А планине одјекнуше

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
A planine odjeknuše
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovAnd the Mountains Echoed
AutorHaled Hoseini
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delaroman
Izdavanje
Izdavanje2013. Riverhed buks
Broj stranica437
Prevod
PrevodilacNikola Pajvančić
Datum
izdavanja		2013. Laguna
Klasifikacija
ISBN ?978-86-521-1227-2

„A planine odjeknuše “ (engl. And the Mountains Echoed) treći je po redu roman američko-avganistanskog pisca Haleda Hoseinija.[1][2] Roman je objavljen 2013. godine, a iste godine je objavljen i prevod na srpski jezik u izdanju izdavačke kuće Laguna. Prevod je načinio Nikola Pajvančić.

Hoseini je izneo svoje namere da likove učini složenijim i moralno dvosmislenijim. Nastavljajući porodičnu temu uspostavljenu u njegovim prethodnim romanima, Lovac na zmajeve i Hiljadu čudesnih sunaca, i planine su odjekivale, fokusira se na odnos između braće i sestara. Pored Abdulaha i Pari, Hoseini je uveo još dva para braće i sestara i veze slične braći i sestrama — maćehu Parvanu i njenu sestru Masumu koja ima invaliditet i avganistansko-američkog lekara po imenu Idris i njegovog rođaka Timura.

Kako je to bio prvi Hoseinijev roman koji je objavljen u šest godina, I planine odjeknuše navodno je bio veoma tražen.[3] Dobio je pozitivne kritike pre objavljivanja i očekivao se kao još jedan snažan uspeh, dostigavši prvih 10 na Amazon.com pre objavljivanja i kasnije postao bestseler.[4] Pet meseci nakon objavljivanja romana, objavljeno je da je prodato tri miliona primeraka.[5]

Sinopsis[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Roman počinje 1952. godine. Sabur, osiromašeni farmer iz izmišljenog sela Šadba, odlučuje da proda svoju trogodišnju ćerku Pari bogatom paru bez dece u Kabulu. Abdulah obožava Pari i pomaže joj da skuplja razno perje koje ona voli. Jednom je prodao par svojih cipela za paunovo pero jer je znao da će ga Pari ceniti. Ne znajući za očeve planove, desetogodišnji Abdulah, koji je odgajao Pari otkako je njihova majka umrla pri porođaju, insistira da prati kada njegov otac odlazi iz sela u Kabul sa Parijem. Nakon što mu je nekoliko puta ošamario i naredio mu da se vrati u selo, Sabur konačno popušta i dozvoljava Abdulahu da dođe pod uslovom da ne lije suze. Dok kampuje preko noći, Sabur priča deci priču o još jednom siromašnom farmeru koji je bio primoran da se odrekne voljenog deteta, ali značaj priče nije zabeležen kod Abdulaha. Tek nakon što stignu u dom usvojitelja u Kabulu i kada on poseti bazar da kupi stvari za Pari, Abdulah shvata šta se dešava. On se zalaže i jadikuje protiv Saburove odluke da nije mogao da plače u Kabulu dok ga gospođa Vahdati pokušava uveriti da je ova odluka najbolja i da će razumeti kada bude stariji. Abdulah čuva Parijinu kutiju perja.

Naredna poglavlja objašnjavaju kako je došlo do odluke: maćeha dece, Parvana, odrasla je kao manje omiljeno dete pored svoje prelepe sestre bliznakinje Masume. Jednog dana, u naletu ljubomore jer su se Masuma i Sabur trebali venčati, gurnula je Masumu sa drveta što je dovelo do paraplegije. Parvana je kasnije provela nekoliko godina brinući se o svojoj sestri sve dok je ova nije zamolila da joj pomogne da izvrši samoubistvo i da se potom uda za Sabura. Na Masumin zahtev Parvana vodi Masumu usred ničega i ostavlja je tamo. Njihov stariji brat, Nabi, otišao je da radi za gospodina Vahdatija, bogatog čoveka u Kabulu, i zaljubio se u njegovu ženu Nilu. Nakon što je Nila izrazila užasnutost zbog svoje nesposobnosti da ima decu, Nabi je dogovorila da Pari bude prodata, jer je Parvana rodila sina, a Sabur ne može da izdržava troje dece. Nakon što je Pari prodata u Kabulu, Nabi više nije dobrodošao u selo.

