimada, K. (2005). „Phylogeny of lamniform sharks (Chondrichthyes: Elasmobranchii) and the contribution of dental characters to lamniform systematics”. Paleontological Research. 9 (1): 55—72. doi:10.2517/prpsj.9.55. 
  9. ^ Naylor, G.J.P.; Martin, A.P.; Mattison, E.; Brown, W.M. (1997). „The inter-relationships of lamniform sharks: testing phylogenetic hypotheses with sequence data”. Ur.: Kocher, T.D.; Stepien, C.A. Molecular Systematics of Fishes. Academic Press. str. 199–218. ISBN 0-08-053691-3. 
  10. ^ Naylor, G.J.; Caira, J.N.; Jensen, K.; Rosana, K.A.; Straube, N.; Lakner, C. (2012). „Elasmobranch phylogeny: A mitochondrial estimate based on 595 species”. Ur.: Carrier, J.C.; Musick, J.A.; Heithaus, M.R. The Biology of Sharks and Their Relatives (second izd.). CRC Press. str. 31—57. ISBN 978-1-4398-3924-9. 
  11. ^ Sepkoski, J.; Antinarella, J.; McMahon, J. (2002). „A compendium of fossil marine animal genera (Chondrichthyes entry)”. Bulletins of American Paleontology. 364: 560. 
  12. ^ Nelson, J.S. (2006). Fishes of the World (fourth izd.). John Wiley & Sons. str. 54. ISBN 0-471-75644-X. 
  13. ^ Vialle, N.; Adnet, S.; Cappetta, H. (2011). „A new shark and ray fauna from the Middle Miocene of Mazan, Vaucluse (southern France) and its importance in interpreting the paleoenvironment of marine deposits in the southern Rhodanian Basin”. Swiss Journal of Palaeontology. 130 (2): 241—258. doi:10.1007/s13358-011-0025-4. 
  14. ^ Pledge, N.S. (1967). „Fossil Elasmobranch teeth of South Australia and their stratigraphic distribution”. Transactions of the Royal Society of South Australia. 91: 135—160. 
  15. ^ Purdy, R. (2005). „Is Striatolamia a junior synonym of Mitsukurina?”. Journal of Vertebrate Paleontology. 25 (3): 102A. doi:10.1080/02724634.2005.10009942. 
  16. ^ Birx, H.J., ur. (2009). Encyclopedia of Time: Science, Philosophy, Theology, & Culture (Volume 1). SAGE Publications. str. 547. ISBN 978-1-4129-4164-8. 
  17. ^ a b Parsons, G.R.; Ingram, G.W.; Havard, R. (2002). „First record of the goblin shark Mitsukurina owstoni, Jordan (family Mitsukurinidae) in the Gulf of Mexico”. Southeastern Naturalist. 1 (2): 189—192. doi:10.1656/1528-7092(2002)001[0189:FROTGS]2.0.CO;2. 
  18. ^ a b v g d đ e ž Castro, J.H. (2011). The Sharks of North America. Oxford University Press. str. 202—205. ISBN 978-0-19-539294-4. 
  19. ^ a b Last, P.R.; Stevens, J.D. (2009). Sharks and Rays of Australia (second izd.). Harvard University Press. str. 156—157. ISBN 978-0-674-03411-2. 
  20. ^ Rincon, G.; Vaske, T.; Gadig, O.B. (2012). „Record of the goblin shark Mitsukurina owstoni (Chondrichthyes: Lamniformes: Mitsukurinidae) from the south-western Atlantic”. Marine Biodiversity Records. 5: e44. doi:10.1017/S1755267211000923. hdl:11449/172177 Slobodan pristup. 
  21. ^ Kukuyev, E.I. (1982). „Ichthyofauna of Corner Mountains and New England Seamounts”. Ur.: Parin, N.V. Insufficiently Studied Fishes of the Open Ocean. Moscow: Institute of Oceanology. Institute of Oceanology, Academy of Sciences of the USSR. str. 92—109. 