U narednim godinama, Abdulah napušta Avganistan. G. Vahdati je doživeo moždani udar, što je navelo Nilu, koja je imala majku Francuskinju i koja je tečno govorila francuski, da uzme Pari i preseli se u Pariz, Francuska. Nabi, dok preuzima ulogu Vahdatijevog primarnog negovatelja, pronalazi brojne skice u Vahdatijevom ormaru ispunjene njegovim slikama nacrtanim pre moždanog udara. Uznemiren otkrićem da ga gospodin Vahdati voli, on odlučuje da ode, ali ubrzo odustaje nakon što nije u stanju da pronađe nekoga ko bi mogao da ga preuzme. Nabi potom provodi narednih 50 godina radeći za gospodina Vahdatija. On razvija duboku vezu sa svojim poslodavcem, a Nabi shvata da je njegova svrha da brine o gospodinu Vahdatiju. Kasnije se zdravlje gospodina Vahdatija dodatno pogoršava, a Nabi mu pomaže da izvrši samoubistvo uz pomoć ljubeći ga u usne i pritiskajući mu jastuk na lice.

Vahdatijevi susedi se, u međuvremenu, sele u Sjedinjene Države sa svojom decom nakon sovjetske invazije. Rođaci Idris i Timur vraćaju se u Avganistan više od dve decenije kasnije 2003. kako bi povratili imovinu svoje porodice. Dok je tamo, Timur pravi humanitarnu akciju posle koje će dati novac prosjacima, dok se Idris privatno povezuje sa Roši, devojkom iz Avganistana koja pati od užasne povrede i čiju je porodicu ubio njen ujak. Idris u početku obećava da će Roši organizovati operacije potrebne za njen oporavak, ali se distancira od nje i Avganistana po povratku u SAD. Nekoliko godina kasnije, Idris nailazi na Roši kako potpisuje kopije svojih najprodavanijih memoara, koje je posvetila svojoj usvojiteljici i Timuru, koji je platio njenu operaciju.

Nila, koja sada živi u Parizu, nesrećna je veći deo svog života, imajući veliki broj ljubavnika i počinje da naziva običan i praktičan život kao svoju "kaznu". Ona je izvršila samoubistvo 1974. nakon što je dala detaljan intervju o svom ranom životu. Pari sumnja da ona nije Nilina biološka ćerka i planira put u Avganistan da istraži svoje nasleđe. Međutim, ona to odlaže na neodređeno vreme nakon što se uda i zatrudni. Nakon što je imala troje dece i ostala udovica u 48. godini, ona dobija posthumno pismo od Nabija 2010. godine, u 63. godini, sa detaljima o okolnostima njenog usvajanja od strane Vahdatija.

Kasnija poglavlja se fokusiraju na Adela, dečaka koji saznaje da mu je otac ratni zločinac i da je njegova kuća izgrađena na zemljištu koje je ranije pripadalo Saburu, i Markosa, grčkog humanitarnog radnika u Avganistanu i Nabijevog poznanika. U ovom poglavlju, Ikbal, Saburov i Parvanin sin, je stariji čovek i pokušava da dobije dokumenta koja dokazuju da je vlasnik zemlje, ali Adelov otac potplaćuje sudiju da kaže da su izgoreli u požaru. Besan i uznemiren, Ikbal odlazi do Adelove kuće i baca kamen kroz prozor. Adelov otac "posluje" sa Ikbalom, a Adel je uveren da ga je njegov otac ubio.

U poslednjem poglavlju, koje priča Abdulahova ćerka, takođe po imenu Pari, Abdulah i Pari se ponovo ujedinjuju u Kaliforniji nakon više od 50 godina razmaka. Međutim, on boluje od Alchajmerove bolesti i ne može da se seti da je ponovila zaključak priče koju im je njihov otac ispričao pre toliko godina kao deci, poslednje večeri u Avganistanu. Abdulahova ćerka pronalazi kutiju perja i poklanja je Pari, iako se ne seća značaja perja, dirnuta je što ju je Abdulah sve ove godine imao na umu.