  22. ^ Prokofiev, A.M.; Kukuev, E.I. (2009). „New findings of rare fish species from families Mitsukurinidae (Chondrichthyes), Muraenidae, Lophiidae, Macrouridae, and Psychrolutidae (Teleostei) on rises of the Atlantic Ocean with the description of Gymnothorax walvisensis sp. nov”. Journal of Ichthyology. 49 (3): 215—227. doi:10.1134/S0032945209030023. 
  23. ^ Roberts, Clive; Stewart, A. L.; Struthers, Carl D.; Barker, Jeremy; Kortet, Salme; Freeborn, Michelle (2015). The fishes of New Zealand. 2. Wellington, New Zealand: Te Papa Press. str. 61. ISBN 9780994104168. OCLC 908128805. 
  24. ^ a b Martin, R.A. „Deep Sea: Goblin Shark”. ReefQuest Centre for Shark Research. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  25. ^ a b v Ebert, D.A. (2003). Sharks, Rays, and Chimaeras of California. University of California Press. str. 96–97. ISBN 0-520-22265-2. 
  26. ^ a b „Scientists amazed by accidental Gulf catch of second-ever goblin shark”. SFGate. 2. 5. 2014. Pristupljeno 3. 5. 2014. 
  27. ^ „Valaichchena strange fish”. lankadeepa.lk (na jeziku: Sinhala). Sri Lanka. Arhivirano iz originala 12. 9. 2015. g. Pristupljeno 5. 8. 2015. 
  28. ^ Izawa, K. (2012). „Echthrogaleus mitsukurinae sp. nov (Copepoda, Siphonostomatoida, Pandaridae) infesting the goblin shark Mitsukurina owstoni Jordan, 1898 in Japanese waters”. Crustaceana. 85 (1): 81—87. doi:10.1163/156854012x623674. 
  29. ^ Caira, J.N.; Runkle, L.S. (1993). „2 new tapeworms from the goblin shark Mitsukurina owstoni off Australia”. Systematic Parasitology. 26 (2): 81—90. doi:10.1007/BF00009215. 
  30. ^ Yano, K.; Miya, M.; Aizawa, M.; Noichi, T. (2007). „Some aspects of the biology of the goblin shark, Mitsukurina owstoni, collected from the Tokyo Submarine Canyon and adjacent waters, Japan”. Ichthyological Research. 54 (4): 388—398. doi:10.1007/s10228-007-0414-2. 
  31. ^ Duffy, C.A.J. (1997). „Further records of the goblin shark, Mitsukurina owstoni (Lamniformes: Mitsukurinidae), from New Zealand”. New Zealand Journal of Zoology. 24 (2): 167—171. doi:10.1080/03014223.1997.9518111 Slobodan pristup. 
  32. ^ Nakaya, K.; Tomita, T.; Suda, K; Sato, K. (2016). „Slingshot feeding of the goblin shark Mitsukurina owstoni (Pisces: Lamniformes: Mitsukurinidae)”. Scientific Reports. 6 (27786): 27786. Bibcode:2016NatSR...627786N. PMC 4901258 Slobodan pristup. PMID 27282933. doi:10.1038/srep27786. 
  33. ^ Bean, B.A. (1905). „Notes on an adult goblin shark (Mitsukurina owstoni) of Japan”. Proceedings of the United States National Museum. 28 (1409): 815—818. doi:10.5479/si.00963801.28-1409.815. 
  34. ^ „Goblin shark caught alive”. Tokyo Zoo Net. Tokyo Zoological Park Society. 25. 1. 2007. Pristupljeno 26. 4. 2013. 
  35. ^ Duffy, Clinton A. J.; Francis, Malcolm; Dunn, M. R.; Finucci, Brit; Ford, Richard; Hitchmough, Rod; Rolfe, Jeremy (2018). Conservation status of New Zealand chondrichthyans (chimaeras, sharks and rays), 2016 (PDF). Wellington, New Zealand: Department of Conservation. str. 10. ISBN 9781988514628. OCLC 1042901090. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ajkula goblin na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ајкула_гоблин&oldid=27676732”