Sastav i objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Kaled Hoseini je rođen u Avganistanu, ali je napustio zemlju 1976. godine sa 11 godina, da bi se na kraju preselio u Sjedinjene Države gde je radio kao lekar. Svoj prvi roman, Lovac na zmajeve, napisao je 2003. godine, a godinu i po kasnije postao je pisac sa "punim radnim vremenom". Svoju drugu knjigu, Hiljadu čudesnih sunaca, objavio je 2007. Oba romana su bila uspešna, a do njegovog trećeg objavljivanja zajedno su prodati u preko 38 miliona primeraka u 70 zemalja.

Hoseini je prvi put počeo da razmatra mogući zaplet radnje A planine odjeknuše tokom putovanja u Avganistan 2007. sa Agencijom UN za izbeglice. Dok je bio tamo, čuo je priče nekoliko seoskih starešina o smrti male, osiromašene dece tokom zime, što je dalo osnovu za fundamentalni događaj romana: izbor roditelja da proda dete kako bi sprečio da se to dogodi.[6] „Roman je počeo sa jednom slikom u mojoj glavi koju jednostavno nisam mogao da odbacim“, preneo je on. „To je bila slika čoveka koji ide pustinjom i vuče mali crveni vagon a u njemu je devojčica stara oko 3 godine, a iza njega ide dečak, a ovo troje ljudi idu preko pustinja.“[7] Hoseini je prvobitno planirao da bude napisan na linearni način sličan njegovim prethodnim romanima, ali je tokom procesa pisanja roman proširen da pokrije niz međusobno povezanih priča koje okružuju veliki broj likova koji nisu direktno povezani jedni drugima. Upoređujući proces sa stablom, on je naveo da se ta priča „samo razgranala“ i „kako je išla sve veća i veća“.

Kao što je i njegov obrazac, Hoseini se oslanjao na svoja rana iskustva u Avganistanu da bi stvorio osnovu za knjigu. On navodi da su njegova putovanja u Avganistan kasnije u životu takođe uticala na njegovo pisanje, doduše nehotice. Na primer, tokom posete 2009. sreo je dve mlade sestre u udaljenom selu izvan Kabula. Starija, za koju je procenio da ima oko šest godina, mlađoj devojčici je delovala kao majka. Hoseini je izjavio da je njihova veza formirala osnovu odnosa između Abdulaha i Pari u romanu.[8]

Roman je postao prvi koji se nije direktno bavio talibanima, što je bilo istaknuto u oba njegova prethodna dela. Iako Hoseini nije svesno odlučio da izbegne tu temu, izjavio je da mu je drago što se udaljio od nje kako bi očuvao svežinu priče. Borbe likova bile su uglavnom lične i nisu bile povezane sa političkim previranjima u Avganistanu. Hoseini je dodao: „Nadam se da će doći dan kada budemo pisali o Avganistanu, gde ćemo moći da govorimo o Avganistanu u kontekstu van ratova i borbi u poslednjih 30 godina. Na neki način mislim da je ova knjiga pokušaj da se to uradi."

Naslov je izveden iz stiha iz "Pesme medicinske sestre" engleskog pesnika Vilijama Blejka: "I sva brda su odjeknula".[9] U januaru 2013, izdavač Publishers Weekly je objavio datum objavljivanja kao 21. maj te godine, a izdavač Riverhead Books je objavio izjavu da je roman o tome „kako volimo, kako brinemo jedni o drugima i kako izbori koje donosimo rezonuju kroz generacije." Prvi štampan u tvrdom povezu, roman je bio po ceni od 28,95 dolara u Sjedinjenim Državama i 14,99 funti u Ujedinjenom Kraljevstvu.[10] Hoseini je otišao na petonedeljnu turneju u 41 grad širom Amerike kako bi promovisao knjigu. U oktobru 2013. godine potvrđeni su planovi da se roman prevede na 40 jezika, među kojima su islandski i malajski.

Likovi[uredi | uredi izvor]

Haled Hoseini je odlučio da ispriča priču u „fragmentiranoj i fluidnoj“ formi; svaki od devet poglavlja je ispričano iz perspektive drugačijeg lika, a svaki narativ pruža međusobnu vezu sa drugima. Kritičarka Los Anđeles Tajmsa Vendi Smit uporedila je ovaj stil sa klasikom Hiljadu i jedna noć.[11]

  • Abdulah je Avganistanac koji je odrastao u izmišljenom selu Šadba. Nakon što je njegov otac odlučio da proda svoju mlađu sestru bračnom paru u Kabulu, on odlučuje da napusti Avganistan, putujući u Pakistan i na kraju u Sjedinjene Države. Tamo otvara avganistanski restoran i ima ćerku, kojoj je dao ime po sestri. Nakon smrti njegove supruge, Abdulahu je dijagnostifikovana Alchajmerova bolest i kasnije se više ne može setiti svoje sestre nakon što se ponovo spojio sa njom.
  • Pari je Abdulahova mlađa sestra koju, u dobi od tri godine, otac prodaje bogatom paru Vahdati u Kabulu. Ona i Abdulah su prikazani kao da imaju neobično bliske odnose tokom njenih ranih godina, iako ga ona zaboravlja zajedno sa ostatkom svoje biološke porodice nakon usvajanja. Svoju adolescenciju i odraslo doba provodi u Francuskoj nakon moždanog udara svog usvojitelja i na kraju postaje svesna svoje istorije kroz posthumno pismo svog ujaka Nabija, koji je organizovao da se ona proda kao dete. Kada se konačno ponovo ujedini sa Abdulahom, on ne može da je se seti zbog Alchajmerove bolesti. „Mogao sam da vidim da će se, ako dođe do ponovnog okupljanja, desiti pod ovim uslovima i to ne bi bilo ponovno okupljanje koje bismo očekivali, a možda i ono koje želimo“, objasnio je Hoseini.[12]
  • Nila Vahdati je mlada francusko-avganistanska žena poznata po svojoj seksualnoj poeziji koja je udata za bogatog kabulskog biznismena. Prema Hoseiniju, mnogi aspekti njenog karaktera potiču od žena koje je sreo tokom zabava koje su njegovi roditelji organizovali u Kabulu 1970-ih, od kojih se mnoge seća kao „lepih, veoma otvorenih, temperamentnih... slobodno piju, puše“. U nekom trenutku pre početka priče, ona je očigledno bila sterilisana dok je bila podvrgnuta lečenju od bolesti, što ju je navelo da kupi Pari kao usvojenu ćerku. Opisana kao neobično lepa i nezadovoljna, kasnije se seli u Pariz nakon moždanog udara svog muža i na kraju izvrši samoubistvo. Hoseini je objasnio da nije brinuo o tome da Nila bude simpatična – „Samo sam želeo da bude stvarna – puna besa i ambicija i uvida, krhkosti i narcizma.“[12]
  • Parvana je maćeha Abdulaha i Pari. Odrasla je u Šadbahu sa svojim bratom Nabijem i sestrom bliznakinjom Masomom. Parvana je manje voljena od svoje sestre veći deo svog života. Ovo na kraju rezultira onim što Rafija Zakarija opisuje kao „potresnu priču o običnoj blizankinji čiji jedini čin osvete, guranja njene lepe sestre sa ljuljaške, dovodi do doživotnog moralnog tereta“. Masumina nesreća ostavlja je paralizovanu, ostavljajući Parvanu mučenu krivicom i primoranu da se brine o njoj od tada pa nadalje. Posle nekoliko godina, Masuma ubeđuje Parvanu da je ostavi u pustinji da umre i uda se za Sabura, Abdulaha i Parijinog oca.
  • Nabi je stariji brat Parvane i Masume. Uprkos tome što je „lik koji izmiče iz pažnje mnogih bučnijih likova romana“, on organizuje događaj koji služi kao primarna radnja priče: usvajanje Pari. Nakon što je unajmljen kao šofer za Vahdatije, on postaje zaljubljen u Nilu bez dece i organizuje da joj Pari bude prodata u nadi da će postati njegova ljubavnica. Nakon što Nilin muž doživi moždani udar i Nila odlazi u Pariz, on shvata da je bio glup što je tako mislio i postaje glavni negovatelj svog poslodavca koji je vezan za krevet. Kasnije razvija duboku vezu sa gospodinom Vahdatijem i oni postaju platonski doživotni partneri.
  • Amra Ademović je bosanska medicinska sestra koja radi u bolnici u Avganistanu nakon pada Talibana. Ona brine i kasnije usvaja Rošija, teško ranjenog avganistanskog siročeta. Amra je, prema Hoseiniju, stvorena da predstavlja strane humanitarne radnike koji služe u Avganistanu. Tokom posete zemlji 2003. susreo se sa velikim brojem ljudi koji su napustili udoban način života kako bi pomogli u pružanju pomoći, i želeo je da im oda počast kroz portret Amre. Hoseini je opisao ovaj lik kao jednog od njegovih omiljenih i rekao: „Videla je čovečanstvo u najgorem stanju, pošto je većinu svoje karijere radila u ratnim zonama, a ipak je zadržala veliku sposobnost saosećanja i milosrđa.[13] Takođe je veoma ulično pametna, žestoko inteligentna i brutalno poštena."
  • Idris je avganistansko-američki lekar koji je napustio Avganistan tokom sovjetske invazije. Kasnije se vraća u Avganistan, zajedno sa svojim narcisoidnim i detinjastim rođakom Timurom, 2003. kako bi povratio zemlju njihove porodice. Dok je tamo, Idris upoznaje Roši i sprijatelji se sa njom, dirnut njenom tragičnom pričom. Hoseini je naveo da je Idrisovo iskustvo kao avganistanskog iseljenika delimično zasnovano na njegovom. „On je bio sredstvo da se opiše kako je biti Avganistanac u egzilu, da se vratim da vidim koliko se moje iskustvo razlikovalo od drugih Avganistanaca“, rekao je Hoseini. Idris planira da plati operaciju u Americi, ali po povratku kući gubi taj nagon. Kasnije se saznaje da Timur plaća Rošijevu operaciju.
  • Markos Varvaris je plastični hirurg sa grčkog ostrva Tinos. Njegova najbolja drugarica iz detinjstva, Talija, patila je od teškog izobličenja lica nakon što ju je napao pas i podvrgnut neuspešnoj operaciji. Ovo je motivisalo Markosa da postane hirurg i radi u raznim zemljama u razvoju, uključujući Avganistan.
  • Adel je sin bogatog ratnog zločinca. Adel je odrastao u izolovanoj vili sa uverenjem da je njegov otac heroj, svedočeći kako on donira novac i finansira izgradnju škola. Kada otkrije istinu, on je duboko uznemiren, ali svestan „[onog] dela sebe koji bi vremenom postepeno, gotovo neprimetno, prihvatio ovaj novi identitet koji je trenutno bockao kao mokri vuneni džemper.“

Teme[uredi | uredi izvor]

Dok se Lovac na zmajeve fokusirao na dinamiku između očeva i sinova, a Hiljadu čudesnih sunaca na dinamiku između majki i ćerki, ovaj roman svoju priču priča kroz prizmu bratskih i sestrinskih odnosa — tema koja se prelama kroz živote nekoliko parova braće i sestara.

— Mičiko Kakutani iz Njujork tajmsa: Haled Hoseini smatra da su bol, ljubav i porodična ljubav glavne teme romana. Razdvajanje dvoje braće i sestara, Abdulaha i Pari, je „srce knjige“. Oboje su kasnije postali „žrtve protoka vremena“: Abdulah, koji je stariji i pamti Pari, muči se zbog njenog gubitka veći deo svog života, dok je Pari mlađa i sposobna da zaboravi svog brata nakon što ga je izgubila. Međutim, pred kraj knjige, Pari je obaveštena da je usvojena i da ima brata Abdulaha; ona ga locira u Sjedinjenim Državama samo da bi otkrila da on boluje od Alchajmerove bolesti i da je zaboravio na nju. Hoseini je izjavio: „Nekoliko puta se postavlja pitanje da li je sećanje blagoslov – nešto što čuva sve stvari koje su vam drage – ili je sećanje prokletstvo – nešto što vas tera da ponovo proživite najbolnije delove svog života, trud, borba, tuge.“ Dakle, kombinacija ovih događaja čini I planine odjekuju „nešto poput bajke okrenute na glavu“.[12]

Mislim da su u suštini sve tri moje knjige bile ljubavne priče — i to nisu bile tradicionalne ljubavne priče u smislu romantične ljubavne priče između muškarca i žene, znate, to su bile priče o ljubavi između likova gde ne biste očekivali da će se naći ljubav. Dakle, uvek se ovi intenzivni odnosi formiraju pod neočekivanim okolnostima.[7]

Rafija Zakarija, napisala je da su teme krivice i zahvalnosti takođe istaknute. Ona je koristila pozadinu Parvane, Abdulahove i Parijine maćehe i njene sestre Masume kao primer: „Pronalazimo potresnu priču o običnoj blizankinji čiji jedini čin osvete, guranja njene lepe sestre sa ljuljaške, dovodi do doživotnog moralnog tereta. Sestra, koja je trebalo da bude udata za čoveka koga obe sestre vole, postaje doživotni invalid, i obe služe kaznu, zdrava se brine o drugoj i razbijena u sebi saznanjem da je ona uzrok njihove kolektivne nesreće. .“ Ona je navela da se tema zavisnosti proširila i na priču o Nabiju, Parvaninom bratu koji organizuje prodaju Pari i koji je kasnije ostavljen kao jedini staratelj svog paralizovanog poslodavca.[14]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Tri miliona primeraka romana je prodato u roku od pet meseci od objavljivanja. Uopšteno govoreći, roman je dobro primljen, a kritičarka Los Anđeles Tajmsa Vendi Smit smatra da je „bolno tužan, ali i ozaren ljubavlju“. Fran Hotorn opisao je knjigu kao „maestralno pripovedanje“ i „zastrašujući prikaz ratom razorenog Avganistana i uvid u život avganistanskih iseljenika“. Suzan Bejl je napisala da „[shvata] na ličnom nivou istoriju njegove ratom razorene domovine: žestoke lojalnosti smenjuju se sa krvavim izdajama“.[15] Filip Henšer iz Gardijana dao je osrednju recenziju i rekao: „Uživao sam u ovom romanu na veoma nezahtevan način. Promene gledišta bi bile ambiciozne da roman ima bilo kakvo interesovanje za različite psihologije. Ali on služi svojoj svrsi u pružanju zabava dva i po sata; dan nakon što sam je završio, zaboravio sam sve u vezi sa tim."[16]

Recenzenti su se složili da je Hoseini uspeo da svoje likove učini složenim. Aleksander Linklejter iz Gardijana je napisao: „Od trenutka kada je svanulo da će Sabur dati Pari ženi bogataša u Kabulu, Hoseini zasićuje različite slojeve i likove svog romana čežnjom za trenutkom kada brat i sestra će se ponovo ujediniti." Sonia Kamal je bila posebno naklonjena Amri, bosanskoj humanitarnoj radnici koja brine o Rošiju, jer ona "zapanjuje svojom nadom u ljudskost bez obzira na bezosećajnost kojoj je svedočila". Kritičar Kevin Nens smatrao je priču o Abdulahu i Pari „razarajućom“, ali je smatrao da je veliki broj likova, „uključujući neke uvedene prilično kasno u postupku, kada čitalac samo želi da se vrati glavnoj glumačkoj postavi“, bio preterani.[17]

Struktura knjige izazvala je mešovite reakcije, a Kim Hjus iz Toronto Star opisala ju je kao „najodlučuju karakteristiku romana i njegovu najrazdražujuću uobraženost“.[18] Verovala je da je Pari trebalo da bude protagonista priče, ali da je zbog promene fokusa na brojne druge ličnosti „jedva [škripi] kroz nered“. Arifa Akbar je izjavila: „Promenjive tačke gledišta i skokovi u vremenu mogu zbuniti i ograničiti, ostavljajući likove jasno definisane, ali im nedostaje dubina. Decenije galopiraju i kao da će priča o ovim međusobno povezanim, međugeneracijskim životima jednostavno proći o ponavljanju prvobitnog zločina Abdulahovog i Parijinog razdvajanja.“ Mičiko Kakutani iz Njujork tajmsa je smatrao da je pripovedanje nalik noveli dobro obrađeno i napisao je: „Novi roman Haleda Hoseinija, A planine odjeknuše, možda ima najnezgodniju naslov u njegovom delu, ali to je njegova najsigurnija i emocionalno najzanimljivija priča do sada, tečnija i ambicioznija od Lovca na zmajeve (2003), narativno složenija od Hiljadu sjajnih sunaca (2007). da je struktura „izuzetno izrađena“.[19] Šerin El Banhavi dodala je da je fokus na više likova omogućio čitaocima da bolje razumeju različitosti avganistanske kulture.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Medley, Mark (13. 5. 2013). „Relative unease: Khaled Hosseini discusses And The Mountains Echoed”. National Post. Pristupljeno 5. 9. 2013. 
  2. ^ Jain, Saudamini (26. 5. 2013). „Khaled Hosseini and his new book And The Mountains Echoed”. Hindustan Times. Arhivirano iz originala 29. 05. 2013. g. Pristupljeno 25. 8. 2013. 
  3. ^ „Entertainment News | Breaking Headlines, Gossip, Photos & Videos | National Post”. nationalpost (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  4. ^ „The Seattle Times | Local news, sports, business, politics, entertainment, travel, restaurants and opinion for Seattle and the Pacific Northwest.”. www.seattletimes.com. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  5. ^ „Khaled Hosseini condemns Western 'fortress mentality'”. DAWN.COM (na jeziku: engleski). 19. 10. 2013. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  6. ^ „Khaled Hosseini and his new book And The Mountains Echoed - Hindustan Times”. web.archive.org. 29. 5. 2013. Arhivirano iz originala 21. 02. 2014. g. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  7. ^ a b „Siblings' Separation Haunts In 'Kite Runner' Author's Latest”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  8. ^ Wrenn, Jill Martin (24. 6. 2013). „Khaled Hosseini on parenthood and political asylum”. CNN (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  9. ^ „Khaled Hosseini on And the Mountains Echoed”. HuffPost (na jeziku: engleski). 21. 5. 2013. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  10. ^ „Do you love a good deal?”. The Telegraph. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  11. ^ „Archives”. Los Angeles Times. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  12. ^ a b v „Khaled Hosseini: 'If I could go back now, I'd take The Kite Runner apart'”. the Guardian (na jeziku: engleski). 1. 6. 2013. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  13. ^ „Khaled Hosseini Discusses Unforeseen Consequences”. American Libraries Magazine. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  14. ^ Zakaria, Rafia (28. 5. 2013). „Resurrecting Afghanistan: Khaled Hosseini’s ‘And the Mountains Echoed’”. The Daily Beast (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  15. ^ „Inquirer.com: Philadelphia local news, sports, jobs, cars, homes”. https://www.inquirer.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 27. 11. 2021.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  16. ^ „And the Mountains Echoed by Khaled Hosseini – review”. the Guardian (na jeziku: engleski). 23. 5. 2013. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  17. ^ „Book Reviews, News and Best Selling Lists - USATODAY.com”. USA TODAY. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  18. ^ „And the Mountains Echoed by Khaled Hosseini: Review”. The Toronto Star (na jeziku: engleski). 16. 5. 2013. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  19. ^ „Review: Khaled Hosseini finds light amid darkness in masterful “And the Mountains Echoed” | ArtsATL”. web.archive.org. 20. 4. 2016. Arhivirano iz originala 20. 04. 2016. g. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
  20. ^ „Scoop Empire | And the Mountains Echoed”. web.archive.org. 12. 8. 2013. Arhivirano iz originala 12. 08. 2013. g. Pristupljeno 27. 11. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=А_планине_одјекнуше&oldid=27756723”